Почетна / Свет / Прст на окидачу воденог пиштоља

Прст на окидачу воденог пиштоља

Пише Саша Францисти

Прошле године, готово на саму годишњицу јапанске инвазије на Манџурију догодило се ново заоштравање јапанско-кинеских односа. Једанаест кинеских бродова ушло је у воде око спорних острва Диаоју, како их називају Кинези, или Сенкаку како их називају Јапанци. Јапан је узвратио слањем бродова обалске страже који су отерали Кинезе. Криза се наставила и у 2013. честим, не баш пријатељским сусретима војних авиона два ваздухопловства

Архипелаг са пет малих острва површине од свега шест квадратних километара готово преко ноћи је постао преломна тачка јапанско-кинеских односа када је јапанска Влада откупила три од поменутих пет острва у Источнокинеском мору од јапанског индустријалца Хиројукија Курихаре за 26 милиона долара. Испод тог архипелага се наводно налазе огромне резерве нафте и гаса, а и саме воде су веома значајне за рибарство.

ИНИЦИЈАЛНА КАПИСЛА Спор око суверенитета над острвима трајао је годинама, поготово што се у спору појављује условно и трећа страна, кинески Тајван. Међутим, из те релативно мирне фазе га је тргнуо потез националисте Шинтара Ишихаре који је зарад политичких поена покушао да откупи острва. Под притиском јавности, Влада Јапана је предухитрила Ишихару и откупила део спорних острва. То је изазвало серију жестоких протеста широм Кине, као и саме кинеске Владе која је у територијалне воде тих острва послала шест патролних чамаца са намером да демонстрира суверенитет. Истовремено, широм Кине долази до бојкота јапанске робе и свих видова економске сарадње.
На обе стране оружане снаге се стављају у повећан степен борбене готовости и игра нерава почиње. Већ 13. децембра Јапан одлучује да покаже мишиће. Кинески неборбени авион се појављује у близини спорних острва, али не нарушавајући ваздушни простор изнад самих острва. Ради се о ненаоружаном елисном авиону Y-12 који се користи искључиво за надзор. Јапански одговор би се могао сматрати према међународним стандардима апсолутно непропорционалним: осам ловаца типа Ф-15 и Е2Ц „Хокај“ за осматрање и рано упозоравање. И опет, као за инат, инцидент се поклапа са 75. годишњицом масакра у Нанкингу, када су јапанске царске трупе починиле у људској историји незапамћен покољ цивилног становништва са више стотина хиљада жртава. Серија инцидената обележила је и почетак 2013. године што је нагнало већину аналитичара да на кратко скрену поглед са преврућег афричког и блискоисточног тла, ка минијатурном архипелагу који је запретио да угрози економску и војну стабилност далекоисточних држава.

 

ОДНОС СНАГА Јапан је дуги низ година после Другог светског рата био ограничаван од стране САД-а у погледу величине и опремљености сопствених оружаних снага. Одбрамбено оружане снаге Јапана су формиране по завршетку америчке окупације, те нису смеле да буду употребљаване ван територије Јапана. Наоружавање Јапана је забрањено Чланом 9. јапанског устава који каже:
„Народ Јапана се заувек одриче рата као сувереног права народа и претње силом или употребом силе као средства за решавање међународних спорова“, али се такође изјашњава, „копнене, поморске, и ваздушне снаге, као и други ратни потенцијали никада неће бити развијани.“
У пракси међутим, јапански Парламент, чланом 41. Устава који се дефинише „највећим органом државне власти“, оснива Одбрамбено-оружане снаге 1954. године. Због уставне дебате у вези са оружаним снагама, сваки покушај повећања оружаних снага и њених могућности, као и буџета може бити веома спорно. Тако ОСЈ имају веома ограничене могућности за деловање у иностранству, ограничења постоје и у типовима наоружања, тако да ОСЈ не може имати далекометне ракете, не сме имати авионе цистерне за допуну горива у ваздуху. Јапану није дозвољена ни обука и постојање маринаца, амфибијских возила и чување великих залиха муниције. Правила вођења борбе су стриктно дефинисане актом Одбрамбено-оружаних снага 1954. Сво особље ОСЈ су практично цивили: они који су униформисани дефинишу се као посебни државни службеници и подређени су обичним цивилним службеницима Министарства одбране. Нема војних тајни, војних закона или прекршајних дела од стране војних лица; почињених унутар или изван базе, на дужности или ван дужности, војне или цивилне природе, све пресуде се проводе у нормалним поступцима од стране цивилних судова одговарајуће јурисдикције.
Од како је Северна Кореја успешно тестирала своју ракету дугог домета 1998. године, долази до „релаксације“ стриктних правила, те Јапан и САД 2004. године потписују Меморандум о разумевању и Јапан приступа програму развоја антиракетног штита наоружавајући се „Аегисима“ и противракетним пројектилима.

СТРУКТУРА ОСЈ Одбрамбено-оружане снаге Јапана су подељене у три вида: Копнене ОСЈ, Поморске ОСЈ и Ваздушне ОСЈ.
Копнене снаге су највеће од сва три вида и имају око 150.000 припадника распоређених на: 10 дивизија, и 11 бригада.
Поморске снаге имају основни задатак, Јапанска морнарица има контролу у јапанској акваторији и патролирању територијалним водама. Учествовала је и у неким од УН-ових мировних мисија.
Јапанска морнарица службено има 46.000 припадника, 119 главних борбених бродова, укључујући 20 подморница, 53 разарача и фрегате. Осим бродова, морнарица је опремљена са 179 авиона и 135 хеликоптера. Већина ових авиона намењена је противподморничким и противминским задацима.
Ваздушне снаге ОСЈ одговорне су за контролу, надгледање, рано упозоравање и патролирање ваздушним простором Јапана. Имају око 45.000 припадника и располажу са 805 авиона, од којих су 374 борбена. Ударну песницу Јапанског ваздухопловства чине највећим делом амерички авиони који се најчешће по лиценци производе у Јапану. У првој линији су ловци за превласт у ваздуху Ф-15 „Игл“ (F-15 „Eagle“) којих, рачунајући и оне за обуку има укупно 180. По бројности на другом месту је вишенаменски „Мицубиши“ Ф-2 (оригинално F-16 „Fighting falkon“) укупно 77 комада.

НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКА ВОЈСКА КИНЕ Наглим економским развојем Кина је створила неопходан простор за јачање и модернизацију својих оружаних снага. У току последње деценије Кина је направила снажан искорак. Иако су у основи потребе кинеске армије дефинисане још осамдесетих година прошлог века, до реализације плана је дошло тек у другој половини деведесетих.
НОВК се састоји од четири вида оружаних снага: копнене снаге, морнарица, ваздушне снаге и Други артиљеријски корпус који је наоружан стратешким пројектилима.
Копнене снаге стално на располагању имају 1,7 милиона припадника, а могуће је врло брзо мобилисати додатних 800.000 припадника. Оклопне снаге су наоружане са 10. 000 тенкова, 5.500 оклопних транспортера и око 2.200 лаких оклопних возила. Артиљеријске јединица имају у свом наоружању више од 25.000 оруђа разних намена.
Ваздушне снаге НОВК Кинеско ваздухопловство броји 330.000 припадника и располаже са више од 2.500 летелица, од којих су 1.617 борбени авиони. У ову бројку нису укључени авиони из састава морнарице. Кинеска ударна песница су данас вишенаменски „Ченгду“ –Ј10 (200 примерака), „Сухој Су“ – 30МКК, „Шенјанг“ Ј-11 , „Су-27“ (превласт у ваздуху, 300 примерака). Поред тога, Кина располаже и огромним бројем авиона старијег типа различитих намена, као и непознатим бројем дронова (беспилотних борбених и извиђачких летелица).
Поморске снаге НОВК Кина је своје поморске снаге развијала у три фазе. У првој фази је обављено формирање оперативних група коjе би имале потпуну контролу над облашћу свих острва и осмишљенe су тако да буду у стању обезбедити тзв. Велики зид Кинеског морa.
Друга фаза је обезбеђење присуства и деловање у оперативној зони званој „ланац других острва“ (Нова Гвинеја, острва Нампо, Курилскa острва итд). Фаза би по плану била окончана до 2020. године.
Трећа фаза (2020-2050 годинe) је та да буде оформљена моћна океанска флота, са способношћу да обавља задатке у било којем тренутку и на било којој тачки светских мора, односно океана. Овде би било укључено и формирање модерних подморница, као и носача авиона.
Кинеска морнарица тренутно располаже са више од 700 пловила различитих типова и намена подељених у три оперативне флоте – Јужну, Источну и Северну. Од тог броја, 60 дизел подморница, осам нуклеарних подморница, пет стратешких подморница наоружаних нуклеарним пројектилима, 28 ракетних разарача, 52 фрегате. Морнарица такође располаже са великим бројем борбених и неборбених авиона и хеликоптера (око 600 оријентационо). Поред свега тога недавно је поринут и први кинески носач авиона „Ши Ланг“.

РЕАЛНОСТ Иако се обе стране својски труде да покажу своју снагу и да оштрим потезима ставе до знања другој страни у спору да су спремне и на још оштрије мере, у реалности се води невидљива дипломатска игра која има за циљ да ипак на неки начин смири тензије, јер ни једној, нити другој страни не би одговарао било какав оружани сукоб, пре свега због економских разлога. Осим тога, извесно је да вербалну одлучност Кине не прати и једнака спремност армије. С обзиром на малу копнену површину архипелага, евентуална битка Јапана и Кине би се водила искључиво поморским и ваздушним снагама, што Јапанцима даје значајну тактичку предност због близине јапанског копна. Кинески авиони би дејствовали на границама свог тактичког радијуса, а упитна је и кинеска увежбаност за нове системе и класе пловила. Осим технолошке надмоћи, Јапан је у предности и по питању увежбаности посада, тако да би евентуални сукоб лако могао измаћи било каквој контроли. У сваком случају, амерички политичари позивају на уздржаност и преговоре. Што се тиче економских разлога, бројке говоре саме за себе. Највећи трговински партнер Кини је Јапан, а Јапану Кина, и те две земље имају годишњу размену вредности око 200 милијарди евра. На том делу, несразмера војних ресурса у односу 1:10 губи на сваком значају, те како одмиче време претње изречене у спору око минијатурног архипелага све више личе на претње воденим пиштољем.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *