ШЕВЕНИНГЕН ОКОВАН БРАВАМА И ЛЕДОМ

Текст и фотографије Милан Тимотић

Српска заставица на реверу репортерског прслука била је за службенике Трибунала изненађење. Чак су и новинари муслиманских гласила из БиХ који извештавају са суђења гунђали испред прес сале – одакле овај младићевац овде!?“

После прошлонедељне посете Међународном кривичном суду за бившу Југославију у Хагу, разговора са високим званичницима ове институције и српским притвореницима, министар правде и државне управе Србије Никола Селаковић оценио је да су Срби осуђени за ратни злочин добили непримерено високе затворске казне, а неки од њих због изузетно лошег здравственог третмана од стране холандских лекара и животно су угрожени. Министар је због тога обећао да ће „учинити све да држава Србија помогне преосталим заточеницима у Хагу“.

ОКОВАНО ЛЕДОМ У делегацији Министарства правде били су и помоћник министра Милисав Чогурић и посебни саветник министра Радомир Илић, као и амбасадор Србије у Холандији Чедомир Радојковић.
Хаг – трећи град по величини у Холандији, административни је центар Краљевине Холандије и у њему се налази седиште холандске владе, и више међународних организација. Међу њима је и Међународни суд за ратне злочине почињене на тлу бивше Југославије и Међународни кривични суд, које је овом приликом посетила делегација српског Министарства правде.
Oгромно сиво здање од фасадне цигле ограђено је високом металном оградом (вишом од четири метра) и десетинама камера за видео надзор, као и ревносном стражом која не дозвољава снимање Трибунала. Суд се, као што је познато, „прославио“ драконским казнама изреченим српским притвореницима (збирно преко хиљаду година) и благим, као и ослобађајућим пресудама притвореницима из Хрватске, Босне и Херцеговине, и са Косова и Метохије.
Језерце испред суда оковано ледом и снегом складно употпуњава и најављује ледену атмосферу која господари ходницима и просторијама Трибунала. Осећање нелагоде подстиче сазнање да су наши највиши бивши политичари и официри „стрељани“ вековима робије и понижења, и не може да га потре ни љубазно и насмејано особље суда. Српска заставица на реверу репортерског прслука била је за службенике Трибунала изненађење. Чак су и новинари муслиманских гласила из БиХ који извештавају са суђења гунђали испред прес сале – одакле овај младићевац овде!? Широм отворене очи стражара обучених у униформе сличне онима које носе њихове колеге у најопаснијим америчким затворима са пиштољима и пендрецима пажљиво су пратиле све покрете делегације Министарства правде, а посебно репортера „Печата“ и сниматеља агенције „Танјуг“.
Строгим правилима службе у суду забрањено је снимање свега сем протоколарних сусрета и руковања. Сваки покрет фотоапарата ван тих прописа спречаван је хитрим упозорењима униформисаних пратилаца.

[restrictedarea]

 
Одвојени сусрети министра Николе Селаковића са председником Трибунала Теодором Мероном, тужиоцем Сержом Брамерцом и секретаром суда Џоном Хокингом трајали су од 10 до 13 часова.
У изјави новинарима после сусрета са званичницима Хашког трибунала српски министар правде и државне управе Никола Селаковић оценио је да су они делимично свесни своје одговорности за последње пресуде које доводе у питање непристрасност рада тога суда, али да, како је навео суд и тужилаштво једни на друге пребацују одговорност.
Пут до Међународног кривичног суда у предграђу Хага Рајсвагу протекао је у пребирању зле судбине Срба оптужених за ратне злочине, тако да је саобраћајни колапс добродошао да се лоши утисци фоторепортера о Трибуналу бар на кратко повуку из мисли.
У одвојеним сусретима српска делегација разговарала је са председником Међународног кривичног суда Санг-Хјун Сонгом (Кореја), тужиоцем Фату Бенсудом (Гамбија) и секретаром Силваном Арбиом (Италија).
У разговорима је констатовано да је Србија у протеклом периоду успоставила највиши степен сарадње са судом, што ће и убудуће наставити да чини, поштујући међународни Римски уговор који је до сада потписала 121 држава, а Србија га међу првима ратификовала.

ДОБАР СРПСКИ ОБИЧАЈ Другог дана боравка у Хагу министар Селаковић посетио је српске притворенике у Шевенингену – Ратка Младића, Драгољуба Ојданића, Радована Караџића, Здравка Толимира, Винка Пандуровића, Властимира Ђорђевића, Николу Шаиновића, Сретена Лукића, Небојшу Павковића и Владимира Лазаревића, и разговарао с њима од 10 до 18 часова.
Иако осуђени на вишегодишње казне и оболели, притвореници нису заборавили добар српски обичај, у знак добродошлице министру Србије, Николу Селаковића су дочекали са гастрономском понудом. Ратко Младић је госте послужио чоколадом, а једну послао и својој драгој пријатељици Смиљи Аврамов, а генерал Павковић спремио је питу са месом и послужио министра са пратњом уз речи да у суду нема хране за посетиоце, па ће он госте, током дугих разговора са српским притвореницима, окрепити својом питом.
У време министрове посете притвореницима, којима представници медија нису могли да присуствују, репортер „Печата“ је прошетао залеђеним улицама Хага и разговарао са неколико Срба који тамо живе.
„Србине, брате, шта се чудиш што су наши ‚попили‘ толику робију? Све су то намештаљке и освете за Србију што се супротставила белосветским (не)моћницима. Немој да ме снимаш, не плашим се ја за себе, него ако они злотвори из шевенингенске апсане виде моје слике, нећу више моћи да се ангажујем око помоћи нашима“, каже Србин са Златибора.
Он додаје да су Хрвати и Шиптари више од месец дана пре изрицања пресуда Готовини, Маркачу и Харадинају почели да „сеире“ по Хагу.
„Запиши, ово је веома занимљиво, Хрвати и они што џамијају, више од месец дана почели су да се окупљају по кафанама и клубовима са хрватским заставама и обележјима, да кличу Готовини, Маркачу и Харадинају, и радују се јер су знали и тврдили да ће ти зликовци бити ослобођени. Шиптари ко Шиптари, што на уму то на друму, одмах су ту ‘жвалавили’ да се похвале и додворе Хрватима како ће и Харадинај бити ослобођен. Ови наши Срби са Косова који разумеју шиптарски одмах су све ‚провалили‘. Хвалили се Хрвати Шиптарима да је председник Трибунала Теодор Мерон тајно био у посети Загребу, где је смишљена ослобађајућа пресуда за усташке официре. Не знамо на који начин су Шиптари помогли ослобађање својих притвореника, али онај балија Харадинај је пуштен. Да ли је новац или нешто друго у питању, сазнаће ови наши ускоро, свашта се овде прича…“, тврди Златиборац.
Горчину ових сазнања пресекли смо одличним, хладним холандским пивом, наздрављајући нашима за правду и дуг живот, а у том часу прекинуо нас је онижи земљак са брадом.
„Да се наша држава заложила као Хрвати и Шиптари, не би Срби добили ни трећину казни које су им изречене или ће тек бити. Човече, и наши овде слабо помажу. Одлази им редовно свештеник Војислав Билбија и он се заиста труди. Усташе Готовина и Маркач примили су за Нову годину више од 10 хиљада честитки, а није било дана да испред затвора не буде по два до три комбија са хрватским таблицама који су довлачили огромну, свакојаку помоћ. Нису наши криминалци да им нико не долази, а нису то ни заслужили. То су, бре, највиши српски политичари и официри“, с огорчењем прича средовечни саговорник са брадом.

Могућа ревизија случаја Готовина и Маркач

Главни хашки тужилац Серж Брамерц рекао је српском министру правде Николи Селаковићу да ће Тужилаштво учинити све што је у његовој моћи да дође до ревизије случаја Готовина и Маркач. Министар је свом саговорнику пренео и општи утисак незадовољства у Србији не само због ослобађајуће пресуде хрватским официрима, већ и случаја Рамуша Харадинаја.

Последњи дани српских генерала

Из Шевенингена је пре извесног времена процурила суморна прича о тешком здравственом стању генерала Владимира Лазаревића и Здравка Толимира. Генерал Лазаревић се од дејства бомби са осиромашеним уранијумом тешко разболео, а последица тога је и испадање зуба. Кажу да се на рендгенским снимцима види да су му готово све кости поцрнеле, и да има тешку тромбозу ноге. Али, лекови које је донео у Шевенинген из Србије узели су му овдашњи лекари, а као замену дали му женске хулахопке са објашњењем да су оне најбољи лек за његову болест. Ни генерал Толимир није бољег здравља, али холандски лекари уопше не придају значај чињеници да он искашљава крв. За разлику од њих, хрватски притвореници имали су на услузи најмодернију медицинску помоћ и могли су да бирају да ли ће да се лече у Холандији или у Хрватској. И готово сви су користили могућност да се лече у Хрватској, у близини својих породица.

Држава ће помоћи Србима у Хагу

Министар Селаковић је оценио да се у хашкој тамници налазе Срби који су осуђени, а били су високи функционери ове земље, за које су грађани гласали на изборима. И то је, између осталог, разлог због чега је неопходно да им се омогући да остатак живота проживе на пристојан начин. Онима који још чекају завршетак суђења држава Србија би требало да помогне. Министар је такође напоменуо да је хрватска држава много уложила у одбрану својих држављана, што је очигледно у изреченим ослобађајућим пресудама.

[/restrictedarea]