Београд због штедње укида све културне и забавне садржаје у граду

Београд, 11. 02. 2013. године (Бе92) – Скупштина града Београда после скидања с програма емисије „Још увек будни са Ивон“ „Студија Б“, иначе једине емисије из културе на територији Србије која се емитовала уживо и без цензуре, објавила је саопштење да ово није ни први, ни последњи корак којим се Београђанима ускраћује забава и право на културне садржаје. Сетимо се само увођења скраћења радног времена ноћних клубова у граду до 23, односно до 24 часа викендом. За њим је уследио и покушај увођења прохибиције. Ово је само један у низу корака које предузима град како би отплатио дугове нагомилане у последњих пет година.
„Београђани ће преживети без мало културних и забавних садржаја, јер испитивања страних агенција ионако показују да су грађани нашег главног града и иначе потпуно незаинтересовани за културу, уметност и да су махом неписмени“, изјавила је Бранка Мандић, заменица градског секретара за културу, иначе по вокацији сликарка.
„Осим културе и забаве, следећи на мети свакако ће се наћи просвета, наука, па чак и спорт (са изузетком кошарке, наравно). Ове гране привреде никад нису остваривале добит. Штавише, само су доносиле трошкове. Културни делатници, па тако и уметници и научници, из буџета града практично стално само траже новац, а колико су новца донели у градску касу? Нула!“, нагласила је љутито Мандић.
На крају, Мандићева је нагласила да ће се убудуће град оријентисати искључиво на комерцијалне делатности као што су привреда, градња мостова, маркетинг, наплаћивање паркинг услуга, пијачних тезги, простора за продају сувенира, порезима за уличне свираче, забављаче и уметнике, наметима на гледање филмова и позоришних представа и наплаћивањем улазница за изложбе слика, скулптура и слично. У складу с овим трендовима највише ће коштати улазнице за савремену уметност којој све више нагиње настрана омладина, а то су разни перформанси и концерти експерименталне музике. За ове догађаје, како се планира, град би требало да се уграђује у цену карте са више од 160 одсто.
Ако се ови планови покажу делотворним, од средине следеће године сви научници ће плаћати месечни порез за буџет града у износу од 26.000 до 53.000 динара (по данашњем курсу евра), зависно од нивоа стручне спреме и озбиљности научних пројеката на којима раде.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *