MADE IN SERBIA – Ракетни системи АЛАС и ЛОРАНА

Пише Саша Францисти

Изгледало је немогуће, изгледало је неостварљиво, и баш због тога је реализовано

Имагинарна ситуација на бојишту: релативно миран летњи дан, ваздух трепери од врућине, зујање пчела на расцветаним обронцима, борци одмарају у хладу дрвећа. Идила. Одједном панични глас преко радио везе: „Непријатељски тенкови! Три комада, иду ка вама долином! Тренутно су на даљини од око пет километара. Зауставити их и уништити!“
Војници узимају своје ракетне бацаче, постављају се на положаје, и стрпљиво чекају да зачују тутањ мотора и гусеница. Међутим звук је мало другачији, као да неко лопатама туче по земљи. Онај панични глас са радио везе потврђује њихове слутње да су се нашли на погрешном месту у погрешном тренутку: „Исправка, исправка! Хеликоптери! Ниско!“ Ту негде почиње и ноћна мора командира који на располагању има само противоклопна средства типа „Оса“ и „Бумбар“.
Дубоко забринут он разматра опцију да ли да те ракете одмах испале у себе и скрате неизвесност или да ипак дочекају „Апаче“ наоружане „Хелфајер“ ракетама, невођеним ракетним зрнима и „Гатлинг“ топовима калибра 20 милиметара, те да отворе ватру тек када им виде беоњаче, ако уопште буду имали времена да их виде. Међутим, у том тренутку на положају се појављује модификовани МРАП ( Mine Resistant Ambush Protected ) „Лазар“. Лансирни контејнер на задњем делу возила се подиже и уз прасак стартног мотора излеће ракета АЛАС (Advanced Light Attack System). Оператор у возилу напето посматра екран и наводи џојстиком ракету на циљ. Неколико тренутака касније јуришни хеликоптер „Апач“ неконтролисано се обрћући у пламену пада на тло. Друга два хеликоптера нагло мењају смер и под пуним гасом беже на сигурну удаљеност, ван визуелног домета. Али оператер у „Лазару“ лансира и другу ракету која се подиже на висину од 500 метара. Оператор на екрану визуелно уочава преостале две летелице које су успориле сматрајући да су безбедне на даљини од девет километара. Ракета убрзава и у снажној експлозији разбија оклоп „Апача“. Онај други сада види да је ђаво однео шалу и панично маневришући нестаје. Истовремено, откривена су два тенка типа „Абрамс“ на 15 километара удаљености. Оператор лансира и трећу ракету. Са сигурне даљине и висине посада путем видео канала уочава и одабира мету. Ракета се обрушава и пробија куполу „Абрамс“ тенка из горње сфере. Још један циљ уништен. И тако све док „Лазар“ не потроши свих осам ракета у контејнерима.
Звучи као научна фантастика, али српска индустрија је заиста способна да изнедри овакав производ на којем могу да јој позавиде много богатије земље од Србије. А то је потврђено и потписивањем уговора са Уједињеним Арапским Емиратима који ће финансирати даље унапређење система и серијску производњу.

[restrictedarea]

ШТА ЈЕ РАКЕТНИ СИСТЕМ АЛАС АЛАС је домаћи ракетни систем, и представља најамбициознији пројекат домаће војне индустрије. Требало би напоменути да је систем АЛАС осмислила и развила домаћа приватна компанија „Едепро“ уз спонзорство „Југимпорта“ – СДПР.
Главна карактеристика тог система је навођење ракете без непосредног визуелног контакта са циљем и домет ом од 25 километара са капацитетом да се домет повећа на чак 60 километара.
Како у самој компанији „Едепро“ кажу, то је противоклопни вишенаменски ракетни систем великог домета са принципом вођења без непосредног визуелног контакта са циљем. Идеја је проистекла из дугогодишњег искуства у инжењерингу ваздухопловних и ракетних система, а прати и тренд у области беспилотних система различитих намена. Намењен је за дејство по циљевима, као што су тенкови, борбена возила пешадије, пољска утврђења, командна места, инфраструктурни објекти, бродови на мору и приобаљу, индустријски објекти, нисколетећи хеликоптери и др. Хируршку прецизност напада обезбеђују напредни системи за навођење, а ракету је могуће лансирати са више различитих платформи. Од лаких оклопних возила, гусеничара и точкаша, преко бродова до хеликоптера. Вођење је комбиновано – на средњем делу путање вођење се остварује помоћу инерцијалне платформе која ракету води у очекивану зону у којој се налази циљ (прорачунату на основу података добијених од извиђачких платформи), а после доласка у зону циља, ракета прелази на ИЦ или ТВ навођење и шаље слику циља до командног места посредством оптичког кабла, који се одмотава до задњег дела ракете, а пропусна моћ оптичког кабла је 200 Mbit/s. Веома важан део система је и турбомлазни мотор који је такође развијен у компанији „ЕДЕпро“ величине свега 40 центиметара, али велике снаге. Сама ракета је иначе дужине 2.040 милиметара, пречника 175 милиметара. Распон отворених крила је 1.440 милиметара. Укупна маса ракете је 50 килограма, а бојеве главе 10 килограма. Ракета је способна да дејствује у температурном распону од -30 до + 70 степени Целзијуса. Максимална брзина је 180 метара у секунди, односно 648 километара на час.
Бојева глава је модуларног типа и може бити: кумулативна, тандем- кумулативна и разорна. Кумулативна бојева глава има пробојност од 800 милиметара стандардног сендвич тенковског оклопа, што у пракси значи да тренутно на свету не постоји тенк чији би оклоп издржао напад АЛАС-а. Због великог домета АЛАС има и велику борбену жилавост, јер делује далеко ван визуелног домета непријатеља.
Ракета се лансира уз помоћ два ракетна мотора на чврсто гориво, који осигуравају довољан потисак да савлада висину не мању од 300 метара. Кад дође на ту висину, ракета прелази у хоризонтални лет, приликом чега је покреће турбомлазни мотор „Мунгос“, са снагом потиска од 40 даН. Турбомлазни мотор „Мунгос“ се налази у средњем делу трупа ракете и напаја се ваздухом из два усисника. Ради се о конвенционалном типу мотора, са: аксијалним компресором, комором за сагоревање и једностепеном аксијалном турбином. Ракета се може програмирати да лети по унапред задатој путањи. Унапред се дефинишу координате контролних тачака, уз могућност укључивања главе за самонавођење ради откривања потенцијалних циљева. У таквим мисијама, ракетни систем АЛАС трансформише се у извиђачко-ракетни систем који има изузетну способност брзог реаговања ради уништења циља. Када оператор изабере циљ, ракета прелази у фазу напада, обрушавајући се на одабрану тачку. После реализованог напада, уколико није откривен положај лансера, посада може започети напад на нови циљ. Ракетни систем АЛАС опслужују двојица војника.

ЛОРАНА (Long Range Advanced Non-Line of Sight Attack System) Пројект ЛОРАНА је наизглед готово истоветан АЛАС-у, уз једну битну разлику, иако се могу лансирати са истих платформи, ЛОРАНА је опремљена ракетним мотором на чврсто гориво који обезбеђује домет до девет километара. Систем навођења је истоветан АЛАС-овом, али је повећана пробојна моћ, тако да ЛОРАНА пробија до 1.000 милиметара савременог тенковског оклопа, било модуларног. било реактивног, пре свега због тандем-кумулативне бојеве главе. Као и АЛАС, и овај је систем је вишенаменски и може дејствовати по великом броју циљева.
Балистичка ракета са ознаком Р-400 такође је један од значајнијих развојних пројеката фирме „Едепро“. Можда због тога што она са дометом од 140 километара спада у ракете средњег домета, које се досад нису производиле у нашем региону. Сва статистичка истраживања су завршена у лабораторији овог предузећа, а нека летна испитивања су обављена на полигону у Никинцима. Ракета има могућност да носи велику бојеву главу тежине до 400 килограма. Лансира се из класичног вишецевног ракетног бацача, сличног систему „Оркан“.
Све у свему, српска војна индустрија, ентузијасти, упорни и инатни показали су свету, али и домаћим неверним Томама шта знају и шта могу.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Avatar

    treba ih usavrsiti da unistavaju i masu minijaturnih bubica koje mogu biti bacene iz avijona tako da onemoguci njihov zadatak.

    1
    1
  2. Avatar

    Vojna,namenska industrija je neophodnost Srbije.Normalno,treba vratiti obavezan vojni rok.Zajedno ova dva faktora pruza mogucnosti da Srbija i Srbi opstanu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *