Почетна / Интервју / ИРИНА ДЕРЕТИЋ, филозоф – НА ПУТУ ДУХОВНО-ИСТОРИЈСКОГ САМОРАЗУМЕВАЊА

ИРИНА ДЕРЕТИЋ, филозоф – НА ПУТУ ДУХОВНО-ИСТОРИЈСКОГ САМОРАЗУМЕВАЊА

Разговарала Зорица Зец

Важност филозофског разумевања властите традиције и културе, која је увек у међуодносу са другим традицијама и културама, поставља оквир у којем тежимо да разумемо ко смо и ка чему стремимо

Повод за разговор са Ирином Деретић, доцентом на Одељењу за филозофију Филозофског факултета у Београду је излажење другог тома књиге „Историја српске филозофије. Прилози истраживању“ (718 стрна) у издању куће „Евро-Ђунти“. Реч је о делу које је као инвестицију од капиталног значаја подржало Министарство за културу и информисање Републике Србије. Нашу саговорницу питамо колико је ова серија књига, попут истоименог пројекта (Историја српске филозофије) Филозофског факултета којим руководи, а које финансира Министарство за просвету и науку, израз настојања да се успостави континуитет у истраживању српске филозофске баштине. Желели смо, такође, и да чујемо шта је све, према њеном виђењу, смисао и циљ бављења националним српским филозофским наслеђем?
Разумевање српске филозофске традиције, као и њено критичко преиспитивање претпоставке су нашег филозофског, те уопште духовно-историјског, па чак и политичког саморазумевања. Стога је битно расветлити увиде, појмовни апарат и аргументе филозофа, мислилаца и интелектуалаца који су део нашег језичког, националног, а понекад и духовног света. Уколико тежимо да оно што пишемо о филозофији на српском језику не буде само напис без контекста и смисла, солипсистички чин или угађање властитој сујети, требало би се потрудити да у нашој земљи формирамо такав културни и духовни амбијент у којем ће филозофија и њена историја имати своје место. Важност филозофског разумевања властите традиције и културе, која је увек у међуодносу са другим традицијама и културама, поставља оквир у којем тежимо да разумемо ко смо и ка чему стремимо. Поврх тога, филозофија нас позива да на целовит и вредносно-оријентисан начин промислимо појаве, свет, време, у којем смо, и то не само да бисмо могли у свему томе да се сналазимо, него и да бисмо свему томе дали неки за нас разумљив и важећи смисао.

У чему је продужетак, а која је новина другог тома „Историје српске филозофије. Прилози истраживању“?
Ни први, ни други том Прилога немају за циљ да пруже преглед развоја филозофске идеје и мисли почевши од Светог Саве до данас. Реч је o два Зборника који садрже обимне студије у којима се критички тематизују различите филозофске идеје, проблеми, као и модели рецепције присутних у српској филозофији. Њихов циљ није да се изложе животописи знаних и мање познатих српских филозофа, већ да се уђе у дубље слојеве њихових рефлексија, те да се истражи повезаност између различитих облика духовног стваралаштва.
Радови су хронолошки распоређени. У другом тому извршена је периодизација, уведене су нове рубрике. У једној од њих наш врсни библиограф Добрило Аранитовић је за овај том приложио библиографију најстаријег српског филозофског часописа „Архив“.

[restrictedarea]

Како су текстови у овој књизи тематски повезани?
Теоријском филозофијом се баве три рада почевши од студије, синтетичког карактера, Слободана Жуњића, која показује, на основу проучавања наставе логике код пречаснких Срба, како је тадашња српска интелектуална заједница пратила најновија стремљења у немачкој филозофији свога времена, преко темељног огледа Мирка Аћимовића о нашем највећем филозофу-метафизичару Бранислава Петронијећа, све до анализе Дамира Смиљанића логичких судова без субјекта у дело мање познатог, а значајног филозофа Миливоја Јовановића.
Питања практичне филозофије, филозофије права, те интелектуалног ангажмана разматра више студија. Борис Милосављевић проучава критику претпоставки другог просветитељског почетка српске филозофије нашег највећег филозофа права Слободана Јовановића. Борис и Вишња Братина актуелизују мисао изузетно плодног филозофа Владимира Дворниковића тако што показују разне форме аутодеструктивног, „хипертрофираног Ја“ врло присутног у нашем националном менталитету. Смислу и значају ангажмана интелектуалца данас баве се Дејан Вук Станковић, који разматра критички интонирана промишљања савременог српског филозофа Милета Савића, као и Дивна Вуксановић која систематски истражује могућности пружања грађанског отпора савременим процесима глобализације.
Естетичке теме значајно су заступљене почевши од инспиративног и оригиналног текста Јована Аранђеловића о односу књижевног и филозофског у делу Бранка Миљковића, преко студије Уне Поповић о естетичким идејама Лазе Костиће, све до проучавања рефлексије наших највећих естетичара Мирка Зуровца и Милана Дамњановића у радовима са наглашеним ауторским печатом Небојше Грубора и Жељка Павића.

Посебан одељак ове књиге посвећен је односима руске и српске филозофије. Какви су односи две националне филозофије?
Сложени, вишедимензионални и изузетно плодни. Маргарита Силантјева, угледна професорка Московског државног универзитета, у контексту конституисања словенског идентитета упоређује мисао руског просветитеља Григорија Савича Сковороде и српског Доситеја Обрадовића. Полазећи од властитог изузетно значајног открића дéла преписке Георгија Флоровског и Јустина Поповића у Принстону (САД), Богдан Лубардић у својој херменеутички слојевитој студији истражује на које је све начине Соловљевљева идеја Богочовека утицала на руске и српске филозофе и теологе између два рата. Већ сами ови примери показују колико су сличне како националне судбине, тако и духовно стваралаштво наша два народа.

У чему је значај филозофске терминологије?
Изграђеност и развијеност филозофске терминологије показатељ је филозофске културе једне нације. На ту потребу за стандардизацијом српске филозофске терминологије с правом истиче Часлав Копривица, нудећи и властита терминолошка решења као предложак за ширу расправу о овом питању, те колега Никола Танасић који анализира одређена преводилачка решења нашег највећег хеленисте Милоша Ђурића.

Шта је тема Вашег рада?
Настојала сам да критички преиспитам смисао и домете еротологије Анице Савић Ребац полазећи од три битне претпоставке за њено разумевање, што су: однос филозофије и књижевности, специфичност „генетичке“ методе ове наше ауторке, те традиција мистичке филозофије која је и те како утицала на главни „рационалистички“ ток историје филозофије било као мотивација за властито промишљање, било као предмет критике.

Да ли већ размишљате о наредном тому?
Наравно, већ разговарамо о томе што ћемо убудуће писати. Без обзира на то што је други том тек изашао из штампе, већ је пристигла библиографија Добрила Аранитовића о међународно значајном часопису „Philosophia“ (1936-1938), који је у Београду покренуо Алберт Либерт. Он је као Јеврејин био 1933. протеран са Берлинског универзитета, те је своју академску каријеру наставио на Београдском универзитету. Ова чињеница говори о нама: о нашој како политичкој свести и храбрости, тако и интелектуалном нивоу српске академске заједнице тог времена. А још је значајније то што је у овом часопису, поред Бубера, Плеснера и других, сарађивао и Едмунд Хусерл, оснивач феноменологије и један од најзначајнијих филозофа ХХ века.

[/restrictedarea]

8 коментара

  1. Дело које доприноси дубљем разумевању духовног и културног препорода српског народа.




    0



    0
  2. Ливија Екмечић

    Задивљујуће је да постоје људи као што је Ирина Деретић, која у уовом тренутку духовног сиромаштва и омаловажавања сваке културне и духовне вредности, покушава да сачува филозофско наслеђе, организујући пројекат о коме је реч у интервјуу.




    0



    0
  3. Mислим да овакво једно дело ѕавређује пажњу шире јавности пошто нас учи култури и традицији нашег народа с којом до сада нисмо били упоѕнати на овај начин. Такође сматрам да би било корисно уврстити одређене радове у литературу која би се проучавала на часовима филозофије и историје у средњим школама и на факултетима.




    0



    0
  4. Bas lep posao….
    Nastavi !




    0



    0
  5. Delo koje sadrzi temelje nase tradicije i drzavnosti




    0



    0
  6. Ирина Деретић је ново име на српској филозофској сцени која обећава да ће у овој области друштвених наука досегнути домете које је у кљижевности остварио њен отац др Јован Деретић.




    0



    0
  7. Велико Хвала уредници и Ирини на доприносу и залагању на пољу које је веома важно за наш народ историју и културу. Надам се да ће Министарство наћи више слуха у годинама које долазе и помоћи и финансијски и логистички огромне пројекте овог типа, које Ирина и пар њих веома успешно воде.
    Хвала Вам.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *