Велимир Aбрамовић: Србима је данас одузето све сем метафизике

Разговарала Биљана Ђоровић

Оно што је за дезоријентисани и у све своје институције коначно разочарани српски народ у обичном животу трагично, то је са друге стране веома подстицајно и заправо је одлучујућа мотивација за прави почетак једне потпуно нове филозофије

Центар за космолошке студије „Никола Тесла“ свечано је отворен у Београду 7. јанура – на Божић и нa 70. годишњицу смрти Николе Тесле. Оснивачи су најавили да ће ова институција „успоставити парадигму научне духовности Светског друштва у настајању, заснованог на истраживањима основа природне математике и Теслине експерименталне физике у области времена и свести“. О томе шта ће покретање једног оваквог Центра, јединственог у свету (Центар за Космолошке студије „Никола Тесла“ радиће у Београду, у Булевару Деспота Стефана 37), значити за Србију и свет, разговарамо са једним од оснивача Центра, проф. др Велимиром Абрамовићем, научником који је велики део свог стваралачког бића посветио разумевању рада и живота Николе Тесле.

Како је протекло отварање Центра посвећеног, како кажу, „најзагонетнијем ствараоцу који је икада корачао Планетом“?
И ако отворен у 13 часова, тачно у време божићног ручка, центар је био препун посетилаца. Томе је допринело и чудно осећање свих присутних да поред нас четворо оснивача, госпође Милке Кресоја из Москве, Спасоја Влајића, Горана Марјановића, који је само астрално био присутан јер је физички боравио у Њујорку, и мене, има ту још некога. Био је то наш пети оснивач коме столица није била потребна – Никола Тесла. Кад смо упалили божићне свеће, као сенка на интерактивном екрану иза нас појавио се и аскетски издужени лик нашег духовног водича, и сви су неколико тренутака немо посматрали како трепери и најзад бледи и нестаје. Био је то светлосни наговештај једне научне епифаније која ће тек одредити и нашу и светску будућност.

Која питања ће ова институција покретати?
Наш циљ је убрзано успостављање парадигме научне духовности Светског друштва у настајању истраживањима основа природне математике и Теслине експерименталне физике у области времена и свести. И суштински и тематски биће то највиша установа савремене српске науке и културе, и посебно ће се бавити:
а) природном математиком, то јест генеричким језиком физичке реалности, оним који непосредно производи стварност из времена и простора;
б) онтологијом и физиком времена, простора и масе;
в) реконструкцијом Теслине теорије материје и понављањем Теслиних успешних огледа, неразјашњених важећим теоријама, као што су лоптасте муње или стварање честица, атома и молекула из луминоферозног етра, нехерцијанска електромагнетика и контрола радиоактивног распада на основу Теслиног поимања атомског језгра;
г) оригиналном космогонијом и космологијом, односно новим идејама, теоријама и тумачењима настанка космоса и основних, најопштијих принципа егзистенције;
д) теоријом, физиком и технологијом свести.
После дискусије и тестирања нових филозофских и научних погледа наш Центар за космолошке студије ће свим средствима помоћи развој и верификацију концепција које се покажу теоријски и експериментално оправдане, а тиме и применљиве.

Ко ће бити чланови Центра, какав ће бити начин његовог рада? Да ли његово постојање може да обезбеди духовну основу за препород колонизоване Србије и Срба?
Почињемо трима областима: онтологијом и физиком времена, које ја радим, нехерцијанском електромагнетиком, коју ради инжењер електронике Горан Марјановић, и физиком и технологијом свести, коју ради физико-хемичар, специјализован у области кристалографије, Спасоје Влајић.
Радићемо по класичном систему: идеја, дискусија, експеримент. Свако предводи своје истраживање, а у друштво једнодушно примамо свакога за кога заједно осетимо да је надахнут неком вишом истином.То се увек непогрешиво препозна.
Враћајући духовност, која је из светске прагматске, позитивистичке и материјалистичке науке одавно избачена, ми ћемо српску филозофију и науку учинити најважнијом за савремено човечанство. Понављајући и објашњавајући Теслине многобројне тајанствене огледе, изменићемо фундаменте физике и људима унети нову наду, отворити им излаз у смисао постојања, и то преко надузрочног схватања тачке и нуле, које су обични гносеолошки катанци на вратима кроз која се улази у вишу космичку свест, ону која потпуно контролише интерно време у биолошким и физичким догађајима.
Нека се нико не смеје тачки и нули. Њихова препородна моћ је неограничена. Србима је данас одузето све сем метафизике. Дубоки проблем решава се успешно само на још дубљем нивоу. Другим речима, што је у обичном животу трагично за дезоријентисани и у све своје институције коначно разочарани српски народ, то је са друге стране веома подстицајно и заправо је одлучујућа мотивација за прави почетак једне потпуно нове филозофије. И како је овде код нас, услед тоталне деструкције институција, драстично смањен број ограничавајућих друштвених фактора (Универзитет, Академија наука, влада, полиција, фирме, банке… изгубили су сваки ауторитет и значај за становништво), то је тиме изузетно повећан степен слободе појединаца и њихова осетљивост за пријем космолошких принципа; прорадио је један спонтани бај-пас, којим се српски појединци директно укључују на космичке силе јер домаћи друштвени систем уопште више не ради; Срби су у своју државу до те мере изгубили свако поверење да конвенционалне стеге немају више никаквог дејства. Али, то су историјски услови за појаву нове духовности, тешки онима који их не схватају и не могу да освесте промену.

[restrictedarea]

Бесплатна енергија за човечанство је био велики сан и пројекат Николе Тесле. Да ли ће Центар радити на испуњењу овог сна?
Много пута сам истицао општепознату чињеницу да је наша Планета ротирајући магнет који индукује целу атмосферу електрицитетом. Већ облаци на висини од десетак километара имају огромне потенцијале које човечанство не користи као решење за енергетски прилив, а идући увис ка јоносфери сусрећемо све више и више електричне набоје које све заједно имамо потпуно бесплатно. То нису само природно обновљиви него стално расположиви неисцрпни извори електрицитета, чија неограничена потрошња не нарушава енергетски биланс Земље из једноставног разлога што не напушта њен систем, него само кружи у њему. Потпуно је непотребно градити нуклеарне електране, хидроелектране и друге вештачке изворе струје, као што је једнако бесмислено градити системе преноса електрицитета. Довољне су антене и конвертори земљиног по количини неограниченог електрицитета да бисмо живели у Теслином технолошком комунизму.
Утилизација Земљиног електромагнетизма остварљива је веома једноставно вакуумским индукционим пријемницима, који су већ тестирани и које ће Центар преузети од проналазача и презентовати запрепашћеној јавности. Зашто запрепашћеној? Зато што је све то толико једноставно.
Други пројекат на којем ће радити Центар је машина са већим енергетским аутпутом од инпута. Активациона енергија у природи је увек многоструко већа од енергије процеса. Малом шибицом запалимо читаву шуму. То је основни природни закон који обезбеђује вечито кретање у космосу.

Како се Центар финансира и да ли ће бити коначно испуњена ваша мисија да дешифрујете тајне Теслине заоставштине која се налази у музеју „Никола Тесла“ у Београду?
Центар се финансира валутном дистрибуцијом Божје воље оличене у богатим и освешћеним меценама. За сада новац долази са свих страна у износима довољним за независни рад.
Што се тиче Теслине заоставштине, њу ћемо тражити преко УНЕСКО-а, јер је то баштина света, и према повељи УНЕСКО-а, сваки документ мора сваком на Планети бити доступан, с тиме да се наплати услуга копирања. У Музеју, који се преко америчких аматерских организација самонаграђује и само напола функционише, налазе се утамничени 38.000 научних докумената који су релевантни за научно-технолошки почетак нове теслијанске цивилизације, они чаме непроучени и необјављени у Музеју који у изложбеним просторијама уместо експоната већ годинама излаже претерано, да не кажем сумњиво скупе и празне витрине. Е, тих 38.000 докумената добићемо преко механизма Уједињених нација које нам гарантују приступ тој грађи.

Како је дошло до сарадње оснивача Центра, госпође Милке Кресоја са госпођом Јанковић, ћерком Радоја Јанковића, конзула Краљевине Југославије, на оснивању Центра?
Госпођа Милка Кресоја је као млада радила у Председништву СФРЈ и осећа шта је држава, а живећи 24 године у Москви је видела и како би требало да раде музеји, који су од државне и националне важности. Обративши се Руској цркви за помоћ око оснивања Института, отворио сам канал који је овластио госпођу Милку да то овде спроведе. У марту 2012, у Москви, срели смо се у теозофском часопису „Делфис“ и касније још једном у кафеу „Пушкин“, и договорили о покретању низа нових српских научно-културних институција, од којих је прва Центар за космолошке студије „Никола Тесла“.
Кћерка конзула Јанковића, дугогодишња професорка енглеске књижевности на Филолошком факултету у Београду, још у детињству сретала се са чувеним људима свог доба. Њен отац, познати припадник „Црне руке“ и учесник атентата на Александра Обреновића и Драгу Машин, сарађивао је чак и са Мустафом Голубићем, за кога се иначе сматра да је организатор атентата на Троцког. Њена породична архива је од огромне историјске важности, а са госпођом Милком Кресоја срела се случајно, на препоруку таксисте, који ју је познавао и возећи госпођу Милку случајно чуо да она говори о Тесли. Наравно, случаја у космосу нема и не може бити, па претпостављам да је све то ипак било предодређено.

Радоје Јанковић је био дугогодишњи пријатељ Николе Тесле. Изнесите нам најзанимљивије детаље овог пријатељства. Да ли је Јанковић био пројатељ и са Пупином, и да ли је покушавао да посредује у њиховом помирењу?
Госпођа Јанковић дала нам је оригинална писма Тесле њеном оцу, а посебно је ту значајно Теслино писмо којим он одбија Пупинову новчану помоћ, говорећи да би то требало одмах спречити пре него што се велико зло догоди, и компаније које је Пупин ангажовао да финансирају Теслин рад откупе и под контролу ставе његове изуме. Ту Тесла открива хришћанску црту свог карактера истичући да му бије потребна лагодност јер најбоље ради у тешкоћама.
Нарочито у старијим годинама, Пупин је био више политичар него научник, и наравно да је са Јанковићем био ближи него Јанковић са Теслом. Пупин, који је из лукративних разлога вештачио против Тесле у спору са Марконијем око првенства проналаска радија, тражећи на крају психијатријски преглед за Теслу, недељу дана пред смрт 1935. године молио је да Тесла дође код њега у болницу, да изравнају рачуне пред Богом. Поред Јанковића, улогу у помирењу Тесле са Пупином имао је и тадашњи војни посланик, родом из Пљеваља, Милош Тошић. Сви су се они најзад нашли пред Пупиновом самртничком собом у коју је ушао Тесла, раширио руке, и прилазећи Пупиновој постељи гласно рекао: „Како си, мој добри стари пријатељу?“ Пупин је само плакао. Затим су се врата затворила и они су остали сами.
Госпођа Јанковић, мајка наше гошће, на отварању Центра, том приликом донела је Пупину и теглу слатког од белих трешања, које је Пупин изузетно волео.

Који су космолошки разлози за декаденцију Запада који вуче у пропаст и страдање целу Планету?
Безумним инсистирањем на материјалитичком прогресу и милитантној опцији, која је вештачка акцелерација сама по себи, западна цивилизација излази из историјског времена референтног за Планету, асинхронизује се са остатком света и зато убрзано ишчезава, претварајући многобројне банкаре у робове који 24 сата на берзама раде чисте бесмислице, преоптерећени бригама које сами производе. Али нова научна религија и технолошки комунизам на бази слободне енергије укинуће новац и све то променити. Као некада хришћани и теслијанци ускоро ће изаћи из катакомби и без жртвовања преузети вођење света у правцу остваривања објективног космичког морала, заснованог на космолошким законима Творца, научним путем, мудрошћу повећавајући број чулно повољних догађаја на максимум.

Хрвати у садејству и по плановима Ватикана, а уз помоћ великог броја Срба – трабанкула, улизица, парољубаца и хуља, присвајају српски језик, писмо, културу, историју, па наравно и наше највеће научнике. Да ли ће успети да пониште нашу прошлост онако како им је то пошло за руком када је у питању наша стара историја?
И Руђер Бошковић и Никола Тесла су српског порекла. Нема Хрвата који то не зна, али ја сaм против такве поделе научника по националној припадности. Немачки физичар Штарк говорио је о немачкој науци, а на крају су ти немачки научници постали добри амерички научници у НАСА.
Прошлост се не да поништити јер се она циклично понавља. Како нас Питагора учи о поствареним бројевима, у основи постојања, понављање истог броја значи понављање исте стварности, а природна математика, као и време – вечна је и није људска, дакле делује имперсонално и принципијелно.
Несумњиво да у сваком циклусу смена цивилизација постоји неки народ који је најстарији у релативном смислу. Он може ментално да спава миленијумима и увек се космичком нужношћу буди кад његова ментална матрица поново уђе у фазу са окружењем. Срби су у основи родовска заједница, чији антрополошки архетип најбоље одговара светском друштву. Свет не могу ујединити ни племена, ни разне развијене културе, ни религије које се сукобљавају, него само духовно братство засновано на природним законима у општем облику, а то је свакако винчански неолит. Зато сматрам да ће српски тип друштва без државе одиграти најважнију улогу у уједињењу света. Ако томе придодамо и Теслину планетарно детерминисану технологију, схватићемо да се у Србији развија једини применљиви модел будуће светске заједнице.Томе Хрватска може само да се прикључи, заједно са атеистичком Европом, али и религијом прожетом Далеким истоком, као и остатком човечантва.

Када је у Србији пуштен ХААРП? Који појединци и институције сарађују са Институтом „Стендфорд“ и где су смештене антене ХААРП-а?
Колико ја знам, ХААРП антене договорене су са српским властима 2006, али нису пуштане у рад све до прошле године. По питању ХААРП-а са „Стенфордом“ сарађује Српска академија наука (иначе центар црномагијске антисрпске делатности, где се чак изводе и вуду ритуали, о чему је писала и „Политика“) и Институт за физику у Земуну, а све то у садејству са Министарством војске. Ради се о тиму од укупно петнаестак људи који за то примају новац.

Да ли су Теслини зраци смрти постали део смртоносног арсенала глобалитариста? Који су још Теслини експерименти искоришћени у том смислу, а који се још увек опиру дешифровању?
Теслини експериментални подаци о такозваним зрацима смрти остали су у Лабораторији за материјале ваздухопловне базе у Дејтону, у Охају, где је Тесла радио експерименте још за живота. Године 1935. он је техничке податке овог система са отвореним вакуумским цевима, које служе као генератори и акцелератори честица, дао и Русима, због чега је одмах после његовог састанка са енглеским послаником у Канади на Теслу извршен атентат таксијем и поломљена су му три ребра.
Као оружја се користе и усавршени телегеомеханички осцилатор, али и открића резонантне повезаности јоносфере и тектонских плоча. У војним неуронаукама усавршавају се и Теслина психотроничка оружја, која делују на нервни систем путем скаларних таласа, такозваних нехерцијанских (то су неусмерени електрични сферни таласи који се лонгитудинално распростиру у свим правцима).
Нејасна је Теслина продукција кугластих муња, као и његова теорија атома, као и експериментална техника трансмутације и безбедан рад са атомским језгром. Да будем информативан, његова наука је толико била испред времена у којем је напустио тело (1943), да службеници ДИА (Америчка војнообавештајна служба, Одељење за научна открића) нису сматрали да би списе те врсте требало задржати и послали су их у Београд. То је разумљиво, јер су били фасцинирани атомском бомбом, односно ланчаном реакцијом услед критичне масе, једним случајним открићем Енрика Фермија, које је било и остало чисто деструктивно: разбијемо несрећно језгро атома, али га више никада не можемо саставити. Фузија је остала тајна за све, осим за Теслу. Схвативши шта је урадио, Ферми је на крају извршио самоубиство, починивши тако и ту последњу грешку у својој несрећној реинкарнацији.

Каква је права природа људских моћи? Због чега је човек одустао од њиховог развоја? Каква ће по вама бити будућност човека?
Последња природа људских моћи икључиво је спиритуална и садашњи позитивистички и материјалистички смер науке је њена оријентација на ниже, пут који ум уводи у хаос и незнање, и који, на крају крајева, веома успорава људску еволуцију. Егзистенција духовног нивоа се у науци више не разматра, дух је избачен из научних истраживања и ако су сви закони физике ванчулни, то јест њихова права природа је духовна или физички – темпорална.
Чишћење свести довешће до нових увида у структуру космоса тако да ће будућа садашњост човека бити оно што је хтео Буда, ослобођење од у материју укорењених патњи и стега непознатог закона времена, победа над неумитном физичком пролазношћу средствима метафизичког препознавања научне истине, свешћу и мудрошћу.

Велимир Абрамовић

је докторирао на тему: „Проблем непрекидности у природној философији Лајбница и Бошковића“. Као професор радио је на катедри „Теорије филма“ на Универзитету уметности у Београду, као и „Концепције времена, простора и материје у философији и природним наукама“ у Центру за мултидисциплинарне студије, Универзитета у Београду. Од 2004. до 2007. био је декан факултета „Академија уметности“ у Београду; од 2003. уредник је научног и философског часописа „Делфис“ из Москве; оснивач је и главни уредник научно-философског часописа „Теслијана“, а од 2004. стални је члан Руског интердисциплинарног темпоролошког семинара на Државном универзитету „Ломоносов“ у Москви. Аутор јe монографијe о Николи Тесли „Светлост која се никада не гаси“, у издању „Православне речи“ из Новог Сада. 
У оквиру руског Интердисциплинарног темпоролошког семинара, који обухвата заједнички рад 17 катедри на „Ломоносову“ и бави се природом времена у најразличитијим аспектима, 2011. професор Велимир Абрамовић одржао је предавање на тему „Објашњење математичке методе и побијање физичких закључака Ајнштајнове електродинамике тела у кретању“, популарно назване Специјална теорија релативности. Прво предавање на „Ломоносову“, Абрамовић је одржао 2003, под насловом „Увод у онтологију времена“. То је  уједно било и прво предавање на „Ломоносову“ икада одржано на српском језику, уз превод. 

[/restrictedarea]