Почетна / Колумне / ОДАНДЕ ДО ВЕЧНОСТИ

ОДАНДЕ ДО ВЕЧНОСТИ

Пише АЛЕКСАНДАР ЂАЈА

Хоће ли Шиптари почети да се шире и према централној Србији, да потомци фашиста у Војводини у спрези са „рестловима ДС“-а одсвирају „наручену партитуру“ са севера, а да на једвите јаде уклоњен споменик убицама српских полицајаца из центра Прешева можда заврши – крај споменика Незнаном јунаку на Авали?

Амерички експерт за Балкан Данијел Сервер оценио је крајем прошле недеље да ће за добијање датума почетка преговора са ЕУ бити довољна нормализација односа са Приштином, али ће Србија морати да оде и даље од тога, да успостави дипломатске односе са Косовом и размени амбасадоре.
„Биће много услова у наредним месецима и годинама. Косово ће бити проблем у многим од 35 поглавља преговора. Мораћете да испуните многе друге критеријуме за чланство, ускладите законе са европским. Не постоји једна, већ више ‚улазница‘ за ЕУ. За то ће вам бити потребна најмање деценија. Ако имате утисак да вам овај процес наноси само ‚бол‘, можда сте у погрешном процесу“, закључио је мистер Сервер.

ЗАВРШЕН „ПОЗОРИШНИ КОМАД“ Претходно је на преговорима у Бриселу, још 18. јануара, самозвани председник самозване Владе Косова Хашим Тачи изјавио да је Србија пристала да уклони, како је рекао, паралелне структуре безбедности и да је на преговорима у Бриселу постигнут договор око наплате царина и ПДВ. Лист „Коха диторе“ је пренео и изјаву Дачића да, иако Србија не признаје Косово, привремено поштује њену територију. Истиче се да је на маратонском ноћном састанку двојице премијера, уз посредовање Кетрин Ештон постигнут договор да се царина и ПДВ на свим прелазима плаћају по косовским законима… Да поновим: по „косовским законима“!… Нико од представника власти у Србији ове наводе није енергично демантовао!

[restrictedarea] Да ли је „Србија“ завршен позоришни комад? Да ли је, као што многи мисле, шапућу или полугласно говоре, време када се нешто могло урадити, давно прошло, а да је сада на сцени само епилог фарсе? Хоће ли Шиптари почети да се шире и према централној Србији, да потомци фашиста у Војводини у спрези са „рестловима ДС“-а одсвирају „наручену партитуру“ са севера, а да на једвите јаде уклоњен споменик убицама српских полицајаца из центра Прешева можда заврши – крај споменика Незнаном јунаку на Авали? Како је могуће да један Американац, а не неко из власти, мора да нам каже да смо „можда у погрешном процесу“ што хрлимо као магарци ка Европској унији, из које бежанију најављује чак и једна Велика Британија? И још да нам стави до знања како ће нам за улазак на тај „концерт“ бити потребна не једна, већ више „улазница“ – а да ми сами тога нисмо ни свесни. Да нам и даље ништа не значи што је немачка канцеларка бар десет пута рекла да после Хрватске места више нема. Жалосно је, али је тако, што уместо да нам Западна Европа шаље најљубазније позивнице за чланство у ЕУ, јер која ће то земља и који народи да врате у живот „Стару даму“ – ако не Србија и народи југоисточног Балкана, она чини супротно. Намеће Србији све оштрије и увредљивије услове за пријем у тај „старачки дом“, који, можда, још увек изгледа пристојно, свеже окречен и угланцаних подова – али чија је намена јасна. То није породилиште из којег излазе бебе, него мртвачки сандуци!

НЕПОКОЛЕБЉИВА ВЛАСТ НАША Али, шта чини наша власт? Она је и даље (додуше, не толико као претходна) непоколебљива и упорна у свом настојању да докаже како не постоји ништа боље, лепше, пожељније и перспективније од – Европске уније!? А, чињеница да је и сама ЕУ у то све мање убеђена, изабране представнике нашег народа као да ни мало не узнемирава. Јер, какве то има везе са нама, тачније, са њима? Нећемо, ваљда, допустити Немцима и Французима (који су се, додуше, крваво клали у претходним светским ратовима) да због своје малодушности упропасте такав грандиозни пројекат? Ни случајно! Ако су они „килави“, ми нисмо. Својом храброшћу, истрајношћу и тврдоглавошћу, не питајући колико кошта, купићемо свих тих „тридесет и пет улазница (поглавља уговора)“, чак и више, триста тридесет и пет, ако је потребно, и ући ћемо на тај „ЕУ концерт“, милом или силом! Свеједно ако ћемо за те „улазнице“ морати да одвојимо и последњу пару, коју ћемо скрпити тако што ћемо распродавати убесцење део по део свог јединог стана у којем смо рођени и одрасли, у којем су рођени, одрасли и умрли наши родитељи, бабе и деде, што ћемо распродати сав намештај, од колевке до брачног кревета, сву обућу и одећу, од папуча до ципела, од кошуља до гаћа, те коначно заузети своја места на трибинама. И онда, само што сместимо, да извините, своје огољене гузице на пластична седишта, приметићемо, онако узгред, да смо ми једина публика у тој грандиозној концертној „ЕУ арени“ под ведрим небом… Где су остали?… Доћи ће, људи касне, можда је гужва у превозу, контролори „Бус Плуса“ врше рације по целој Европи… Међутим, на наше „огромно изненађење“ (иако су метеоролози то недељама најављивали) из тешких, оловно сивих облака, грунуће пљусак библијских размера – док ће нам љубазни конферансије саопштити да се „концерт“ због временске непогоде отказује – за наредних сто година!
Шта да се ради? Виша сила. Како би рекли наши политичари, прошли, садашњи и будући: „Што је до нас, ми смо учинили и испунили све критеријуме за пријем у ЕУ… Уосталом, шта је сто година према вечности? Прође, док лупиш дланом о длан, као секунд или трептај ока… Сачекаћемо… Једино остаје нејасно: шта ћемо сачекати? Пријем у ЕУ – или вечност?

[/restrictedarea]

5 коментара

  1. Ne znam šta je još potrebno da naši političari, prošli, sadašnji ili budući prestanu da misle samo o svojim ambicijama promoterske prirode i da zaista poslušaju želju naroda. Jer, ako su se onu prošli ubijali od davljenja sa prijemom u EU, a ovi sadašnji opet dave na istu ploču, istina, manje, ali, ipak, dave – o budućima ne smem ni da mislim! I zato je kao i uvek u pravu Aleksandar Đaja, jedan od najboljih srpskih kolumnista kada svome tekstu daje naslov. „Odande do večnosti“. Dakle, parafrazirajući naslov čuvenog romana i filma, on namerno reč “odavde” preimenuje u “odande” – jer nama predstoji večnost da eventualno budemo primljeni u EU, a onda, dakle “odande” opet večnost – da nam bude bolje! Znači, treba nam “večnost puta dva”, da bismo došli do “boljeg života”, ako on uopšte u toj utopiji zvanoj EU zaista postoji. Ako je i za Srbe – mnogo je!




    0



    0
    • Nisam optimista, kao ni Arsenije, da će se Srbi uskoro dozvati pameti. Pa, čak i tih 41% za EU je, kako neko reče, ogrman i začudujući procenat podrške. Ali, ako se uzme u obzir da srpski narod,u celini gledano, gotovo 100 godina od stvaranja Kraljevine SHS, potom Jugsolavije, itd.. još uvek nije shvatio da je to bila tragična greška i hrli na koncerte nekih hrvatskih izanđalih pevača i rok grup, koji su do juče pevali o tome kako treba pobiti sve „Srbe-ćetnike“ – onda mu spasa nema. U pitanju je težak psihički poremećaj, na žalost! Ili, ako na RT Vovodini zaista ima zaposlenih 4/5 Hrvata, na HRT-u 3 Srbina, a mi to ne želimo da znamo, šta više da se kaže? Neka nam je Bog u pomoći!… Najbolje čestitke za ljude poput Đaje I svih urednika I saradnika “Pečata” kojima srpstvo još uvek nešto značio I neka se izbore I protiv ovog najnovijeg napada na čast I dostojanstva ove zemlje




      0



      0
  2. nece siptari ovamo,oni ce na jug prema albaniji,za te se brinu turci pa im prave autoput ka tirani,kako kaze matija b. ako ne budemo pravili puteve k njima nece nam ni doci,znaju oni da im od srba nema vajde,nasi siptari-arnauti su bili srbi,to je zlo odraslo na zlu rucku i goroj veceri,knjaz milos je za njih rekao kad ga stisnes on ti dupe daje kad ga pustis on ti dupe trazi,u njegovo vreme su pasli stada kod krusevca pa ih uz tursku pomoc pomace na jug,sto to ne bismo i sad uradili!




    0



    0
  3. Najgore je u svemu što ne vidim nikakvu vezu između dobijanja datuma pregovora o eventualnom ulasku u EU, za 100 godina i boljeg života srpskg naroda na Kosovu i Metohiji, a pogotovu ne vezu sa ponovnim pravnim vraćanjem južne srpske pokrajine pod pun suverenitet Srbije, gde joj je oduvek i bilo mesto. Naprotiv! Što se više dodvoavamo EU, status srpskog naroda na KiM, kao i Srbije u odnosu na svoju pokrajinu je sve gori! Knjaz Miloš je, dakle, zaista bio u pravu. Bez sile, ništa ne možemo postići. A, što se EU tiče, pa vidite i sami da je Turska od nje digla ruke i počela da se okreće Rusiji, dok je izlazak Velike Britanije iz nje praktično gotova stvar! Šta, onda, naši bivši i sadašnji političari na vlasti i dalje muntaju sa tom EU – za mene ostaje misterija! Sve najbolje želim Đaji, Pečatu i svim njegovim saradnicima!




    0



    0
    • Veze nikakve i nema. Sve se radi po nekakvom automatizmu. Nova vlast je nasledila krš od Srbije, zhvaljujući Tadiću koji je odavno trebalo da bude u zatvoru. Ipak, SNS polako dovodi stvar pod kontrolu, samo što to ide sporo i narod to još uvek ne oseća kako treba u svom novčaniku. Razumljivo, jer su ga „žuti“ doveli do prosjačkog štapa i svako mu je strpljenje na izmaku. Što se EU tiče, mislim da je to pitanje prilično komplikovano. Ni ona sam ne zna šta će sa sobom, a ni mi. Ohrabruje me nastup Nikolića nakon sastanka sa onom kvazipredsdnicom Kosova, čije ime niko u Srbiji ne me da izgovori. Ima nade.




      0



      0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

error: Садржај је заштићен !!