Ердоган против армије

Пише Зоран Милошевић

Да ли су масовна хапшења генерала и других високорангираних официра турске војске последица успостављања цивилне контроле над оружаним снагама или је реч о освети актуелног премијера  официрима који су га хапсили 1997. године, или је пак посреди припрема терена за остварење америчког плана о формирању курдске државе?

Почетком јануара у Турској је, између осталих бивших официра, ухапшен и начелник Генералштаба, генерал Исмаил Хаки Карадаји, а средином фебруара и још 11 генерала. Пре тога је ухапшен, такође начелник Генералштаба, генерал Башбуг, што је било прво хапшење у историји Турске генерала који је имао тако важан положај у армији и држави. Нова хапшења извршена су под оптужбом да су генерали извели војни пуч 1997. године, и припремали серију напада на џамије и обарање турског војног авиона над Егејским морем, да би за то оптужили Атину и испровоцирали рат са Грчком. Почетком 2012. године ухапшено је шест бивших генерала, и по убрзаном поступку тројица од њих су осуђена на 20 година затвора. Заједно са њима осуђено је и 330 нижих официра, углавном пуковника. Операције хапшења генерала и официра имале су кодиране називе „Егерникон“ (само у овој акцији ухапшено је 400 официра) и „Маљ“.

ЕРДОГАНОВА ОСВЕТА Паралелно са овим хапшењима одвија се и истрага о официрима који су 2003. године (кодирани назив акције „Кувалда“) хтели да ухапсе премијера Турске Реџепа Тајипа Ердогана. У вези са овом истрагом, током 2012. године, влада Турске сменила је са положаја 55 официра, од чега 40 генерала и адмирала, што према различитим изворима чини невероватних 700 ухапшених официра, наводи руски портал „лента.ру“.
Споменуте 1997. године генерали су приморали исламистичког премијера Неџметина Ербакана да поднесе оставку, Ердогановог политичког заштитника и учитеља. Но, важније, чињеница је да је те године од генерала ухапшен и осуђен и сам Ердоган, на четири месеца затвора због распиривања међуверске и националне мржње, што је навело лидера највеће опозиционе партије Кемала Киличдароглуа да устврди да се ради о личној освети, а не задовољењу правде. Влада Турске, опет, тврди да генерали морају да схвате да нико није изнад друштва, те да се морају потчинити цивилној контроли. Турски суд и светска јавност до сада никада нису имали овакав случај, међутим, хапшења су подржали челници Европске уније и САД.

[restrictedarea] Опозиционе партије у Турској истичу да ухапшени генерали и официри, како они који су већ осуђени, тако и тек ухапшени, немају праведно суђење јер је у Турској „уништено правосуђе“. О томе сведочи и податак да ухапшени нису имали право на адвоката и другу правну помоћ, а све пресуде донете су у одсуству адвоката оптужених, истиче посланик опозиционе Народно-републиканске партије Али Озгундуз. Озџан Еничери, представник друге опозиционе Партије национални покрет, чији је члан и осуђени генерал Алан (на 18 година затвора), тврди да ће његова партија организовати протесте због политизације судова, те да би их „требало затворити“. Адвокат главног осуђеног генерала Четина Догана, бившег команданта елитне турске Прве армије, у интервјуу телевизијској станици Си-Ен-Ен-Турк рекао је да је „све ово тешко могуће назвати судским поступком. Траумирано је правосуђе, траумирана је турска демократија, те се надам да ће судски поступак на вишем суду бити оспорен“. Ћерка генерала Пинар Доган је ТВ станици НТВ изјавила да је „пресуда суда смешна“ и да је „од самог почетка било јасно да се процес води уз кршење закона и правних стандарда“.

ДИКТАТУРА ДЕМОКРАТИЈЕ На друштвеним мрежама у Турској развила се велика и веома емотивна дебата о томе зашто су ухапшени турски официри. Већина блогера тврди да су хапшења изведена „по наруџбини“, преноси грузијски портал „georgiatimes“. Станислав Тарасов, у анализи за руску информативну агенцију REGNUM, сматра да ће хапшења официра Турску, пре или касније, увести и у политичку кризу, јер хапшења тако важних официра значе да постоји велика (гео)политичка позадина, а последице могу бити неочекиване. Међу турским аналитичарима ова хапшења се тумаче на два начина: једни у овоме виде прелазак државе са „диктатуре на демократију“, а други „скретање пажње са спољнополитичких пораза“.
Но, можда се објашњење хапшења официра у Турској крије у чињеници да у свим добрим војскама официри функционишу по принципу братства, и представљају последњу одбрану државности и државног суверенитета. Прича о цивилној контроли армије свела се у оквиру евроатлантских интеграција на десуверенизацију држава и њихово укључивање у глобалистичке творевине, а војске су инкорпориране у НАТО и углавном служе Американцима као вазали за освајање света. Турска би требало да се, према плану Вашингтона, укључи у нову глобалистичку творевину – „Велики Блиски исток“ и омогући стварање државе Курда, делом и на територији данашње Турске. Према информацијама из турске армије и евроазијски (проруски) усмерених политичара Турске, хапшења официра има за циљ да се они помире са овим америчким плановима.

[/restrictedarea]