Негирање слободе мисли

Ратко Марковић

Говор мржње се не може везати за чињенице, за документациону основу, за чињенично стање. Говор мржње се везује за квалификације, за судове вредности. Све што су судови стварности, што су чињенице, то не може бити говор мржње, то се само може обарати тако што ће се томе супротставити истините чињенице. А квалификовање чињеница као говора мржње је директан атак, напад на слободу штампе и слободу мишљења. Квалификовање другачијег мишљења као говор мржње је негирање уставне слободе мишљења и слободе штампе, као израза слободе мишљења и уживање сваког плурализма мишљења. Дакле, свако другачије мишљење не може се подвести под говор мржње. То је ауторитарна тежња за својом истином као једином. Мени се свиђа писање Миодрага Зарковића. Он је духовит човек. Питање је темперамента. Он оде мало даље него што бих ја отишао, али ја сам ипак академски човек са факултета, и ми смо учени да ни студента на испиту не смемо да увредимо ако не зна. Но, све је питање стила. А Зарковић има свој стил. Али зато што је неко темпераментнији као писац, и што не пише конвенционално и академски круто, не може се оптуживати за говор мржње или писање које је нефер, или које оспорава другачије мишљење. Стил је, понављам, човек. Замерати му стил је на неки начин атак на његову личност.

Поука једне књиге

Василије Крестић

Свако ко има добро организовану групацију спреман је да, уколико нека истина запрети да наруши његов ауторитет, крене у напад. Тако је, не спорећи тврдње у тексту „Печата“, организована група око „Радио-телевизије Војводина“ кренула у разрачунавање са аутором и листом. То је и показатељ да наша држава, бар у том погледу, не функционише, јер се на такав начин не негују демократски принципи. Сетимо се Шешељевог списка на којем су истакнута имена људи који нису Срби, а раде антисрпски. Одмах је уследио напад и прозивка да је шовиниста и националиста. То се и сада понавља. Тај Грухоњић и њему слични имају права да пљују по Србима, али нико нема то право да упери прстом на њега и каже да то што ради, не ради како ваља. Јер морало би да уследи питање зашто то ради, а многи не би желели да чују тај одговор. Уместо тога, најлакше је окривити оне који разобличују антисрпску делатност.  Постоји једна књига, „Хрватске усташе у Београду за време окупације“,  у којој је описан начин на који су организоване групације дејствовале против Србије и Срба. Тога има и данас. И док ми у Хрватској немамо ништа, у њиховим рукама је најјача обавештајна служба која делује у Србији.

Није реч о зрнцима

Милан Брдар

Хајдемо редом. Шта би се десило када би у тексту Динка Грухоњића на сваком месту где пише Србин написали Јеврејин? Да ли би то био разлог за хистерију? Десило би се чудо, светска реакција. Али пошто су Срби у питању, реакција је изостала, јер по Србима може свако да лупа, нарочито у Србији. Познато је да је у Србији најтеже Србин бити. Друго, да видимо какве су плате обичних смртника у РТ „Војводина“ и каква је плата привилеговане особе која маше рукама кaо вентилатор или оне фрајле која се сваки дан вози колима из Београда у Нови Сад? Нека они пусте крвна зрнца на миру. Није реч о томе. Ради се о хохштаплерају првог реда, због којег неки заслужују не само отказ, већ и забрану рада у професији коју само нагрђују и брукају. Уместо тога, они су се одлучили да се бране „језиком мржње“, будалаштином која је за 12 година доживела своју институционализацију, при чему се нико никада није усудио да Србе одбрани од говора мржње. То је исто као да вам дођем на славу, направим глупост, и када кажете да сам безобразан, ја пресавијем табак и тужим вас за говор мржње. То је неодређена и неупотребљива формула. Употребљива је она о висини плата и начину на који се оне распоређују у овој медијској кући. Употребљива је чињеница да кадрови са Б92 иду на РТ „Војводине“. Зашто они иду тамо? Иду јер су педигрирани у антисрпском деловању. Шта је, него антисрпско деловање, када се за Српску нову годину на ТВ Б92 прича о криминалу и тучи у Србији? Зато што је то могуће, не би се требало чудити када Грухоњић пише и мрзи земљу која није његова, сигуран у то да ће којекаква удружења да га заштите.

3 коментара

  1. Kad bih rekao da su ove tri LJUDSKE VELIČINE u pravu, za mene je to ČAST! I suvišne su analize da li su u pravu. Žalosno je, a zna se i zbog čega, nisu uopšte prisutni u medijima /uz dužno poštovanje ako ne žele/ kako štampanim tako i vizuelnim. Kočnica “promena” još uvek funkcioniše, barem u toj sveri. Spoljni faktor zabranjuje eksponiranje istih, zabranjuje istinu i znanje, patriotizam i istoriju, poštenje i dostojanstvo…. Medijski huligani se moraju SKLONITI!

  2. Када се све сабере (ишчитах овај Печат од корица до корица), сва та стрка и хистерија РТВ-а, неких назови удружења, повика и помама на Србе и Србију, док истовремено ХТВ велича црног легионара Јуру Францетића (одличан текст Ратка Дмитровића), док немачки назови историчари безочно прекрајају историју (текст Владимира Умељића), док Сабахудин и даље сматра да смо нојеви којима петом треба држати главу у песку, хистерија око ћирилице на аутобусима ГСП Нови Сад, док нам медији упорно скрећу пажњу са најважнијег питања државе Србије (судбина Космета), помислим, да нисам нешто пропустио у школи? Нигде нам никада нису рекли да је оданост и лојалност домовини грех, а камоли кривично дело! Да је лопов лопов, сем ако лопов није друге националности? Сабахудин клинце који бацају петарде играјући се и веселећи назива будућим кољачима који ће довршити посао њихових отаца и већ их види са митраљезима у рукама како харају, негде ваљда… Драги мој Сабахудине, иди ти лепо па пацификуј ону Џамахирију, оне Вехабије, Џихадлије и ине. Остави се више нас. Наша деца, наш проблем. Бар знамо да када опет пригусти у неко будуће време, када већ стасају у одрасле људе, да нас неће изневерити. Што рече једном Светозар Вукмановић Темпо (давних дана) када су га питали шта мисли о оним дзиндзовима што скачу на задњи крај трамваја са спољне стране па се бесплатно возе, а он размахне рукама па готово да онако стар скочи са столице: “То! То је наша будућност! То су храбри и смели… па тај ће тако скакати и на непријатељске тенкове! … И знам да то јесте тако, јер је ово и наша и њихова домовина. То је у срцу, то се не може лажирати. А ови “гастарбајтери” нека узму пасоше неких других држава, нека нађу неку другу домовину. Србија је домовина само за људе који је поштују и воле, свеједно био он Шиптар, Хрват, Горанац, Словак, Русин, Мађар, Влах или Србин. Прави и исправни људи се окупљају само око правих и исправних идеја. Велики поздрав ауторима и редакцији Печата, и не дајте се! Са вама знамо да нисмо сами на овој ветрометини и да у Србији још има части и поштења. Не дај се Вучела, не дај се Зарковићу! Велики поздрав за редакцију!

  3. gruhonjic radi za novce,kada bi pisao pravilno ne bi imao za trosak,ovako,dodaju mu sa strane pa to mora da odradi,ceka ko zapeta puska,nekad mi se cini da je umislio da pise za svoj jutarnji list u zabregu,nista novo,on i ne krije da je placenik,

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *