Нацизам у мађарском парламенту

За  „Печат“  из Будимпеште ВЛАСТИМИР ВУЈИЋ

Расистички напади на Јевреје и Роме са говорнице мађарског парламента постају све учесталији, и све радикалнији

Таласи расне и верске нетрпељивости у Мађарској сустижу један другог. Епицентар, и овог пута, био је Кошутов трг. У мађарском парламенту у првој недељи децембра кренула је досад невиђена хајка на посланике Јевреје (које странка екстремно десног опредељења Јобик сумњичи да „кроје националну политику по директивама из Израела“), а у локалним заједницама широм земље отворени су и такозвани кружоци за расправе о „провокацијама“ ромске популације.

АНТИСЕМИТИЗАМ ПОСЛАНИКА „Због константне опасности по националну безбедност Мађарске, крајње је време да се евидентира колико у земљи има људи јеврејског порекла који имају и мађарско и израелско држављанство! Нарочито у мађарском парламенту и мађарској влади. Провера је неопходна и због последње (од бројних у низу) брзоплетих одлука Будимпеште када је Јерусалим у питању. Овог пута то је сврставање на страну Израела током недавног конфликта у Гази. Будући да су сада сви Јевреји у рату с муслиманима, као такви су директни извор опасности за грађане Мађарске“, била је „аргументација“ у парламенту Мартона Ђенђешија, посланика ултрадесничарског Јобика, због које су у Будимпешти и другим градовима организовани четвородневни протести (од 6. до 9. децембра) на којима су демонстранти носили капуте са жутим Давидовим звездама, каквим су нацисти за време Другог светског рата обележавали Јевреје.
Уз посланике Мојсијеве вере, према тврдњама Ђенђешија, забринутост мађарске нације изазивају и „све дрскије провокације“ припадника ромске популације, а као повод за расправу о Ромима послужило је њихово протестно окупљање 5. децембра у источно-мађарском граду Мишколцу. Око хиљаду демонстраната носило је заставе Рома и транспаренте са натписима: „Овде смо у нашој кући“. Ултрадесничари су као „посебно узнемирујући детаљ“ истакли то што су ромски демонстранти певали – мађарску химну.
Други вербални напад на Јевреје, три дана касније, дефинитивно је потврдио да није реч о провокацији поједин(а)ца, већ о јасној тенденцији. Потпредседник Јобика Елед Новак изјавио је да „Израел има више посланика у мађарском парламенту него у Кнесету…“ Апсолутно владајући десничарско–конзервативни Фидес уопштено се оградио „од сваког расистичког и антисемитског испада“, а оклевање владе Виктора Орбана да се иоле одлучније супротстави оваквим тенденцијама екстремне деснице, подупире тврдње демократске јавности да лавовски део бирача Фидеса (али и његових посланика, нажалост), у најмању руку, симпатише испаде Јобика. Истинита је и констатација да премијер Орбан намерно ништа не предузима против нацистичких акција Јобикових посланика и ради покушаја преотимања гласова од њихових присталица, а добро је познато и да је готово комплетно руководство ове странке (од Кристине Морваји до председника Габора Воне) политичку каријеру (за)почело управо у – Фидесу! Аналитичари Јобик зато и сматрају „тврдим крилом“ Фидеса, приписујући му улогу главног „логистичара“ свим акцијама Орбанове странке. Стога, упркос најоштријим критикама које им константно стижу из земље и иностранства, уживају његову безрезервну заштиту.

[restrictedarea] Познаваоци прилика у Мађарској истичу да је нацистичка реторика посланика, којој сведочимо у Будимпешти, само продужетак кампање с предумишљајем покренуте, уз подршку Орбановог Фидеса, минулог пролећа. Посланик екстремне деснице Жолт Барат, заједнички говорник у име Јобика и Фидеса, одржао је 3. априла прошле године ватрени говор у пештанском парламенту, поводом 130 година од ослобађајуће пресуде јеврејским младићима осумњиченим за „ритуално“ убиство једне четрнаестогодишње мађарске девојчице.
„Сећамо се злочина чији починиоци нису кажњени, јер су то ционисти, припадници ‚новог светског поретка’… Дух погубних верских ритуала угрожава, од 1882. године до данас, живот Мађара и развој хумане цивилизације у поткарпатској регији“, рекао је тада Барат. Присутни посланици (међу којима су били и сви из Фидеса) громогласно су му аплаудирали. Заборавили су, при том, да су сличне тираде биле увод у погроме Јевреја 1920, 1938, 1939. и 1941. године, у којима је, према званичним подацима, страдало преко пола милиона мађарских Јевреја. У овој земљи преостало их је око 80 хиљада.
После тога, 1. новембра, следио је први скупштински антисемитски и расни пир посланика Мартона Ђенђешија. Управо на тај дан пре седам година Уједињене нације установиле су Међународни дан сећања на жртве холокауста, на годишњицу уласка совјетских трупа у логор „Аушвиц“. Ђенђеши је баш тог дана од мађарске владе затражио повраћај новца од потомака мађарских Јевреја којима је држава до данас (због страдања чланова њихових фамилија у логорима смрти) исплатила новац на име одштете. Јеврејске организације у Мађарској поднеле су због тога кривичну пријаву против овог ултрадесничарског посланика.

ОТИСКИВАЊЕ РОМА Истовремено, Ђенђеши је предложио да се сви Роми у руралним деловима Мађарске, као и камповима и илегалним насељима (укључујући и децу испод 14. година), подвргну давању дигиталних отисака прстију. „Циљ узимања отисака малолетним Ромима није прављење њихових досијеа у полицији већ њихова заштита, будући да су често жртве искоришћавања и размене, када их родитељи пребацују из једне породице у другу како би избегли одузимање старатељства“, објаснио је Ђенђеши.
Предлогу се жестоко супротставио Центар за заштиту приватности у Мађарској, називајући га „обликом дискриминације која угрожава људско достојанство, нарочито када су деца у питању“, узгред подсећајући да је Конвенцију УН о правима детета Будимпешта ратификовала још 1991. године. Ђенђешијевом предлогу оштро су се успротивили и из мађарске канцеларије УНИЦЕФ-а, а из Удружења за родну равноправност поручују да „идеолошке предрасуде често компромитују заштиту малолетника, и да је узимање отисака устаљена пракса у судовима за малолетнике. Они су у Мађарској већ пуни досијеа са отисцима малолетних Рома.“ О Ђенђешијевом предлогу у Министарству просвете и образовања нису јавно хтели да се изјашњавају, али ако ће он допринети упису ромске деце у школе, онда против отисака немају ништа. „Број Рома у Мађарској се повећава сваке године, док, гле чуда, број уписа у основну школу остаје исти. Чак и стагнира. Због чега?”, кратку „питалицу“, не оглашавајући се више у јавности, послали су из овог ресорног министарства.
Званичници ЕУ у старту су „прецртали“ овај Ђенђешијев предлог, поручивши Будимпешти да се „уздржи од било какве расправе око узимања дигиталних отисака прстију Ромима у својој земљи… будући да је реч о јасном облику дискриминације на основу расне и етничке припадности“. Идентичну иницијативу, иначе, имао је и министар унутрашњих послова у другој Берлусконијевој влади, Марони, али је Европски парламент 2008. године (336 гласало је „за“, 220 „против“ и 77 уздржаних) позвао италијанску владу да не усвоји такав дискриминаторски закон и стигматизује Роме, већ предузме све потребне мере да Роми што боље буду интегрисани у италијанско друштво.
Антисемитизам и расизам у Мађарској, међутим, настављају са даљим ширењем. Недавно, испред зграде Министарства унутрашњих послова Мађарске, инспирисане идеологијом Јобика (чији је утицајни члан Балаж Ленхард, бивши посланик у државном парламенту, присуствовао и овом протесту), око 500 стотина присталица покрета „Чувари Дома Карпата“ и „Савез Гардиста“ одржали су жестоки антијеврејски скуп и том приликом јавно запалили заставу Израела (другу за последњих два месеца), узвикујући при том „Прљави Жидови“ и „Све Јевреје поново у Аушвиц“… Нико из двотрећински владајућег Фидеса Виктора Орбана није се јавно огласио поводом овог нацистичког чина.

Ко је Мартон Ђенђеши?

Упркос бурним реакцијама домаће јавности, Израела и САД-а да Орбанова влада „одмах и строго“ не само осуди речи посланика Јобика Мартона Ђенђешија, већ и да га политички „изолује“, сам Ђенђеши је изјавио да неће дати оставку на место посланика и да „нема намеру да извињава својим јеврејским сународницима, јер није био двосмислен“. Многи га сматрају једним од главних идеолога Јобика, странке са 47 посланика и треће по снази у парламенту Мађарске. Кажу да је добар део програма фашистичке партије „Стреластих крстова“, која је при крају Другог светског рата била владајућа у Мађарској и прогонила Јевреје, управо он инфилтрирао у програм Јобика. По узору на Хитлерове паравојне СА формације Јобик је основао и своју паравојну милицију, „Мађарску гарду“, чији припадници у униформама често упадају у ромска насеља и премлаћују Роме… А ко је, у ствари, Мартон Ђенђеши? Овај тридесетпетогодишњак далеко је од стереотипног ултрадесничарског политичког „скинхеда“. Увек је у свечаном оделу, веома је речит, течно говори енглески и немачки. Син је каријерног мађарског дипломате, одрастао је на Блиском истоку и у Азији, дипломирао са највишом оценом бизнис и политичке науке на колеџу „Тринити“ у Даблину. Својом нетолеранцијом према Јеврејима, али и Ромима, и раније је привлачио пажњу јавности. Тако је једном приликом изјавио: „Ја нисам антисемит, али Јевреји су проблем. Такоће немам ништа против Рома, али прави проблем Мађарске су Цигани.“

[/restrictedarea]