Почетна / Регион / Пада Јанезова влада

Пада Јанезова влада

За „Печат“ из Љубљане  Светлана Васовић-Мекина

Оптужбе за корупцију прете да однесу и словеначког премијера Јанеза Јаншу, и његовог највећег ривала градоначелника Љубљане и лидера највеће опозиционе партије Милана Јанковића

Готов је! – парола водиља уличних протеста који широм Словеније трају већ више од два месеца, дошла је главе и словеначком премијеру Јанезу Јанши. Његова влада се распада, а Јанша под теретом бројних афера – од препродаје и шверца оружја у време распада СФРЈ, па до афере са набавком борбених осмоточкаша финске „Патрије“ за словеначку војску, због чега седи на оптуженичкој клупи у процесу који се води у суду у Љубљани – суочен је са ултиматумом коалиционих партнера. Траже да сам да оставку или да затражи гласање о поверењу у парламенту. Уз најаву да ће, у том случају, гласати против њега.
Овога пута Јанша нема права жалбе, нити подршку „људства“. Напротив, народ упорно излази (упркос зими и мразу) на улице и тражи одлазак политичке елите, са њим на челу. „Јанша у затвор!“, „Улица те ослободила, улица ће те отерати, улица ће ти судити!“, „Владу на ломачу!“, „Јанша – хоћеш ли као Никсон или Чаушеску? Народ је спреман!“, то су неки од транспарената и поклича који су се чули на другом Свесловеначком устанку, одржаном 11. јануара у центру Љубљане, али и по другим словеначким варошицама. Да иронија буде потпуна, Јанша није долијао због шверца и препродаје оружја; око тога никада и није покренут судски поступак, нити ће, јер су деликти – застарели. И суђење за примање мита од „Патрије“ се развукло као гладна година, а Јанша се, откако је постао премијер, више и не појављује у судници, под изговором „важних државничких послова“. На крају је, упркос много тежим и озбиљнијим оптужбама које никада неће доживети судски епилог, попут Ал Капонеа који је завршио у затвору због утаје пореза, и Јанша „страдао“ због ситнице – земљишта које је купио за тричавих 5.500 евра у Триглавском народном парку.

ДЕЦЕНИЈЕ ЗЛОУПОТРЕБА Непосредан повод за најновији развој догађаја био је извештај Комисије за борбу против корупције (КПК), која је утврдила низ неправилности и кршења закона приликом пријављивања и порекла имовине председника владе Јанеза Јанше, као и вође опозиције Зорана Јанковића, председника највеће парламентарне странке (Позитивна Словенија) и уједно градоначелника Љубљане. Јанковић је на конгресу странке 12. јануара већ замрзао председничку функцију док се не разреше оптужбе КПК, а јавност тражи да исто учини и са градоначелничком функцијом, пошто су злоупотребе утврђене на том „радном месту“. Што се Јанше тиче, његова имовина се у последњих неколико година на необјашњен начин умножила. Комисија није истраживала шта се догађало у време распада СФРЈ већ само током последњих неколико година, када је Јанша у два наврата обављао дужност премијера, од 2004. до 2008. и поново од 2011. наовамо. Ту је откривена сума од 210.000 евра, чије је порекло сумњиво. Комисија за борбу против корупције није открила сличне неправилности у „пословању“ вођа осталих словеначких странака.
Истовремене оптужбе на рачун Јанковића и Јанше, лидера оба политичка пола (тзв. левице и деснице), спречиле су „политизацију“ извештаја Комисије, јер извештај који истовремено и једнако напада и терети како вођу опозиције, тако и председника владе, тешко може да се (дис)квалификује као наручен од стране супротне политичке опције. Ни Зоран Јанковић није остао поштеђен, а оптужба гласи да приликом пописа имовине није пријавио 2,4 милиона евра. Од те своте је најспорнија уплата на Јанковићев рачун тешка 208.000 евра, чији је извор предузеће „Греп“, фирма која послује са Градском општином Љубљана. КПК тврди да су та средства „веома оптерећена корупцијским ризицима, ризицима за недозвољено лобирање, да је дошло до сукоба интереса у најширем смислу, што потврђује сумње о злоупотреби положаја“. Јанковић је заузврат своју функцију на суботњем конгресу Позитивне Словеније „ставио на лед“, али то није умирило страсти, нити омело грађане да пале његове постере на протестима у Љубљани, уверени да „Зоки блефира“, јер не одустаје од позиције градоначелника Љубљане.

[restrictedarea] Још је занимљивији начин на који је Јанез Јанша „повећао“ свој иметак. КПК је утврдила да је Јанша „несразмерно и необјашњено повећао своју имовину“ за око четврт милиона евра. Комисија за борбу против корупције је открила да је Јанша до 300.000 евра вредног стана у центру Љубљане (поред којег је потом купио и кућу вредну 600.000 евра, а има и викендицу у Бовцу, уз остале некретнине) дошао тако што је склопио „правни посао са приватним предузећем, на чију штету је остварио имовинску корист у висини од 100.000 евра“. Већ на тој тачки КПК оцењује да је посао био „оптерећен великим корупцијским ризицима и сумњама о злоупотреби положаја“. Посреди је, иначе, фирма „Имос“, повезана са мајчинским предузећем „Еуроградња“, (власник „Имоса“ је уједно сувласник „Еуроградње“). Та фирма је од Јанше за 140.000 евра откупила земљиште, које је Јанша платио свега 5.500 евра. А заузврат је „Имос“ у време првог Јаншиног мандата (2004-2008) добио да ради бројне и уносне државне пројекте изградње.
Иако то није био Јаншин примарни грех (у поређењу са „оружарским пословима“ деведесетих), посао са продајом ливаде по 25 пута вишој цени од њене вредности открива како се актуелни председник словеначке владе обогатио на рачун управљања државом и новцима пореских обвезника. Јанша је јула 2005, неколико месеци после преузимања мандата, склопио уговор са предузећем „Еуроградња“; оно је од Јанше откупило 15.400 квадратних метара земљишта (са објектом, који је био рушевина) у Тренти и за то платило готово 140.000 евра, иако је Јанша исто земљиште 1992. године откупио од Министарства одбране (у време када је био министар одбране Словеније) за око 11 хиљада немачких марака (данас 5.500 евра). Јанша је искористио повлашћени положај и тако направио „посао деценије“ на подручју некретнина, јер исто земљиште чак и данас – не вреди више од 11.000 евра. Да цела ствар „смрди“, доказују и Јаншина изврдавања и лажи. Јанша се од оптужби Комисије испрва бранио тврдњом да је „Еуроградња“ (повезана са „Имосом“), која је платила бајну цену да би добила безмало безвредно земљиште, на том месту хтела да изгради „апартмански објекат“. Медији су убрзо утврдили да ни то предузеће, ни следећи власник никада нису тражили измену сврхе земљишта, а у томе не би ни успели, јер се парцела налази на подручју Триглавског националног парка, где је свака градња забрањена и то на основу најмање три закона.

ТРАНГЕ-ФРАНГЕ Нетачном се показала и Јаншина тврдња да је КПК приказала наопаку цену његове (бивше) парцеле. Пропали су сви Јаншини напори да оправда и замаскира тај „послић“, иако је „Еуроградња“ исту парцелу препродала својој власнички повезаној фирми – предузећу „Имос“ – које је „Еуроградњи“ за безвредан плац платило још луђу своту: готово 150 хиљада евра.
Није ништа мање криминалан ни наставак те „пословне сарадње“; Јанша је са „Имосом“ 2005. године склопио још два посла, при чему је гарсоњеру од 44 квадрата у ширем центру словеначке престонице дао као „улог“ за дупло већи стан у строгом центру, „тежак“ 300 хиљада евра. Другим речима, „Имос“ је помоћу „Еуроградње“ Јанши „опростио“ више од половине цене његовог новог стана усред Љубљане. Намеће се питање – зашто би нека (релативно мала) фирма пристала на послове у којима на очигледан и глуп начин у кратком временском периоду бележи губитак од преко 140.000 евра? Одговор пружа нови програм антикорупцијске комисије „Супервизор“, помоћу којег грађани могу преко Интернета да на једноставан начин провере које фирме послују са државом. Подаци потврђују да је „Имос“ током Јаншиног вакта на месту премијера добијао послове као по текућој траци и касирао приход од невероватних 69 милиона евра. Највише државних исплата је обављено током 2007. и 2008, дакле само две године пошто је „Имос“ пристао на први посао на своју штету, приликом склапања уговора о куповини ливаде у Тренти од словеначког премијера.
Јанша је на оптужбе КПК у вези са питањем порекла својих некретнина – остао без текста. Уз то, морао је да призна да су истинити наводи Комисије и у вези са „покретном имовином“, јер ни за њу није благовремено пријавио све потребне податке, као и да је „погрешио“ када је навео три пута нижу вредност свог аутомобила марке „волво“…

ПРОТЕСТИ ЗОМБИЈА После недавне Јаншине опаске да су они који већ недељама демонстрирају улицама Љубљане, Марибора, Копра, Новог Места и других словеначких варошица, тражећи смену власти – зомбији, и после претње контрамитингом својих присталица (којих нема ниоткуда), извештај Комисије је стигао у прави час. Све то је озбиљно наљутило грађане, па је током последњег „Општег словеначког устанка“, само у Љубљани 11. јануара, упркос мразу, на улице изашло 10 хиљада људи. Леђа му је окренула и полиција, која је истог дана (11. јануара) почела штрајк, незадовољна последњим владиним мерама штедње које су полицајцима не само снизиле плате него и одузеле бонитете који им према колективном уговору припадају (за отежане услове рада итд.)
С обзиром на то да су три коалициона партнера Јанши отказала подршку и затражила његову оставку, превремени избори могли би бити одржани већ у мају. Резултати најновијег истраживања јавног мњења, првог после обелодањивања извјештаја КПК, показују да би највише гласова добила Социјалдемократска партија. Све остале партије бележе раст изузев Јаншине, која има шансу да пређе изборни праг, али битно ослабљена. Највећи губитник је (тренутно најјача партија у словеначком парламенту) „Позитивна Словенија“, којој је у изгледу да заједно са партијом пензионера (ДеСУС) не пређе изборни праг и придружи се ванпарламентарним странкама. Пошто је чак трећина гласача неодлучна, а сваке изборне године се све мањи број одазива позиву да изађе на биралишта, могућа је појава и успон нових странака, попут недавно основане „Пиратске странке“.

Ћар од „пољопривредне опреме у транзиту“

Јанша је дубоко умешан и у нелегалну трговину оружјем на Балкану. Такозване оружарске послове је покренуо далеко уочи распада СФРЈ, када је организовао илегалне пошиљке оружја прво за наоружавање словеначких територијалца, потом за хрватске припаднике ЗНГ, а касније и муслиманских јединица у Босни, по наруџбини Сарајева. Уз пошиљке, које су илегално допремане из иностранства (у време ембарга УН!), Јанша је емисарима које су у Љубљани слали Фрањо Туђман, а онда и Алија Изетбеговић, препродавао и оружје из складишта ЈНА у Словенији, заостало после одласка јединица ЈНА из Словеније, а које је службена Љубљана (у складу са посебним споразумом између ЈНА и словеначких власти) била дужна да чува. Вредност само тог оружја је износила преко 140 милиона немачких марака. Када је Јанша разрешен са положаја министра одбране, његови наследници су открили огромне разлике између затеченог стања у складиштима и података које је предао свом наследнику Јелку Кацину. То доказује извештај директора словеначке Војне обавештајно-безбедносне агенције (ОВС) из 1997. године. Јанша је у свом извештају тврдио да је Словенија од 15. маја 1990. године, па до 1. септембра 1993. Хрватској и БиХ испоручила оружје вредно око 27,7 милиона немачких марака. Већи део тог оружја (22,9 милиона) плаћен је готовином, а тек скроман део разменом – за нафту и другу робу. Министарство одбране Словеније је, међутим, утврдило да је вредност тог оружја уистину била 38,9 милиона немачких марака, што значи да је у државној каси зафалило најмање 10,7 милиона марака.
Јанша је био уплетен и у препродају оружја које је шверцовано из иностранства, пре свега преко луке „Копар“. Хрватско-француски трговац оружјем Марино Томулић је 2011. признао да је био присутан приликом једне примопредаје и да му је Иван Чермак посведочио да Јанши мора за сваки брод са оружјем да остави на хауби аутомобила по 250.000 долара. Почетком рата у „Копар“ је упловило око 30 бродова крцатих оружјем, а роба је махом декларисана као „пољопривредна опрема у транзиту“. У Словенију је у то доба, уз благослов тадашњег председника Милана Кучана и његових људи у обавештајној служби, који су помагали Изетбеговића у БиХ, улазило и кинеско оружје увезено из Судана. У операцију је био, како је недавно откривено, умешан чак и Осама бин Ладен. А управо то оружје је Јанша тада напрасно „открио“ на мариборском аеродрому, како би сумње са себе усмерио на конкуренцију, на Милана Кучана као велетрговца оружјем.
Све те малверзације су до дана данашњег остале прикривене, јер држава није скинула ознаку државне тајне са поменутих извештаја, а сви поступци против Јанше су, захваљујући лојалним му кадровима у Тужилаштву, одбачени. Јесте полиција после Јаншиног избацивања из прве словеначке владе (1992. године) поднела 16 кривичних пријава против 21 лица укључених у 25 кажњивих радњи – али Тужилаштво је све одбацило. Исто се десило и са парламентарним комисијама задуженим да истраже где несташе новци од оружја. Шефови комисија су били редовна мета претњи. Један од њих (Зоран Мадон) је добио анонимну претњу да ће му ћерку полити соном киселином, а другоме (Рудолфу Могеу) су прво похарали кућу, а касније покушали да га прегазе – моторним чамцем. Добио је полицијску заштиту, а његова комисија никада није завршила рад.
Јанша је, јасно, вазда одбацивао све инкриминације, иако никада није објаснио где је завршила готовина од препродаје оружја. Све је деценијама заташкавано и због страха од међународног скандала, јер је Резолуцијом Савета безбедности УН 757 био забрањен увоз оружја у Југославију, па би раскринкавање тајни из Јаншиног лажног извештаја показало да је Словенија кршила међународне обавезе. Јанша је то знао. И искористио, у сваком погледу.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *