Почетна / Друштво / Где се нема, ту се и просипа

Где се нема, ту се и просипа

Пише Миодраг Зарковић

Пуни лепих речи о сопственом раду и значају, руководиоци „Радио-телевизије Војводине“ су, заједно са омиљеним им „новинарским ствараоцима“, одвели ову установу у незапамћен новчани суноврат, који највише осећају стотине запослених

Када је Блажо Поповић долазио на место генералног директора „Радио-телевизије Војводине“ уместо Дине Вранешевић, 2009. године, ова установа имала је на свом рачуну преко 190 милиона динара, односно према тадашњем курсу, више од два милиона евра. Данас, пошто је у међувремену смењен и Поповић – а лета 2011. на чело куће доведен Синиша Исаков, заједно са уредничким и новинарским кадровима пристиглим са Б92 који су преузели потпуну бригу о програмским садржајима и, с обзиром на несвакидашњу самосталност која им је дата у одлучивању, значајном делу финансија – РТВ је дужна око шест милиона евра (у тренутку Поповићеве смене дуг је био дупло мањи и износио је три милиона).
Дакле, за протекле четири године покрајински Јавни сервис је, под две различите руководеће скупине (обе, при том, блиске Демократској странци, тј. њиховом покрајинском одбору, уз чију су изразиту наклоност и постављане), скрцао осам милиона евра и, од предузећа без новчаних тегоба, постао губитник. Одговор на питање како је до таквог новчаног суноврата дошло најчешће није једноставан, па није то ни у овом случају, али се, на основу прегледа пословања, јасно види да је „цурело“ на много страна и да је од 2009. наовамо корито тог брода било препуно рупа.
Забрињавајуће стање, међутим, ипак није довољан разлог да би садашње руководство РТВ-а покварило расположење, исказано на недавном окупљању са представницима два синдиката у ресторану „Барутана“.

СРАМНА САМОХВАЛА Скуп је одржан прошлог петка, 1. фебруара. Запослени на РТВ-у су о састанку обавештени писмено, накнадним саопштењем у којем пише:
„У петак, 1. фебруара, одржан је састанак дела менаџмента РУВ РТВ, на челу са генералним директором Синишом Исаковим, и представницима репрезентативних синдиката РУВ-а. Том приликом, изнети су подаци који потврђују да је наш Јавни сервис, у претходној години, постигао велике програмске и пословне резултате. У финансијски веома тешкој 2012. години, ослањајући се великим делом на сопствене ресурсе, успели смо да обогатимо програм, да га учинимо занимљивијим и квалитетнијим. Иновирали смо старе, увели нове емисије, проширили мрежу дописника, унапредили забавни, филмски и серијски програм. То потврђују и резултати гледаности, односно слушаности. Наиме, наш телевизијски и радијски програм прати све већи број људи, а публика нам се подмлађује. Гледаност првог програма, у односу на почетак прошле године, порасла је за 80 одсто, а наш радио је постао најслушанији говорни радио у Војводини.“
„Поред тога, говорило се и о томе како да се, поред великих финансијских проблема, узлазна путања РТВ-а настави и у 2013. години. Наиме, приходи од претплате су драстично опали. Примера ради, за основно, месечно функционисање наше установе потребно је 180 милиона динара, а у претходна три месеца добијали смо, у просеку, за око 70 милиона мање. Руководство РУВ РТВ већ се обратило државним и покрајинским органима и указало на изузетно тешку ситуацију из које, без њихове помоћи, неће моћи да изађе“, стоји на крају саопштења, које је потписала РТВ-ова служба за односе са јавношћу.
Међу запосленима, тачније, у оној већини која не присуствује оваквим састанцима и прославама, немали је број оних који су дотично саопштење дочекали крајње иронично. Многима боде очи врло приметан несклад између хвалисања „великим пословним резултатима“ и каснијег осврта на „велике финансијске проблеме“, поменуте већ у следећем пасусу.
„Срамно је да се прича о `великим пословним резултатима` у ситуацији у којој се РТВ налази у све већим губицима, у којој кућа дугује на све стране, у којој плате запосленима почињу да касне први пут од када постоји РТВ и малтене се једва исплаћују, у којој РТВ практично ништа не плаћа од дажбина“, каже у поверењу један од радника РТВ-а, чије податке не наводимо из разумљивих разлога. „Људство Јавног сервиса просто је пренеражено тим саопштењем и безобзирношћу које је показано у њему. Њима из руководства вероватно је добро и они имају личних разлога да славе и да буду задовољни, али сигуран сам да међу осталим запосленима на РТВ-у не бисте могли да пронађете никога ко није био шокиран тиме што је прочитао.“

[restrictedarea]

 

ДРШ`ТЕ ШТАМПАЧ! За разлику од руководилаца, запослени на Јавном сервису непрестано су изложени притисцима најразличитијих врста, од којих неки заслужују да уђу у анале бизарности, попут следећег инцидента:
Председница Управног одбора Вања Баришић Јоковић је при изласку из зграде носила у рукама штампач, не би ли, како је касније тврдила, проверила будност службе обезбеђења. Пошто је нико од портира на вратима није зауставио, Вања Баришић Јоковић подигла је својеврсну узбуну, оптужујући раднике обезбеђења да су неспособни и несавесни, јер дозвољавају да инвентар Јавног сервиса буде изношен из просторија. Портири су, збуњени галамом која је подигнута на њих због једног омањег штампача (женска особа не би ни могла да у рукама носи већи), покушали да се објасне са председницом УО, али их то није спасило даљег малтретирања – убрзо су били позивани на разговоре, спровођена је истрага о томе ко је заказао приликом превиђања штампача, прећено је казнама, па и отпуштањима. Све у свему, закључак руководства био је да портирска и редарска служба не заслужује прелазну оцену, те да би требало ангажовати неку другу, наводно бољу агенцију за послове обезбеђења. Да ли је неко из руководства на било који начин повезан са агенцијом која је била циљана, остало је тајна, пошто руководство, упркос оваквом сплеткарењу, није успело у свом науму да одбаци садашњу службу, која је и даље на свом послу.
Лако би било описани перформанс приписати стваралачком умећу, па и маштовитости, уредничких и новинарских кадрова пристиглих пре непуне две године, али сва је прилика да иза представе са штампачем стоји Душко Шушак, номинално помоћник генералног директора Синише Исакова – поједини очевици приметили су управо њега како је од Вање Баришић Јоковић преузео штампач испред улаза и вратио га у зграду. Шушак је пензионисани службеник некадашње Државне безбедности, који је радни век завршио као предавач на полицијској школи у Сремској Каменици. Као пензионер, Шушак месечно прима 58.000 динара, али поврх тога стиже му и плата са РТВ-а, и то у нето износима који су, најблаже речено, значајно већи него плате по другим јавним и непрофитним службама, а нарочито него плате у самом Јавном сервису. На РТВ-у Шушак је у прва три квартала 2012. године примао између 113 и чак 137 хиљада динара нето сваког месеца! Са оваквим бројкама, налази се међу десет најплаћенијих радника РТВ-а, а познат је и по томе што се њему приписују заслуге за потписивање „златних падобрана“, тј. уговора који запосленом јамче астрономска обештећења у случају прекида радног односа или сарадње. Као што је писано у претходним бројевима, такве „златне падобране“ руководиоци РТВ-а су потписали са самим собом и себи најоданијим новинарима (једино је генерални директор Синиша Исаков остао „кратких рукава“, пошто је УО поништио његов „златни падобран“), а међу срећним потписницима је и Душко Шушак.
Упућени, иначе, додају да Шушак потпуно преузима надлежности генералног директора када је овај одсутан: инсистира, кажу, чак и на томе да га у тим данима на посао довозе и са истог одвозе службеним возилом.

ПАЈТИЋ-ЧАНКОВ ОДБОР Ни Вању Баришић Јоковић нико не би могао да оптужи за несналажљивост, с обзиром на то да, поред примања која остварује на рачун председавања Управним одбором РТВ-а, ради и као шеф службе за односе са јавношћу у „Водама Војводине“, још једном јавном предузећу. Када се то има у виду, разумљива је њена оданост Демократској странци, која ју је и делегирала у РТВ.
Уопште, о саставу Управног одбора Јавног сервиса изгледа су одлучивале само две странке: ДС и Лига социјалдемократа Војводине. Први у деветочланом УО имају својих шест представника, док странку Ненада Чанка заступају преостало троје. Такав састав, најблаже речено, не одговара изборној вољи грађана Србије, која би морала да буде меродавна из простог разлога што је за РТВ, као и за остала електронска гласила, надлежна Републичка радиодифузна агенција, али не одговара ни заступљености странака у војвођанском парламенту. Овакав УО је, у ствари, само још један одраз самовоље покрајинских власти, што не могу да прикрију крајње малобројни и недовољни примери у којима је УО показао макар неку дозу друштвене одговорности (као када је, на пример, поништио „златни падобран“ који је Синиша Исаков потписао сам са собом).
Садашње руководство у своју одбрану најчешће потеже податке о каквом повећању гледаности, које је истакнуто и у раније цитираном саопштењу поводом прославе у „Барутани“. Реч је о наводном скоку од осамдесет одсто у односу на исти период прошле године, а који се очитава у мерењима гледаности. Судећи по незваничним, мада често присутним, причама о тајним уговорима и везама између РТВ-а и агенције за мерење гледаности на чије се извештаје позива РТВ (уместо раније уобичајених три милиона динара годишње, последњи пут је, како се може сазнати, плаћено чак 26 милиона динара!), ипак би ово хвалисање ваљало узети са крајњом уздржаношћу – да ли би, уосталом, икога зачудило ако се једног дана испостави да се рејтинзи одређених ТВ станица „дотерују“, односно вештачки повећавају, уколико су те ТВ станице ем у милости политичких елита, ем у милости странаца?! Поготово је знаковита чињеница да, док гледаност наводно расте, плаћање претплате нагло опада, што признају и сами руководиоци покрајинског Јавног сервиса.

БАНЧЕЊЕ ТУЂИМ НОВЦЕМ Чак и када би, упркос оправданим сумњама, подаци о повећаној гледаности били тачни, чак ни то не би могло да оправда расипничку политику руководства РТВ-а. О бројним примерима тог расипништва писали смо у претходним бројевима, а о истом је, мада у интерним документима, белешке неретко правила и финансијска служба самог Јавног сервиса, о чија су се упозорења руководиоци редовно оглушавали. Малтене нема области у којој су руководиоци разумно приступали трошковима, а праве размере тог својеврсног банчења туђим новцем видљиве су када се узме у обзир чега се све РТВ одриче како би удовољио прохтевима „менаџмента“. РТВ, рецимо, има потписан уговор о пословно-техничкој сарадњи са РТС-ом, по којем две куће (обе у јавном власништву) без надокнаде размењују прилоге, дописнике, сараднике, живе преносе: иако им је све то на располагању, РТВ сваког месеца за дописништво у Београду (којим, да подсетимо, шефује супруга Игора Божића, директора Информативног програма РТВ-а), и за емисију „1 на 1“ (заједно са студијом „Хепи“ телевизије, пратећом опремом, те особљем неопходним за реализацију емисије), издваја укупно око 20.000 евра.
Нимало штедљивији није ни приступ играним програмима, тј. серијама и филмовима које РТВ набавља од дистрибутерске фирме са Кипра, која важи за једну од најскупљих на тржишту, али је чак и та цена расла (комерцијални сат емитовања најпре је вредео од 150 до 400 евра по првом уговору, потписаном децембра 2011, док је већ у другом, потписаном јула прошле године, вредност комерцијалног сата порасла на 150 до 800 евра). Са том фирмом, и још једном, РТВ већ непуне две године сарађује на бази три потписана уговора, чија укупна вредност превазилази суму од пола милиона евра, при чему је прва два уговора потписао генерални директор Синиша Исаков, док је трећи оверио помињани Душко Шушак. Вреди напоменути да у тим уговорима нису садржани сви трошкови РТВ-а, пошто, супротно обичајима и логици, у наведене нето износе не спадају доприноси, таксе и порези, које је тим споразумима преузео на себе РТВ, као ни трошкови транспорта, преузимања и враћања копија, па чак ни трошкови превода и титловања.
Када се све ово има у виду, можда и не би требало да чуди изразита наклоност коју је према „Развојној банци Војводине“ показао РТВ – чим је пословање ове банке почело да бива помињано у контексту могућих злоупотреба и проневера, као да је цео Информативни програм, односно његови економији посвећени сегменти, био стављен на располагање „Развојној банци“, чији су службеници „камповали“ у студију РТВ-а, добијајући безброј прилика да о сопственом раду и деловању говоре искључиво у суперлативима.
Исто тако, не би требало да чуди ни најшира могућа „подршка“ руководству РТВ-а, у чију је „заштиту“ протеклих седмица скочила васколика сила и неправда проевропских снага у Србији.

Струковни синдикат: Финансијска ситуација је катастрофална!

Непосредно уочи одласка овог броја „Печата“ у штампу, дошли смо у посед саопштења којим се међу запосленима на РТВ-у огласио Струковни синдикат, бацајући сасвим другачије светло на поменути састанак у ресторану „Барутана“. Саопштење преносимо у целини:
„У петак, 1. фебруара, одржан је састанак менаџмента РУВ РТВ са представницима репрезентативних синдиката РУВ-а. Том приликом, од стране послодавца, изнети су подаци који потврђују да је наш Јавни сервис, у претходној години, постигао велике програмске и пословне резултате. Од стране ПР Службе РУВ-а издато је саопштење и послато је запосленима у РУВ РТВ, у којем се експлицитно представљају само позитивни показатељи на начин како их послодавац види.
Неоспорно је, и за Струковни синдикат РУВ РТВ веома позитивно, да је слушаност и гледаност свих програма покрајинског Јавног сервиса повећана, да је квалитет емитованог програма све бољи, али… У саопштењу нема ни мрвице самокритичности због катастрофалне финансијске ситуације у којој се РУВ РТВ налази. Зашто се чекао минут до дванаест да се затражи финансијска помоћ од државних органа? Послодавац се обратио државним финансијским институцијама у исто време када и Струковни синдикат РУВ РТВ са својим захтевима. Зар послодавац не би требало да је два корака испред Синдиката? Опет неког и нешто чекамо да би почели да примењујемо потписани Колективни уговор у целини.
Зараде већине запослених су испод егзистенцијалног минимума о чему је на састанку говорио и представник Струковног синдиката РУВ РТВ, а у издатом саопштењу се то и не спомиње. По речима послодавца, захтев Струковног синдиката РУВ РТВ, да се ставе ван снаге уговори који садрже клаузулу ‘златни падобран’ је усвојен, те у покрајинском Јавном сервису таквих уговора више нема. Полако се показује основаност свих захтева Струковног синдиката РУВ РТВ. Струковни синдикат РУВ РТВ ће бранити право на рад свих запослених.
Паушалне оцене представника Самосталног синдиката како у покрајинском Јавном сервису има нерадника, а чија имена иако их знају не желе да обелодане, не придоносе решавању евидентних проблема већ генеришу нове. Искључива је кривица послодавца ако у РУВ РТВ постоје запослени који не раде, а примају зараду. Подсећамо да је Струковни синдикат РУВ РТВ у више наврата тражио оцењивање рада свих запослених са потписима непосредних руководилаца.
Понављамо: Захтевамо учешће представника Струковног синдиката РУВ РТВ у свим разговорима који се воде око финансијске консолидације стања у РУВ РТВ, као и по свим питањима око дефинисања укупног броја запослених по новој организацији РУВ РТВ“, пише у саопштењу Струковног синдиката.

[/restrictedarea]

4 коментара

  1. Svakome tko je 1990 imao prilike da gleda HRT jasno je šta se dešava u Vojvodini i kakve su namere i ciljevi TV Vojvodina.Onaj tko to ne vidi ili je glup ili zlonameran.Nejasno je jedino ponašanje nove vlasti(SNS). Prošlo je pola godine od dolaska SNS na vlast a teror RTSa i RTV ne prestaje.Jasno je da oklevaju da nešto učine po tom pitanju da se ne bi zamerili tzv, međ. zajednici , međutim ako to stanje potraje postaju saučesnici u poslu koji TV Vojvodina obavlja u interesu razbijanja Srbije.Razumljivo je i suzdržavanje novinara Pečata da o tome pišu ali ukoliko to potraje nerazumno dugo i oni će na neki način postati saučesnici.




    0



    0
  2. Nije mi jasan sastanak u restoranu, gde se ne pije samo voda, proslava negativnih rezultata. Što se tiče povećanja gledanosti, ne ulazeći za taj podatak, za osamdeset odsto, može se tumačiti sa nula gledalaca na osamdeset /poželjnih/! I ne mogu se oteti utisku da zbog nedovoljno jake kadrovske strukture na separatnoj RTV, pojačanje je stiglo sa B-92.




    0



    0
  3. Програм је реално много бољи.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *