Господари суша и олуја

Пише МАРА КНЕЖЕВИЋ КЕРН

Ко је од светски познатих личности био на састанку Клуба богова маја прошле године на којем су хармонизоване „хуманитарне“ активности око смањења становништва и уништавања малих, независних  произвођача хране?

Идеју о успостављању глобалне владе више није могуће одбацити као теорију завере, посебно после одлуке Савета за међународне односе (Council of Foreign Relations – CFR) о покретању међународне иницијативе за оснивање Савета свих Савета (Council of Councils), ради „усаглашавања језичких термина који ће бити коришћени у борби против заједничких претњи, изградње подршке иновативним идејама и осмишљавања правних лекова… с циљем да се, путем јавне расправе, повежу водеће институције за међународну политику, ради доношења заједничког става у вези са глобалним управљањем и мултилатералном сарадњом“. У оснивачком одбору Савета налазе се водеће институције 19 земаља (по угледу на групу Г20), а други састанак Савета одржан је у Москви (12. децембра), под насловом „Изазови за Глобалну владу у 2013“. Организатори су изразили посебну захвалност Robina Foundation „за великодушну донацију у оквиру текуће подршке ЦФР-а и Програма глобалне владе“.

У КОЈОЈ СУ ВЕЗИ СОФТВЕРИ И ГМО? Многи аналитичари повезују овај догађај са пројектом из књиге „Између два века“ Збигњева Бжежинског (1970) у којој аутор предвиђа да ће до 2018. „технологија омогућити вођама главних нација велики избор техника за вођење тајног рата, између осталог и алтернативним коришћењем технике модификације времена за производњу суша и олуја.“ Склапајући коцкице овог пазла незаобилазно долазимо до оца Зелене револуције Нормана Борлауга (преминуо 2009), добитника „Нобелове награде“ за заслуге у трансформацији села и пољопривредне производње. Његов рад је олакшао империјалистички подухват освајања кључних позиција у агробизнису, а каријеру је започео 1940, уз подршку Рокфелерове фондације, забринуте за судбину својих поседа у Мексику и Латинској Америци. Ова фондација је заступала и политику контроле рађања сиромашних слојева и народа, као саставни део реформе производње хране и „борбе против глади“. О континуитету ове политике сведочи део Борлауговог говора, на свечаности поводом додељивања „Нобелове награде“:„Неће бити прогреса у борби против глади уколико се они који се залажу за повећану производњу хране и они које се залажу за контролу популације не уједине ради постизања заједничког циља.“
Борлаугову мисију данас спроводи Бил Гејтс, са проширеном елитном екипом, коју чине Ворен Бафет, Џорџ Сорош, Мајкл Блумберг, Тед Тарнер и Опра Винфри. Они су се (према тврдњама инсајдера) окупили на тајном састанку „Клуба богова“, 5. маја 2012, у кући британског нобеловца и председника Рокфелеровог Универзитета, биохемичара сер Пола Нерса, како би хармонизовали своје „хуманитарне“ активности око смањења становништва и уништавања малих, независних произвођача хране. О погубним последицама Зелене револуције говори и Ерик Хобсбаум у књизи „Век екстрема“, закључивши да је „смрт сељаштва најдраматичнија и најдалекосежнија социјална промена у другој половини XX века која нас заувек одваја од света прошлости.“
Једна од операција спровођења Зелене револуције успешно је изведена у Кенији, захваљујући координацији активности асоцијације АГРА, Гејтсове фондације и „Монсанта“. „Синергија између произвођача софтвера и произвођача ГМО постаје разумљивија кад се узме у обзир да су ова два корпоративна Титана зарадила милионе захваљујући технологији, кроз агресивну одбрану власничких права на интелектуалну својину“, каже Рај Пател, упоређујући манипулацију сељацима са компјутерским програмирањем:„Овај модел пољопривреде користи кенијског сељака као делић софтвера, програмираног у комерцијалне сврхе, уз стварање привида да је знање које му ‚уграђују‘ пожељно и неутрално. Али знање никад није неутрално, оно неизбежно утиче на односе моћи.“

[restrictedarea]

ПРОГРАМИРАНА ДЕСТРУКЦИЈА Хари Клевер у књизи „Контрадикције Зелене револуције“ тврди да је развој технологије за индустријску пољопривреду био у интересу америчке елите. „Они су на овај начин усмерили курс економског и социјалног развоја Трећег света у сопствену корист, укључујући изоловане заједнице пољопривредних произвођача у капиталистички тржишни систем. Ови ‚експерти за развој‘ временом су схватили да није довољно увући сељаке у тржишну утакмицу, заговарајући ‚културу прогреса‘, праћену хиперпроизводњом, већ је неопходно формирати потрошачке навике у породичном кругу произвођача, како би се каналисао ток овог тешко зарађеног новца.“ Клевер упућује на књигу „Покренути пољопривреду“, заговорника „културе прогреса“ Артура Мошера који препоручује методе за развијање и подстицање потрошачког менталитета код сељака. Мошер је предлагао отварање клубова за жене и младе, где би се путем промоција и предавања стимулисале потрошачке навике: „Ове измишљене потребе би задовољавали привржени очеви и мужеви, што би их додатно мотивисало да више раде… Да би се ово остварило потребно је радити на напуштању традиције и устаљених обичаја, као и на промени односа према земљи.“ Пољопривредни произвођач би, према Мошеру, морао да приђе производњи хране као бизнису, што је једини начин за остваривање буржоаских циљева. И тако је пољопривредник, временом, престао да живи са природом у складу са њеним законима, прихвативши за врховни закон – закон тржишта, а производњу хране претворио у пословни подухват.
Последице практичног деловања Нормана Борлауга и теорије Артура Мошера могу се видети у најновијој студији „елитне“ grupe Resources for the Future (RFF), урађеној на захтев Светске банке за развој пољопривреде online casino у базену Меконга. Аутори студије отворено заговарају промену руралне социјалне структуре и личних навика сељака, ради олакшаног функционисања капиталистичких институција.
Да је на делу програмирана деструкција, а не незнање и погрешне процене фондација и компанија задужених за „искорењивање глади“, види се из препорука Робина Стоклија у вези са „климатским променама“ (ма шта то значило). Директор Schroders Climate Change Fund-a каже да ће бављење климатским променама „бити један од најатрактивнијих сектора за инвестирање у следећих 20 година.“ И пословна политика Дојчебанке окренута је овом златном телету, па се под слоганом „Инвестирање у будућност“, спроводи кампања обавештавања заинтересованих компанија, да се не ради само о социјалним, политичким и моралним питањима, већ превасходно о шанси да се оствари добра зараде. И британски премијер Дејвид Камерон заступа гледиште да је неопходна промена вокабулара, како се филантропским апелима за „спасавање планете“ не би растерали ловци на добру зараду.

ТАЈНА ЗЕЛЕНОГ БИЗНИСА „Ублажавање климатских промена“ представља следећи корак ка комерцијализацији целокупног живота на планети, уз помоћ овлашћених агенција као што је United Nations Environment Program (UNEP), као и неколико влада, које користе дефиниције зеленог бизниса као што су „одрживи развој, ублажавање сиромаштва, људска права…“ Да би заштитиле инвестиције компаније (државе) успостављају својеврсне регулативне мере, да би неометано наставиле са деструкцијом, све док им се не учини да је поправљање направљене штете профитабилније.
Тако смо ушли у еру „програмиране деструкције“ дефинисане као „начин да се изазову несташице“, што је суштина зелене економије, а интензивно уништавање начина живота, који нуде алтернативни социјални системи широм света, омогућава снижавање цене рада. Тако је дошло и до трансформације семена у велики комерцијални подухват, што је довело до деструкције традиционалног система бриге за семе, његово чување, размену и производњу, и онемогућавања самосталне производње семена уз помоћ Закона о интелектуалној својини.
Питер Росе у књизи „Лекције из Зелене револуције“ открива методе помоћу којих су пољопривредници увучени на глобално тржиште, да би постали зависни од пратеће индустрије:„После увођења новог ‚побољшаног‘ семена петрохемија је постала део пољопривредне производње, а цена пољопривредних производа је додатно оптерећена улагањем у пестициде, вештачко ђубриво, бензин, маркетинг… При том су цене хемикалија расле брже од цена пољопривредних производа, што је довело до осиромашења и пропадања малих пољопривредника. На овако припремљен терен ступају неофеудалци, који су се – услед страха од побуна бедно плаћених радника (бивших самосталних произвођача) – опремили моћном механизацијом елиминишући у потпуности људски фактор. Ово је довело до индустријализације пољопривредне производње и новог круга пакла: увођење ГМО.
Росе је после посете Куби и обиласка пољопривредних комбината закључио да је ова земља, у условима америчког ембарга и немогућности да набави хемијске препарате и савремене машине, силом прилика развила један од најефикаснијих система на свету за производњу органске хране. Кубански начин производње хране задовољава потребе растућег урбаног становништва и привлачи пољопривреднике и екоактивисте из целог света. Росе каже да се на Куби десила „најобимнија конверзија конвенционалне пољопривреде у органску или полуорганску производњу хране, за коју је свет икада чуо; она служи за пример како се, и под најнеповољнијим условима, може сачувати безбедност хране.“

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Хвала на приказу…. Изгледа, да завршно унакажени капитализам тежи неком “нео-феудалиѕму” ?! Зомбирани, “друштвено коректни” потрошачки поданици, плус “елита” а “остатак” да се елиминише ?! И, за раѕлику од великог Николе Тесле, који се држао јеванђеоског начела – “бесплатно сте добили – бесплатно дајте ..” ови настоје да убацивањем “својих” гена и сл. елиминишу Творевину својим “копирајтом” ??! А пољопривреду, ако је “преведу” у агробиѕнис следују “бољке”, као и код сваке друге индустрије ?! Антихрист Хитлер, иѕгледа, био је прави “аматер” према овима ?!
    А отпор и иѕлаѕ би могао да буде у томе, да породице крену логиком гаѕдинстава, где не само оне руралне, могу да проиѕводе и храну и енергију ( има ту “лудака” који праве генераторе, који уз мањи инпут дају интересантне резултате ?!), а вишкове чак и да продају ?! Циљ разбијања породице, на којем, како видимо, “здушно” раде разне НВО ( уѕ садејство медија) и јесте у томе да се повећа број потрошача и потрошње као “насушне потребе” владајућег принципа похлепе ?! Разлог више, да се не верује тим пропагаторима наказног глобализма… А свет је глобалан, од постања… као низ башти и леја, од којих свака има своју сврху ?!

  2. U toj svojoj pohlepi i egoizmu, u tom svom planetarnom fašizmu, kome oni tepaju globalizam, pošto ih istorija nije naučila umerenosti, jednog dana “zaboraviće metak u cevi i zaviriti”, a onda će nastati olakšanje za čovečanstvo. Prave zločine svuda po svetu a pošto ima boga, tako oni kažu, i zločin im se vraća. I prirodu su naljutili, koja pamti i ona će im vratiti. Već je i počela na zadovoljstvo dobronamenih naroda. Zašto zadovoljstvo? Zato, gospodo, što im je još jedino vazduh ostao i to zagadjen vašom zaslugom. Pridružujem se željama da imate što više padavina i poplava. Poklanjamo vam i našu kišu!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *