Буди се Исток и Запад…

Пише Дарко Танасковић

Устају ли опет презрени на свету? Сме ли се уопште поставити такво питање, а да онога који га изговори не прогласе лудим или, бар, неразумним?

Све је мање времешних који се, поготово с носталгијом, живо сећају стихова пролетерске корачнице „Буди се Исток и Запад, буди се Север и Југ…“ или пак позива „Устајте сви на земљи клети, сви сужњи које мори глад“, којима је широм света громко одзвањао почетак „Интернационале“. Ако се каткад и помену, на ове слогане се подсећа с мешавином надмоћи и ироније (пост)модерног самопоуздања једног света који верује да је заувек минуло доба наивности милиона незадовољника, да вреди устајати против духа времена и на њему заснованог „светског поретка“, као и епоха лукавства политичког ума који је, смишљајући разне подстицајне пароле, безочно манипулисао енергијом маса незадовољних очајника. За младе, пак, ритам и речи револуционарних будница из прошлости не значе ништа.

ПРЕДОСТРОЖНИ ОСЛУШКУЈУ У последње време као да се гласови незадовољника с разних страна планете, сапете глобализацијом која би требало да је уједини, поново спонтано сливају у протесте који засад изгледају као да немају никакве међусобне везе. Буди ли се то опет Исток и Запад, Север и Југ, устају ли опет презрени на свету? Сме ли се уопште поставити такво питање, а да онога који га изговори не прогласе лудим или, бар, неразумним? Или је, можда, реч о бољшевичком носталгичару који се некаквом временском машином вратио из дуге хибернације? Нека! Исувише је наговештаја великог, глобално оспоравајућег окупљања и синергије разнородних друштвених чинилаца, без пролетерског, идеолошког предзнака и агитовања, али и сада с глађу, немаштином, незапосленошћу, згађеношћу поретком заснованом на корупцији, лажима и лицемерју моћних, и гажењу елементарног људског достојанства, као покретачима. Само у Шпанији, којом се некад проламала „Интернационала“, данас је 27 одсто незапослених! Знакове времена, а нарочито невремена, требало би ослушкивати и тумачити на време, јер се, по правилу, свако кашњење касније скупо плаћа. Прво плаћају невини, недужни и слабији, а затим и сви остали. Ови други обично најдуже живе у уверењу да ће, пребацивањем рачуна на оне прве, избећи да наплата стигне и до њиховог стола. И међу њима, међутим, има предострожних који ослушкују и тумаче знакове времена, па и покушавају да предупреде ефекат за њих неповољних процеса који би се могли очекивати. Американци, рецимо, па и Французи…да останемо засад само на њима.

[restrictedarea] У Америци којој спољни непријатељи засад не могу озбиљније да запрете, али у којој се амерички грађани све редовније и масовније међусобно убијају оружјем слободно поседованим на основу ненарушене каубојске логике ове велике демократије, где се смењују катастрофе за које се још увек држи да су искључиво природна појава, у Америци којој је све теже да игра улогу светског полицајца и која се мукотрпно и споро извлачи из заглибљености по далеким земљама које је својим интервенцијама усрећила, у таквој Америци, растерећен после избора, Барак Обама изгледа да заиста настоји да понешто и промени. Може ли то све имати каквог одраза на наше невеселе прилике? Тешко је поверовати, али би донекле и могло. Док се свакако радују пакистанском и египатском признавању независности Косова, из Вашингтона, о петогодишњици њеног проглашења, оштро упозоравају званичну Тирану да иредентистичким испадима највиших званичника никако не би требало да провоцира Србију. Истовремено, против косовске независности протестује се у Варшави и у Прагу. Мали помаци, не би требало гајити илузије, али…Требало би ослушкивати знакове времена. И издржати, рече једном искусни и мудри Милорад Екмечић.

НЕУОБИЧАЈЕН РАПОРТ Америчко „препуштање“ интервенционистичке иницијативе у Либији, а и готово целог посла на терену у Малију, нестрпљивој Француској, такође ваља озбиљно анализирати. Стигосмо, тако, и до државе којој је, како изгледа, и под номиналним десничаром Саркозијем и под декларисаним социјалдемократом Оландом, један од приоритета и војно враћање на велику међународну сцену. Званично ради заштите људских права пред фундаменталистичким насртајима, спречавања страдања цивилног становништва и одбране суверенитета пријатељске државе, Париз одлучно креће у интервенцију која појединим коментаторима више личи на покушај успостављања „Трећег царства“, него на деловање у складу с уставним континуитетом Пете републике. И онда, сред снопа посредних и пригушених сигнала, као гром из (додуше не) ведрог неба, на странама београдске „Политике“ (14.02.2013), под насловом „Француска у Малију – мисија остварена“, амбасадор Француске Франсоа Гзавије Денио подноси рапорт српској јавности! Крајње неуобичајен, оригиналан потез дипломате који очигледно озбиљно схвата своју мисију, а рекло би се и да уважава јавно мњење земље своје акредитације. На двогодишњицу интервенције против Муамера Гадафија, у коју је Француска такође прва, али не и сама, похитала, занимљивије би можда било прочитати како француска дипломатија процењује њене учинке и објашњава број од готово два милиона расељених лица, општи хаос у земљи и реалну опасност њене дезинтеграције. Ипак, поготово за нас овде, изненађујући рапорт господина Дениоа један је од знакова времена којима би требало поклонити дужну пажњу. А из даљина које се сваким даном смањују допире бат неких увек истих и увек нових корачница…

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Hvala na misljenju… Ono, sto svetu izgleda ‘ludo’ i ne mora uistinu biti takvo ?! Borba protiv ‘vavilonske prostitutke’ – i nije bas sasvim jasna, ali, borba za istinu a protiv obmane koja je ‘indikuje’ ima svog smisla, kao jos nejasni, usputni “zajednicki imenitelj” ?! Lukavi pokusavaju da – namagarce Srbe ( da izbegnemo narodski izraz od tri sloga ?!) u “pregovorima” o KiM … i tu se ta sila obmane “oseca” ( prisustvo ‘pseudo – alfa – deceptiva’ – preko 5 mikrograma, sto bi rekli ‘eksperti ?!) ?! Pa zar ne bi bila najveca bruka, da nas ‘zeznu’ ??! A Francuzi, beze iz Malija (dok jos nisu stigle vrucine, koje “sinovima pustinje” – uopste ne smetaju ?!) i ostavljaju tamo razne ‘gustere i fazane’ …. jadno ?!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *