Бранко Жујовић: Право на слободну истину

Цивилизацијски искорак на Балкану немогућ је без сагледавања целокупне слике и контекста дешавања. Колажни прикази и фрагментација истине, у име „демократије“, ЕУ и „људских права“ као политичких псеудонима бескрупулозних евроатлантских интереса, само су наличје великог злочина, а не његово искупљење

За време грађанског рата у Шпанији, група анархиста, која је била запосела Каланду, прогласила је у тој варошици право на слободну љубав. Објаву, која је примљена са запрепашћењем, јер је била прст у оку вишевековног римокатоличког, кастративног поимања љубави, обнародовао је локални добошар.

Неколицина мушкараца истог дана на улици је насрнула на жене, које су се жестоко одупрле. Неспоразум је решен је тако што је, недуго потом, гувернер Арагоније са балкона родне куће режисера Луиса Буњуела одржао говор, рекавши грађанству да му се слободна љубав чини апсурдном и да људи, у кризним временима, имају преча посла.

Порнографски инцидент, с непостојећом водитељком непостојеће емисије, прошле недеље поштено је избламирао премијера Србије и службе које га опслужују. Показао је шта је све још могуће приредити бана-републици, док јој љуште кору. Али, тај инцидент није повод за овај текст.

Инсистирајући на европским интеграцијама, Србија прихвата и образац нове европске истинитости. Истина престаје да се спознаје, она се пројектује у тачно одређеним геополитичким координатама. Сребреница је једна од најважнијих координата, када је истина намењена нама у питању.

У Србији је данас сваку полемику могуће спиновати сребреничким „аргументом“. Без жеље да умањујем обим тог ужасног злочина, сматрам да је његово преувеличавање такође ругање жртвама.

Сврставање изгинулих злочинаца из муслиманске дивизије, која се налазила у том градићу и клала около годинама пре него што је Војска РС ослободила Сребреницу, међу невине жртве „геноцида“, само је пљување невиних жртава, равно оном које проистиче из потпуне негације тог злочина.

Ових дана, у српској штампи могли смо да прочитамо управо такве примере. Свака идеја, сваки покушај саопштавања другачијег аргумента од оног прописаног, био је потиран сребреничким аргументом. Срби су пребили Снешка Белића и заклали делфина. Учестале фразе смењују аргументе у српском доживљају стварности.

Каква то истина почива у политичко-пропагандном ексклузивитету мелодраматичног преувеличавања патње само једне стране? Шта рећи, када прочитате наслов: „Не гледају нас као жртве Јасеновца, него као мајсторе смрти“.

Зар је наш проблем како нас гледају и зар су жртве у Јасеновцу заиста престале да буду жртве, само због српског непристајања на једностраност? Зар су Јасеновац и Сребреница исто и зар је Јасеновац престао да буде Јасеновац, због злочина у Сребреници?

Шта рећи и када прочитате наслов да је Република Српска хијена која се храни мртвима и да су јој, о прослави Дана републике, сливале крваве слине? Зар то није мало увреда за милион и по људи или неко заиста има право да ентитеску и националну припадност толиког броја грађана дефинише тако?

Цивилизацијски искорак на Балкану немогућ је без сагледавања целокупне слике и контекста дешавања. Колажни прикази и фрагментација истине, у име „демократије“, ЕУ и „људских права“ као политичких псеудонима бескрупулозних евроатлантских интереса, само су наличје великог злочина.

Боли ме, стога, када моја држава Србија обилато плаћа и помаже сопствене клеветнике најниже категорије, чији је сан да узнапредују до њених џелата и гробара. Да, мислим на неофашисте, маскиране у постантифашисте. Аутономаше без војвођанских корена, сликаре са једном тубом боје.

Оне који напамет декламују десет сентенци на тему Сребренице и још толико фраза о Великој Србији. Курту и Мурту, на новинарско-политичком задатку, на пример. Насупрот њиховим фразама, о изучавању сребреничких злочина др Едварда С. Хермана, можете читати само на слободним српским порталима и нигде више.

Стање српског националног духа неодољиво ме подсећа на пример из Каланде. Идеја о приступању ЕУ еквивалентна је тој врсти прокламовања слободне љубави. Да није бирократског спрдања са Србијом, шифрованог као ССП и „датум о почетку преговора“, евроатлантског запрашивања истине и жртава у животима и територији, подударност би била савршено комична.

Поблем је што у Србији не постоји гувернер, који би са балкона куће, може и неког режисера – знам и ког, мирно саопштио да му се та врста „слободне љубави“ чини апсурдном и да људи, у кризним временима, имају преча посла. У тим пречим пословима окрепљујуће је причати вицеве о Муји и Хаси, пре него слушати пароле Курте и Мурте.

Глас Русије

3 коментара

  1. Avatar

    MAJKA ROSSIJA SACUVACE NASU VERU PRAVOSLAVNU I NAS MALU PRAVOSLAVNU BRATIJU…AMIN BOZE.

  2. Avatar

    “Pobednici pisu istoriju”,davno smo slusali…ali ziveli smo u SFRJ,koja je bila “pobednik”,pa smo se dobro osecali…opustili se,nismo ni primetili ,mi Srbi…da pod firmom SFRJ,sve nacije su,osim srpske, izgradile svoj imidz.
    Pogledajte sve reprezentativne enciklopedije,”grupe autora”…iz SFRJ.Svi srpski prijatelji baceni su u smece…
    U vojnoj enciklopediji,koju su uredjivali akademici iz svih Republika i Pokrajina bivse SFRJ,dakle i iz “trodelne” Srbije…vise prostora posveceno je Jaseru Arafatu,koji je obican Hasim Taci,sa one strane Mediterana,nego,jednom Ipolit Mondenu,francuskom i srpskom oficiru,prvom ministru vojnom Srbije,prijatelju Srbije…koji je ceo mandat bio ministar,uneo duh Francuske kulture,koja i danas postoji na Vojnoj Akademiji i vojnom skolstvu kod nas…
    Taj francuski sarm i sirina obrazovanja,i ruska takticko-tehnicka obucenost,su temelji srpskog vojnog skolstva.Cenjenog u svetu.

    I on,Monden,i srpsko-francusko prijateljstvo i istorija,su pod Titom baceni u smece.O Arcibaldu Rajsu da ne pricam.

    Mi uvek imamo prijatelja “za bacanje”,a Hrvati golim noktima prave istoriju,pa ako je neki pokatoliceni Hercegovac,ostavio traga pre par vekova,eto spomenika “njihovoj” cirilici u Sirokom Brijegu.
    I to je njihova istorija a ne nasa?

    Danas,kada su drugi “pobednici”,lose nam se pise.Oni pisu istoriju,oni sve lazljivo menjaju.Opasno je da cutimo,i SANU i srpski politicari,i Crkva…MNOGO SMO POMIRLJIVI?!

    Samo jedan detalj,jedan primer,menjanja “istorije”…
    Ne znam kojim povodom,naisao sam na hrvatski sajt, tzv.”politicki zatvorenik”,koji je objavio clanak,UVODNI, pod naslovom “Bravo Srbi”,naravno suprotnog smisla…gde se kaze:
    “Ne,nisam skrenuo s pameti,niti mi je namjera amnestirati ih za sva zlodjela koja su nam ucinili,vise nego Osmanlije,Mlecani i svi ostali zajedno…
    U vrijeme Drugog svijetskog rata u Srbiji je od 12.400 Zidova, ubijeno 11.000.Nisam primjetio da se bilo koji predsjednik Srbije ispricao i zatrazio oprost,ili da bi svoje sugradjane upozorio na jos uvijek zivu “cetnicku zmiju”.Zavrsen citat.(???)
    Ovo je potpisao Alfred Obranic,predsjednik Hrvatskog drustva politickih zarobljenika.
    Vidi:(www.hdpz.t-com.hr/broj 247/index 247.html)
    Da li su Srbi,ili cetnici,ubili 11.000 Jevreja,dakle,ucinili genocid…da li su Srbi Hrvatima ucinili vece zlo od svih zajedno???ILI JE OBRNUTO,U DRUGOM SLUCAJU?
    Eto,na tome se deca tamo vaspitaju,na toj “istini”,hrvatskoj…a tako i Amerika i Evropa ,i NATO,i ostali…imaju svoje “istine” i svoje vidjenje novije istorije.
    Eto “pomirenja”,gde politicari hodaju zatvorenih ociju?!

    Moramo se prenuti,jer je stvar van kontrole.
    Mi ne znamo objasniti da tenkovi u Zagrebu ili Sarajevu,nisu dosli iz Beograda,vec su bili,”svoji na svome”,a da je ceo rat jedna strategijska defanziva srpskog naroda,Srbije i te “JNA”…a ne agresija.
    Ne ide se balvanima u agresiju,vec se balvanima branis.
    Danas je tzv.”balvan revolucija”,pouzdan znak hrvatskoj i svetskoj istoriografiji,da je Srbija agresor???A niko ne primecuje,pa ni srpski politicari,da su balvani bacani na put ispred srpskih kuca,da ne bi prosli hrvatski kamioni i autobusi,punih napaljenih ustasa i domobrana…(sada ih marketing naziva,branitelji)
    Ko balvanima izvodi ofanzivu ili agresiju???
    “Balvan revolucija” je upavo potvrda pokusaja odbrane srpskog naroda Krajine,od agresije hrvatske paravojske i parapolicije.

    Ako se to ne objasni,sve ostalo je tesko objasniti.
    I ni DS,ni LDP,ni niko,ne sme da se igra sa pojmom “devedesetih”.

    Kritikujmo sve lidere,i svacije lidere,i svacije zlocine,i srpske…ali ako Sergej Trifunovic ,kao javna licnost,dodje iz Beograda u Sarajevo i velica Jovu Divjaka,izdajnika,i time sugerise da su tenkovi u Sarajevu “dosli iz Beograda”,a sve to ostane bez osude u Beogradu,onda necemo daleko dogurati.

  3. Avatar

    ..не бојим се од вражјега кота
    нека га је ка на гори листа
    већ се бојим од зла домаћега
    бијесна се браћа изтурчила (изнемчила )
    Србин П.П.Његош

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *