Почетна / Друштво / Дачићевих „Девет живота“

Дачићевих „Девет живота“

Премијер је преживео удар медијске машинерије иза које вероватно стоје кругови блиски ДС-у, али услов да преживи сва недавна „торпедовања“ јесте и да се одрекне бизарног ПР попут „скривене камере“ и да се окане дружења са криминалним типовима из свог окружења

Сад када се мало стабилизовала ситуација, можда привремено, око скандала који повезују Ивицу Дачића и подземље можемо поставити питање – каква је политичка будућност СПС-а. Када је афера покренута имали смо прилике да видимо бледо лице Дачића и кључних људи његове коалиције који су се збили у редове, покушавајући да кажу „како је све у реду“. Но, страх који је био видљив говорио је да ништа није у реду и да се влада опасно љуља што због скандала, што због борбе за контролу над полицијом коју иначе и даље контролишу (као и готово све друго у овој земљи) кадрови ДС-а.

ТАПШАЊЕ ПО РАМЕНУ Дачић је преживео удар медијске машинерије иза које вероватно стоје кругови блиски ДС-у, али је остало на Вучићу да одлучи да ли ће ићи на нове изборе. Вучић је могао због високог рејтинга да одмах распише изборе, али је очито рачунао да пре свега доврши неке започете послове у борби против корупције, око довођења страних инвестиција и евентуалног добијања „фамозног датума“, па да влада са колико-толико стабилизованим институцијама иде на евентуалне изборе. На којима би, сви се слажу, најбоље прошао СНС.

[restrictedarea]

Није се слегла прашина око веза Дачића са припадницима Шарићевог кокаинског наркоклана, а он је брже-боље одлетео у Америку и тамо од шефова обавештајних структура добио „подршку и тапшање по рамену“. Антологијска је његова изјава да они не би са њим сарађивали да он није „чист“. То је смешно, јер је познато да америчке (а и других држава) обавештајне и полицијске структуре „формацијски“ сарађују са министрима полиције и премијерима, а нису гадљиви ни на вође нарко-банди са којима не само да сарађују, већ и велики део тог бизниса контролишу. Чак су склони и да покрену неке афере које доводе у везу политичаре са мафијом, да би ове прве дисциплиновале, а редове других „прочистили“. Или, пак, што је вероватно у овој ситуацији, такво медијско откриће Дачићевих веза са Мишом Бананом користе да дају „благослов и заштиту“ угроженом политичару. А цена тога – „ситница“. Понуда „неовисном Косову“ места у УН или нешто попут тога. Сада наравно ником није битно са ким је господин Банана шуровао у прошлом режиму и како је успео да нестане. Медији готово и да не спомињу одговорност бивше власти за то, а из њихових кругова долазе напади на „мученог Дачића“ због тога.
Но, како је та критична ситуација за Дачића прошла можемо се запитати каква је његова будућност. Ово што се десило је озбиљно угрозило његову централну политичку позицију (у коалицији је у влади са СНС-ом, а у Београду са ДС-ом) и ослабило рејтинг. Приметно је да су телевизије са националном фреквенцијом нагло ућутале о детаљима ове афере, док неке новине и часописи и даље настављају да откривају нове детаље. То ћутање великих телевизија говори да јесте добио Дачић подршку од западних центара моћи, пре свега због преговора о Косову. Скандалозно је у том погледу да су се медији више бавили везама са господином Бананом и са два „блекбери“ телефона, но са чињеницом да је премијер понудио у оквиру некаквог преговарачког пакета и место Косова у УН.
Оно што је јасно је да се Дачић политички „троши“ са различитих страна и кад буде потрошен он ће као и други бити одбачен. Сада су се одређени кругови нашли на задатку да бране име и лик Ивице Дачића. Део формација домаћих глобалиста који себе зову другосрбијанцима се окренуо да брани Дачића. Тако перјаница те приче, Весна Пешић, каже да је Ивица наш Де Гол јер је учинио „храбре потезе“, пре свега она мисли на преговоре око Косова и нуђење столице у УН Приштини. Наравно, она при том не мисли на Де Гола који се борио против окупације Француске, већ на старог Де Гола који је пристао да се Французи повуку из Алжира. Порука је дакле за Србију је Косово оно што је за Француску Алжир, а онај који одустаје од Косова је победио на конкурсу за „српског Де Гола“. Оваквим поређењима се вређа и француска којим се њихов највећи лидер у 20. веку, који се супротстављао и немачкој окупацији, али и америчкој хегемонији, и који је од француске направио нуклеарну силу, представља као симбол и еталон поразног кукавичлука. Друго, ово поређење је историјски лажно јер једно је Косово за Србију као колевка српске државности и националног идентитета, а нешто сасвим друго Алжир за Француску – афричка колонија.
Каква је политичка судбина Ивице Дачића? Он јесте добио велики медијски удар који га је довео у везу са мафијом, а и изгубио је и подршку оних који су га до сада доживљавали као некаквог патриоту. Са друге стране, он се потпуно везао за Запад јер је осетио да му тло испод ногу пропада. Но, ипак на изборима одлучују наши грађани. Тако да ће на следећим изборима, ако буду брзо јер је наш народ забораван, он платити значајну политичку цену за све то што је радио или није.
Но, како је врло вешт политичар који одаје утисак да има „девет живота“, он ће вероватно преживети и ово „ торпедовање“. Наравно услов за то је да се одрекне бизарног ПР попут оне „скривене камере“ (без обзира на то да ли је то његова екипа смислила), те дружења са градским фуфама и са криминалним типовима из његовог окружења. Но, то су његове личне слабости – фасцинација лаким женама и опасним мушкарцима којих ће се тешко ослободити. Жене са танким струком и мушкарци са дебелим досијеом нису ником донели добро – нарочито у комбинацији. Но, то је изгледа јаче од њега и то ће му ако остане међу њима доћи на крају главе, као што је дошла главе и другим српским политичарима.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *