Дани државности

Пише Никола Врзић

Какав су договор ове среде о гашењу Србије на Косову и Метохији у Бриселу постигли Ивица Дачић и Хашим Тачи, а шта им је још остало да се договоре када се поново буду срели, у понедељак 4. марта? И какви су то стари услови постављени у Берлину? У најкраћем, дају им Косово за датум…

Било је то у време подношења председничке кандидатуре. Грмео је тада Томислав Николић са бине на Тргу Шумадија, у Косовској Митровици коју је, уз прегршт намерне симболике, одабрао за свој први званични кандидатски наступ: „Косово није моје, није ми га оставио отац, нисам га купио, не могу да га продам, не могу никоме да га поклоним, припада свима вама – целој Србији, сваком њеном грађанину појединачно, па како грађани желе тако ће и да буде. У Уставу пише да желе да буде – Србија, и биће Србија док последњи Србин хода земљом Србијом!“ Била је то његова страшна косовска заклетва, која га је страшно обавезала. И постао је председник Србије.
Да би вече пред свој први председнички Дан државности, иначе, вече пред свој рођендан, нацију обавестио да намерава да укине паралелне, то јест институције државе Србије на Косову и Метохији, баш како то Приштина, Брисел и Вашингтон захтевају, називајући их паралелним као што је то, одједном, и председник Србије почео да чини: „То је стварање нових косовских институција, али сегмента институција које би водили Срби. И ту престају паралелне институције. Ако кажу да је Србија регулисала школство, здравство, и, ако кажу да имамо суд у Косовској Митровици и да имамо неке полицијске снаге на северу Косова и Метохије, одједном овим нашим предлогом – који мора да се реши кроз Устав Косова, али, не заборавите, и кроз Устав Србије – српске институције постају косовске институције и њима управљају Срби.“ Додао је, штавише, и да је већ одустао од захтева да „ми регулишемо здравство у српској националној заједници“, а да се Ивица Дачић, премијер Србије, још није ни сусрео са захтевима свог колеге из Приштине Хашима Тачија. Ивица Дачић, пак, најављујући предстојеће разговоре о „функционисању институција на Косову, односу између српских и приштинских институција“, разговоре о „решавању ‚парализе и паралелизма‘“ – у складу са најавом свог председника да ће те парализоване и паралелне институције државе којом руководе бити угашене – најављује да „ћемо покушати да дефинишемо аутономију Срба на Косову, односно аутономију у аутономији. Заједница српских општина требало би да има јасне надлежности у образовању, просвети, правосуђу у првом и другом степену. А полиција би одржавала везе са Приштином, али и са Београдом… Србија неће признати независност Косова. Али зато ћемо прихватити да се Срби на КиМ организују тако да могу заштитити своје интересе и права.“

АХТИСАРИЈЕВЕ ИДЕЈЕ Са своје стране, пак, уочи одласка на дводневне (уторак и среда) разговоре у Брисел, пошто су у Приштини прославили пету годишњицу своје државности, Хашим Тачи је члановима свог кабинета најавио постизање договора о укидању „српских паралелних структура на северу“ и простирање власти Приштине на читавој територији Косова, у складу са уставом и законима њихове независне државе. При чему је његов заменик, вицепремијер Хајредин Кучи рекао и да „има сигнала из Београда да ће нелегалне безбедносне структуре, које је успоставила Србија, бити укинуте“, што, додао је, „подржавају и наши међународни партнери – ЕУ и САД“.
Шта је најгоре у свим овим најавама? То што и Хашим Тачи и Хајредин Кучи, али и Томислав Николић и Ивица Дачић, иако наоко делује да се налазе на супротстављеним позицијама, заправо најављују једно те исто: да сви заједно намеравају да до краја спроведу Ахтисаријев план за комадање Србије и успостављање независности Косова, план на којем је и заснован устав независног Косова…
Заједница српских општина, о којој Дачић и Николић говоре као о свом велику достигнућу у борби за права Срба на Космету, наиме, предвиђена је управо Ахтисаријевим планом (члан 9, тачке 1 и 2 Анекса 3, „Децентрализација“): „Општине ће имати право да сарађују и склапају партнерства са другим општинама на Косову… Општине имају право да образују и учествују у удружењима општина Косова.“ Ова заједница, илити удружење општина, наводи даље овај анекс Ахтисаријевог плана, моћи ће и директно да сарађују са институцијама државе Србије, и да од њих примају финансијску помоћ („преко рачуна у пословним банкама, које оверава Централна банкарска управа Косова“ – тачка 11.1.2), с тим што све то мора да се пријави Министарству локалне самоуправе (независног) Косова (тачка 10.2), а може и да буде (тачка 10.4) „подвргнуто ревизији“ овог министарства… Али, Николић и Дачић тврде и да ће се из све снаге борити да српске општине добију велике надлежности у образовању, правосуђу, полицији…? Да, бориће се да Србима на Космету обезбеде оно што им је већ дато у Ахтисаријевом плану за независно Косово; за надлежности у „обезбеђивању јавног предшколског, основног и средњег образовања“ (3.1.х), „обезбеђивању јавне примарне здравствене заштите“ (3.1.и), за „надлежност за високо образовање“ (4.1.1), секундарну здравствену заштиту, „већа права да учествују у именовању командира полицијских станица“ (4.1.3.б), прикупљање локалних пореза и такси, формирање основних судова…
Што ће рећи да им је намера да своју предају Косова и Метохије, косовских и метохијских Срба у крваве руке Хашима Тачија и Мартија Ахтисарија, представе као сопствени велики успех у борби за заштиту права косметских Срба. Фантастично.
Уосталом, баш као што рече Беким Чолаку, политички саветник Хашима Тачија, њихови „међународни партнери“, ЕУ и САД, не притискају Приштину да Србима понуди ишта што излази „изван Ахтисаријевог пакета“…
Ипак, најављује се и да ће Србија донети свој уставни закон, закон о суштинској аутономији АП КиМ који ће уредити све ово што нам, када овако сагледамо, заудара на потпуну издају Косова и Метохије. Е, па, тај ће уставни закон Србији и Србима на Космету значити колико би и Анђелини Џоли значила Твитер порука овог новинара, у којој је обавештава да је постала његова жена; колико би, тим твитом, она била обавезана да се заиста понаша као његова жена, толико ће и оваквим законом – донетим без пристанка Приштине да Косово буде дефинисано као суштински аутономна српска покрајина, уместо као независна држава – и Косово бити обавезано да се понаша као покрајина са суштинском аутономијом у саставу Србије. Дакле, нимало. Другим речима, без таквог реципрочног договора, без пристанка Приштине да буде у саставу Србије, најављено формирање заједнице српских општина (уместо садашњих општина које функционишу у уставном и законском поретку Републике Србије) значиће да се Србија на Космету угасила, а да је уз то све тамошње Србе потчинила уставу и законима независног Косова.

КЉУЧНИ БРИСЕЛСКИ САСТАНАК И са таквим су идејама и плановима Ивица Дачић и Хашим Тачи отпутовали овог уторка у Брисел, да седну са Кетрин Ештон, ЕУ дипломатском комесарком, и договоре се о судбини Срба и Србије.
Нису се договорили, гласила је у среду поподне ударна вест у српским медијима, после другог дана пете рунде разговора Дачића и Тачија, после разговора који су потрајали четири сата. Да ли је заиста, и баш тако, или је реч о бедном медијском спину, о још једној од лажи којима смо изложени на нашем европском путу? Сумња је утолико оправданија што су разговори – о кључном државном и националном питању, о судбини косметских Срба да и не говоримо – нетранспарентнији, закључани иза затворених врата канцеларије Кетрин Ештон, иза злих намера саучесника у тим седељкама, радним ручковима и вечерама.
Најпре, требало би нагласити да су и Европска унија, и Сједињене Америчке Државе – ти градитељи косовске независности, узурпатори српске државности – од овонедељне рунде Дачића и Тачија имали велика очекивања. У Вашингтону је 14. фебруара (на Дан заљубљених, кад смо већ код дана, државности и датума) новопостављени амерички државни секретар Џон Кери – међу само неколико реченица које је изговорио пре састанка са Кетрин Ештон – одлучио баш да јој честита на „изванредном напору“ који је уложила да би Србија и Косово дошли до „коначног решења“, на шта му је комесарка узвратила да је у Вашингтон допутовала да би са њим разговарала и о „најважнијем делу дијалога Србије и Косова“. И Жозе Мануел Барозо, председник Европске комисије, ову је недељу, после састанка са Тачијем, назвао „кључном недељом у овој важној години“. А у Брисел је само због састанка Дачића и Тачија, а да то није учинио ни у једној од претходне четири рунде, ове недеље допутовао и Филип Рикер, заменик помоћника америчког државног секретара, и разговарао са обојицом…
Очигледно, велика очекивања од овонедељног састанка, и са тим очекивањима мерљиви притисци да састанак донесе резултате по њиховој мери. Верује ли, ико, да је Дачић, ионако оптерећен Бананом и Шарићем, имао икакве снаге да се таквом притиску одупре? И да им не пружи оно што су од њега тражили – српску државност на тацни.
Наравно да није имао снаге, попустио је, како је уосталом и најавио и пре него што је отпутовао у Брисел. Да је заиста попустио, сведочи и саопштење Кетрин Ештон, издато после састанка: „Премијери су задовољни значајним напретком који су учинили, као што сам и ја.“ И сам Дачић рече да је „остварен известан напредак“, те да је на сто стављен „предлог о заједници српских општина“, подвлачећи да је, углавном, спреман на гашење институција државе Србије на Косову и Метохији. Формулисао је то овако, да се Власи не досете: „Ми нећемо дозволити никакво демонтирање институција, док се не договоримо шта ће их заменити.“ И још је додао, с тим у вези, да „питање заједнице српских општина укључује бројна сложена питања – судство, безбедност, здравство и образовање“. Исто то је, само мало експлицитније, после састанка рекао и Хашим Тачи: „Постоји спремност да се пронађе прихватљиво решење за нормализацију односа на северу Косова у складу са Уставом Косова, да се укину паралелне структуре, и уведу ред, закони и правосудни систем у склопу косовског законодавства (…) Безбедносне структуре биће расформиране, а пронаћи ћемо начин како да се образовни, здравствени систем и службеници општинске администрације уклопе у косовски систем или трансформишу.“
Укратко, да сумирамо: договорили су се да институције државе Србије, српски Устав и законе, на Косову и Метохији укину, да и на север Косова уведу устав и законе њихове независне државе, и остало им је још само да разраде детаље онога што су се договорили да (нам) учине.
Али, ако је заиста тако, ако је Дачић заиста попустио и овакав договор, макар и оквирни, направио, зашто нам то није и саопштено? Него је Кетрин Ештон објавила да се Дачић и Тачи „враћају у своје престонице на консултације, и вратиће се у Брисел 4. марта, на даљи састанак“.
Могуће објашњење овог одлагања, преко „Твитера“, пружио је извесни Артан Харачија, сарадник Косовског центра за истраживачко новинарство: „Моји извори у Влади Косова кажу ми да је Дачић замолио за још времена. Приштина је задовољна договором.“ Уосталом, видећемо.

НЕМАЧКИ КРИТЕРИЈУМИ Али ни то није све. Ни за ову помоћ Косову да своју државност распростре скроз до Јариња и Брњака, преко крви, побуне и извађених органа наших сународника, нашег рода, датум за почетак преговора о учлањењу у Европску унију неће им дати.
То је ове среде, у Берлину, саопштено Александру Вучићу, првом потпредседнику Дачићеве владе. Чак је и јавно, на конференцији за новинаре, то рекао Гвидо Вестервеле, шеф немачке дипломатије: „Немачка неће постављати нове захтеве, али неће ни одустати од постављених критеријума.“
А знамо које су то критеријуме Немци поставили, ма колико се медији и овдашњи еуРОПСКИ настројени политичари трудили да то заборавимо; критеријуме је, сећате се, минулог септембра у Београд донела немачка парламентарна делегација коју је предводио Андреас Шокенхоф, функционер владајуће ЦДУ. Међу тим критеријумима, условима, наредбама – а било их је седам, и сви су говорили о ономе што Србија мора да учини да би добила датум – јесте и „почетак континуираног укидања паралелних структура у безбедносном апарату и управи, као и њиховог финансирања“ (то је и званично формулисани услов Европске уније, о којем Дачић и Тачи сад и разговарају), али су ту и неки од специфично немачких услова, какав је онај о расветљавању напада на немачку амбасаду у фебруару 2008. године (полупано неколико прозора), али и онај најстрашнији, седми услов, седма наредба, да Србија „пре преговора мора да покаже видљиву вољу да је спремна да постигне правно-обавезујућу нормализацију односа са Косовом“.
Да, ово потписивање правно-обавезујућег споразума са независним Косовом заиста није нови захтев, већ је један од оних већ постављених критеријума (у Берлину, не у Бриселу) од којих, како обећава Вестервеле, Немачка одустати неће, ако Београд хоће тај проклети датум. Да за датум морамо да испунимо и неке од услова којих нема у документима Европске комисије потврдио је, авај, ове среде и Александар Вучић: „Дијалог Београда и Приштине ће се наставити 4. марта, и уверен сам да ће се решавати и неке кључне ствари којих нема у извештају Европске комисије.“
А шта нам следи кад потпишемо овај правно-обавезујући споразум, којим ћемо легализовати њихову агресију и отимачину Косова, и истовремено илегалним начинити свако наше будуће настојање да Косово и Метохију вратимо тамо где и припада, под окриље Србије? На основу овог споразума уследиће захтев да умолимо Русију да у Савету безбедности не уложи вето, и тиме Косову омогући да постане чланица Уједињених нација; као што је то Источна Немачка постала после „споразума две Немачке“.
При том, све то мора да се заврши до 15. априла, најављује Соња Бисерко. Јер следећег дана, 16. априла, Европска комисија требало би да препоручи да се Србији (не) додели датум, и то баш на Видовдан, 28. јуна.
А после тога, Србија ће морати и да промени свој Устав, наравно, због преамбуле која Косово и Метохију тврдоглаво дефинише као саставни део Србије, и која Дачићеву, Вучићеву и Николићеву владу спречава да већ сада испуни и следећи ЕУслов: да Србија и формално призна независност државе Косово. Председница Одбора за европске послове француског парламента Данијела Ороа придружила се ових дана хору европских званичника који нам то отворено и директно поручују („Није написмено“, рекла је, такав захтев формулисан у Бриселу, „али јесте усмено! За нас ће то бити услов ‚sine qua non’“), а исто је, боравећи у Приштини, недавно поручио и један од берлинских саговорника овонедељне Вучићеве делегације, Гинтер Крихбаум, председавајући Комитета за послове ЕУ немачког Бундестага, рекавши да ће „на крају преговора о чланству у ЕУ, Србија морати да пружи јасан одговор о независности и признању Косова“. Верица Калановић, министарка регионалног развоја и локалне самоуправе, промену Устава Србије већ је најавила…
А кад дођу следећи председнички избори, са бине на Тргу Шумадија у Косовској Митровици гласачима ће се, громким гласом, обратити Хашим Тачи или Рамуш Харадинај, Аљбин Курти, или већ неки од њихових председничких кандидата. Захваљујући претходном председничком кандидату који се са тог места обраћао Митровчанима… А тај ће, све са својим премијером, и даље бити заглављен на свом путу еуРОПСКИХ интеграција. Хоће ли се, кад добије датум, сетити да је због тог датума погазио своју заклетву да Косово неће продати, јер је Косово Србија док последњи Србин хода земљом Србијом, и изневерио све који су му, жељни наде, у то поверовали?

 

11 коментара

  1. Opet “trojni pakt”.
    Kraljevina Jugoslavija je 25.marta 1941.g.,potpisala “trojni pakt”,o nenapadanju…i tada joj je garantovan suverenitet i teritorijalni integritet…a da ostanemo neutralni u ratu koji je bio izvestan…Dalje znamo sta je bilo.
    Danas opet,traze “trojni pakt”,ali sada nam ne garantuju teritorijalni integritet na Kosovu,a vrlo je cudno ponasanje Nemacke i u vezi samog suvereniteta Srbije,u celini.

    Traze da mi sami ucestvujemo u odvajanju Kosova od Srbije?
    Ja zaista ne znam sta je motiv jednog srpskog politicara da ucestvuje u tome???

    • @Majk
      Pa mozes li pretpostaviti Majk sta bi mogao biti “motiv jednog srpskog politicara da ucestvuje u tome”
      Nazalost nije jednog nego malo vise a motivi mogu biti razni: lova, vlast a mozda i ucene.

      • “Ludo burazere”…
        Nisu Milane ni pare,ni vlast,ni ucene…Ne plasi se Srbin ucena,a i ko ce politicaru dokazati krivicnu odgovornost?
        Radi se o “burazerskom” shvatanju medjunarodnih odnosa.
        Nema tu ni Drzava,ni Unija…ali ima Burazera.
        Vidis da su tu “licni kontakti” vazniji od medjudrzavnih.
        Sve “burazer do burazera”.

        Posto je odluka doneta…predlazem vrlo ozbiljno, da se Srbima sa Kosova i Metohije,daju americki pasosi.
        Ako je Kosovo “licno pitanje” porodice Klinton,dakle,”burazersko pitanje”…onda to i nije tesko izdejstvovati.
        Svedoci smo “burazerske prepiske ili diplomatije”,ovih dana…
        Americki pasos bi Srbima koristio i da ostanu gde su,ali i da odu gde hoce.
        To bi bio minimum “burazerske brige”,nasih politicara prema svom narodu.

  2. Беше то време успона на трон АНДРИЋЕВОК ВЕНЦА. Грмео Тома ” верни” на тргу ЕЈ ШУМАДИЈА дошао Шумадинац дасе закуне да неће?
    издати Косметске Србе.После грмљавине наиђоше црни облаци и или
    се 14 Фебруар уоч Сретења поплави ЕЈ председничка изја о укидању
    паралених ДРЖАВНИХ ИНСТИТУЦИЈА НА КОСМЕТУ.Шок,занемеше Срби ВЕРНИ
    поста НЕВЕРНИ и то баш на Сретење, када је један ДРУГИ ШУМАДИНАЦ
    ПОЗВАО ШУМАДИНЦЕ у БОЈ за слободу ОТАЏБИНЕ велика је временска
    разлика о ова два догађаја.Где се ми Срби сад налазимо коме да
    верујемо које су снаге НАЦИОНАЛНЕ НА ВИДИКУ да очистимо све
    неверне преображене у ЕУ-НАТО ИМПЕРИЈУ. Фала Печату ако објави.

  3. Ovo sto se desava u SRBIJI danas, identicno je sezdesetim godinama. Tada su AMERIKANCI (opet oni) organizirali drzavne udare u zemljama JUZNE AMERIKE i ARFIKE gdje bi podoficiri – postajali sefovi drzava i radili sve kako im “gazde” narede. Ukoliko bi netko postao nedovoljno poslusan, bivao je zamjenjen sa nekim drugim “vodnikom”!
    Do dana danasnjeg to se na EUROPSKOM TLU nije dogodilo. Ovo je jos veci iskorak, sada je navodna politicka elita “kooperativna”, ona u poziciji i ona u opoziciji (rezervna varijanta) kao sto je to trenutno u SRBIJI. Zajednicka im je bezprijekorna poslusnost! Ukoliko nepismeni afrikanci i neorganizirani juznoamerikanci NAROD)
    nije mogao ili smio nista da ucini, sta je sa srpskim NARODOM, gdje
    su PATRIOTE, INTELEKTUALCI ,CRKVA, NACIONALISTI, ……………..
    sta se ceka, svi znamo da se na KOSMETU nece zaustaviti rastakanje SRBIJE, i stoga se treba boriti za KOSMET da bi se spasila i VOJVODINA i RASKA i sve ostalo do samog BEOGRADA!!!!!!

    • gdje
      su PATRIOTE, INTELEKTUALCI ,CRKVA, NACIONALISTI?
      I ja se pitam Zorane za to isto pitanje. Ako neko slucajno zna neka nam to kaze, stvarno bi mi to mnogo znacilo.
      Hvala

  4. Zanimljivo je da je ovo mozda i prvi tekst na petriotskoj blogosferi koji je direktno potkacio i Nikolica. Do sada, svi sajtovi slicne orijentacije, po pravilu (kao po komandi) kacili su Vucica i Dacica, ali bas ni u jednom tekstu niko da direktno krene na Tomu. Kao da smo mala deca, pa neko treba da nam prica bajke da je Toma nesto kao drugaciji od ostatka izdajnicke bulumente.

  5. Dačić/Vučić,
    Držte lopove dok mi predamo KIM…
    Kasnije ćemo po starom, onako kako je BOTA uveo EULEX i kako je utvrdio pitanje o KIM na međunarodnom sudu pravde !?
    Narod ništa ne treba pitati, jer da nešto razumije ne bi za nas ni glasao !?
    Kad se osvjesti šta smo mu uradili, može samo na mjesec da laje !?
    Dijaspora

  6. Ako sve ostane ovako kako je danas, onda je sasvim sigurno da ćemo izgubiti državu i da će Srbi zaista i nestati. Srbija, kao eksperiment, je dobar primer kako se jedna nacija može razbijati, ne samo kroz instrumentalizovan separatizam manjina, već i sistematskim stvaranjem novih naroda od tkiva same te nacije. Stvaranje Crnogoraca, muslimana i delom Hrvata,a u bliskoj perspektivi Vojvođana, kao posebnog naroda, je taj primer. To ukazuje da je moguće razbijati srpsku naciju do tačke njenog nepostojanja. Po teoriji domino efekta, svaka odcepljena grupa, koja se odvaja od Srba preuzima na sebe zadatak podrivanja preostale srpske teritorije, jer se njihov novi identitet psihološki zasniva na negaciji starog.Time ti novi narodi postaju sveži regruti za zapadne interese, koje slede sa velikim oduševljenjem.Odavno govorim da nam Zapad sprema nestanak kao naroda , jer se već naslućuje stvaranje Vojvođana kao naroda koji će uz blagoslov ove vlasti to i postati. Naravno, da bi se to postiglo, moraju se naći neprijatelji Vojvođana i stalno stvarati osećaj ugroženosti od nekoga. To su naravno Srbi. Već se to uveliko radi uz podršku Zapada.Egzibicionista Nenad Čanak stvara vojvođansku naciju, državu i jezik. Folksdojčeri traže milijarde evra da im Srbija isplati, kao da to sve nije već završeno sporazumom Tito-Brant, naravno, na štetu nas Srba.Čak je i premijer Mađarske Viktor Orban prihvatio poziv predsednika Saveza vojvođanskih Mađara Ištvana Pastora da lično učestvuje u izbornoj kampanji te stranke. Narode moj, može li to po srpskom Ustavu?Statut Vojvodine kojim se uvodi država u državi najbolje govori o duhu vremena i politici da EU nema alternativu.Statutom je ukinut srpski narod kao ustavna kategorija.Pod imenom nacionalne zajednice srpski narod je u svojoj državi izjednačen sa nacionalnim manjinama. Šteta koja je sa Statutom napravljena neprocenjiva je.Statut otkriva koje su prave namere i šta su stvarni planovi s Vojvodinom posle Kosova.Nema istorijskih razloga za autonomiju Vojvodine, jer je 1848. godine nastala u okviru tuđe države radi zaštite srpskog identiteta, nema ni etničkih razloga, jer Srbi u Vojvodini imaju nadmoćnu većinu, a to nije ni evropska vrednost, jer nema autonomija u Francuskoj, Švedskoj, Norveškoj ,Mađarskoj, a ni u Hrvatskoj…EU autonomiju Vojvodine koristi kao sredstvo za razbijanje srpskog nacionalnog korpusa.Jedan od najvažnijih razloga za autonomiju Vojvodine da se Srbi, a ne manjine u Vojvodini, pretvore u Vojvođane ili Vojvođanere, slično onome što je urađeno sa Srbima u Crnoj Gori i Makedoniji.Pravi razlog uspostavljanja vojvođanske autonomije je političko i teritorijalno razdvajanje Srba. Pomahnitali muftija Zukorlić otvoreno zagovara stvaranje bošnjačke autonomije koja će, kako to u nas biva, postati država u državi. Pritisci koji se pojavljuju u Raškoj (Sandžaku) i Vojvodini su najverovatnije najava onog što nas čeka, kad Kosovo bude potpuno „pacifikovano“, imajući u vidu spomenuti „domino efekat“. Kad već mogu da nam uzmu sve bez ikakvog otpora sa naše strane, što ne bi uzeli i ostatak?Politika kojom se Srbija odriče Kosmeta zarad neke kandidature za člana EU, ne da nije državnička, pogrešna, već pogubna,izdajnička i zbog koje bi mnogi morali krivično da odgovaraju.

  7. Nacisti i fasisti su idejni tvorci Evropske Unije…Projekt ujedinjene Europe nije plod liberalne misli već totalitarnih ideologija i njihovih raznih varijanti, ali hajde da vidimo tko su praoci i apostoli europske ideje.Počnimo od Gebelsa – bio je ministar propagande Trećeg rajha, ličnost za čije se ime vežu zločinačke inicijative, spaljivanje knjiga, kampanja protiv Jevreja.Tehnologija transporta i telekomunikacija smanjuje udaljenosti između naroda i to će neminovno dovesti do europske integracije, veliki njemački rajh će reorganizirati Evropu, srušiti granice koje još razdvajaju evropske narode i omogućiti im da lakše žive zajedno; za 50 godina ljudi više neće razmišljati u kategorijama nacije “, govorio je Gebels 1940. godine.Propagandna retorika, klasičan paravan za agresiju: dobro znamo što je zlikovac Gebels imao tada na umu. No, Hitler je u Nirnbergu 1937. rekao i ovo: “Nas više interesuje ujedinjena Europa kao harmonična porodica naroda od bilo koje države”.Nije baš inteligentno zamišljati da tako napučena kuća kao što je Evropa, zajednica naroda, može još dugo održati različite pravne sustave i različite koncepcije zakona.” A onda je pokrenuo svoje tenkove. Međutim, najartikulisanija nacistička misao po ovom pitanju će se iskristalisati 1942. na velikoj konferenciji u Berlinu na temu “Europaische Wirtschaftsgemeinschaft”, ili doslovno “Europska ekonomska zajednica”. Zaključak konferencije: jedinstveno tržište sa rajhsmarkom kao referentnom valutom. San različit od sna Bundesbanke devedesetih godina?Mussolinijev ministar finansija od 1922. do 1925. Alberto de Stefani napisao je 1941. godine “da nacije ne mogu biti čvrsta osnova za projekt novog poretka zbog svoje raznolikosti i tradicionalne nepomirljivosti i da Evropska unija možda ne bi bila podložna oscilacijama unutrasnjih politika koje karakteriziraju liberalne režime”. Dakle, raznolikost predstavlja nered, a red zahtijeva uniformnost. Zajednički neprijatelj je nacionalna država, koja je prijetnja za mir i previše skučen prostor za ekonomiju planetarnih dimenzija.“Čak i 1941. godine.Ministar ekonomije Trećeg rajha Valter Funk, koji je ujedno bio i predsednik centralne banke Trećeg rajha, izjavio je 1942. godine da se što pre mora postići jedinstveno evropsko tržište, da se ne može tolerisati Evropa sa bezbroj malih država, svaka sa svojom valutom…. “Mislim da bismo, kako je već prije Führeru predloženo u mojim zapisnicima, trebali što prije, čim postignemo značajan vojni uspjeh, proglasiti evropsku konfederaciju u posebnom obliku”. (Ribbentrop, European Confederation, 21.III.1943., reprint Lipgens, str. 122-123.)…U prilogu dokumentima sa suđenja u Nirnbergu za ratne zločine nalazi se i pismo kojeg je direktor glasovitog koncerna IG Farben (temelj nacističke industrije smrti kojeg je, inače, finansirao i Preskot Šeldon Buš, bankar, senator i otac GHVBusha te djed GVBusha) August von Knieriem poslao nacističkoj vladi 20. jula 1940. U tom su pismu navedena sredstva pomoću kojih IG Farben namjerava učvrstiti svoju vodeću ulogu u Europi, pa se u tu svrhu navode: zajednička evropska valuta, zajedničko evropsko zakonodavstvo, čak i evropski sudski sustav, razumije se – sve pod kontrolom IG Farbena, koji je tridesetih godina prošlog stoljeća bio jedan od najmoćnijih svjetskih monopola. ……EU je u suštini vješto zamaskirani Rajh – ovog puta napravljen bez rata, ali s istom svrhom da se dobiju sirovine, jeftina radna snaga i tržišta, što su po definiciji kolonije. Takođe, EU neodoljivo podseća na Austrougarsku kao strašno birokratizovana višenacionalna struktura u kojoj je nekoliko naroda povlašteno, a mnogo više podvlašćeno. Jasan argument za sve ovo je politika EU u jugoistočnoj Europi, gdje su njenu podršku dobili svi koji su bili na strani Hitlera. Srbi su podvrgnuti reviziji rezultata dva svjetska rata sa jasnim ciljem da srpski narod bude razbijen i primoran da živi u 5-6 balkanskih država, neprijateljski nastrojenim prema njima.Kao sto svi znamo, početkom devedesetih ponovili su se dogadjaji iz četrdesetih, kada su krajinski Srbi, jos jednom, predati brutalnom zagrebackom rezimu; Srbi iz BiH bivaju gurani pod vlast muslimanima, a Srbi sa Kosova i Metohije predati su Albancima na milost i nemilost, da budu pljačkani, proterivani i ubijani.Nezavisna Hrvatska,Slovenija su več tu,a sada se radi na Velikoj Albaniji.…Kada se podvuče linija i svedu računi ispada da Nemci nisu izgubili rat, samo je pobeda odlozena za bolja vremena, opljackani kapital iz WWII vešto skrivan u Juznoj Americi, koji je otvoreno legalizovan i ulozen u interesantne projekte…. …….http://www.relay-of-life.org/nazi-roots/chapter.html

  8. Од почетка обична фарса. Лажна обећања, за конкретне уступке. Изабрани нерадници, тотални егоисти, лакоислећи, скоројевићи и незналице. Распродаја Историје народа за удобан живот лицемера.Ни један од „изабраних“ нема конкретан успех у било каквом послу. Нико не зна да укују ексер у храстову даску. Добро режирана негативна селекција – избор зомбираних јединки – успешно обављен посао. То је проверена стратегија Окупатора.

    Изпровоцирани сукоби. На силу отета територија – преседан за даљу отимачину на планети. Амери добили базу, Немци ресурсе, а Шитари радиоакривну територију. Када изумру Шиптари, долазе други корисници.Траже се исусне Душе које знају о чему се ради. Без емоција, јаке и старе личности. Дали Србија има такве појединце, после пола века испирања мозга ?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *