ДРАГАН ПЕТРОВИЋ: СВЕТ И СРБИЈА У 2012. ГОДИНИ ИЛИ СЕРИЈА АМЕРИЧКИХ ПОРАЗА

Уколико из угла светске политике и главних друштвених токова посматрамо 2012. годину, углавном ћемо доћи до закључка о наставку тенденција и трендова из протеклих година. Наиме, и прошла година потврдила је наставак уоченог процеса преласка светског поретка на мултиполаризам. О томе сведочи и наставак тзв. светске, а заправо, по свом нуклеусу и последицама, западне економске кризе. Док су Русија, Кина и друге земље БРИК наставиле раст најважнијих економских индикатора, у САД и посебно земљама ЕУ још се виде последице, чак се може рећи и наставак привредне кризе у нешто блажем облику.

У ЕУ незапосленост достиже 12 одсто, док је у неким чланицама и знатно виша, што, уз привредну рецесију, доводи Брисел у најтежу економску и политичку ситуацију до сада. Америка још увек користи позицију долара као светске резервне валуте, утицај у међународним економским институцијама и индустрију оружја да како-тако одржава своју економију, па је у 2012. години забележен минималан привредни раст. Међутим, највећи планетарни спољнотрговински негативни биланс који имају САД и други бројни структурални проблеми њене привреде изазивају неспокој.

У 2912. години су у неколико важних земаља одржани председнички или парламентарни избори: у САД, Русији, Француској, Украјини пре свега, али и у Венецуели, Ирану, свим земаљама постјугословенског простора, Грчкој, Белорусији и др. Готово сви изборни процеси потврдили су тенденцију преласка света на мултиполаризам. Наиме готово свуда сценарио је био исти: жестоки притисак и мешање у унутрашњи изборни систем америчке политике и глобалистичких организација, али, са друге стране, као правило, готово свуда победа оних снага за које се Американци нису директно залагали и пораз проамеричких фаворита.

РУСКА ПОБЕДА У случају Русије, након парламентарне победе коју је крајем 2011. године извојевала Јединствена Русија, у марту 2012. је на председничким изборима победио Владимир Путин, освојивши две трећине гласова изашлих бирача. У парламенту Русије, поред Јединствене Русије, највише места имају странка Жириновског и комунисти, на чијем је челу Зјуганов, а то су све странке које имају блиске геополитичке одреднице у односу на Путинову владајућу структуру. Странка Праведна Русија, која је такође парламентарна, испољава одређене разлике, али и она је далеко од ставова ванпарламентарне прозападне опозиције, која је углавном организовала серију демонстрација против Путина уочи и после председничких избора.

Тзв. „Друга Русија“, коју предводе Гари Каспаров и још неки неолиберално оријенитсани интелектуалци и групе, већ у другом мандату Думе узастопце не може да пређе цензус и уђе у парламент. Са друге стране, мора се признати да је овај део опозиције у извесном узлету и да је релативно утицајан у две руске престонице (Москви и Санкт Петербургу) као и неким другим већим градовима земље. Она је нарочито утицајна међу руском финансијском и друштвеном елитом, тако да председник Путин, иако поседује готово консензуалну подршку широких маса становништва, ипак има јаку опозицију међу руском елитом. Разлике између њега и Медведева нису толико суштинске, колико у тактичком приступу и односу према самој Америци, где је Путин, далеко мање попустљив и спреман на (јалов) компромис. У сваком случају рокада на врху државног брода у Кремљу била је приметна у званичној политици земље током следећих месеци 2012. године. Путин је дакле као нови шеф државе показао далеко мању попустљивост према америчким агресивним потезима у односу на Сирију, Иран и друга важна питања на Блиском Истоку у односу на рецимо држање званичне Русије током 2011. пре свега по питању Либије.

Русија се, поред Европе, све више окреће привредној и геополитичкој сарадњи у Азији, пре свега на Далеком истоку. Привредни раст Русије је у 2012. години износио око 3,7 одсто (претходне 2011. је био око 4,4), просечна плата порасла је на око 670 евра (претходне 2011. износила је 555). Дошло је и до пораста просечних пензија (на 240 са 220 евра), већина државних фондова, спољнотрговинских показатеља је такође у узлазу, па се може рећи да је и ова календарска година потврда да Русија није директно погођена светском економском кризом, већ су се губици, исказани пре свега у 2009. години, могу подвести под индиректне губитке као последица кризе на Западу и повезаности руске привреде са њом.

ОДЛАЗАК САРКОЗИЈА Избори у Француској (председнички и парламентарни) у пролеће 2012. године довели су до важних иако не и тектонских промена у овој европској (према неким показатељима, још увек и светској) сили. Пораз Саркозија као француског председника који се у историји Пете републике највише приближио Америци, највећи је губитак управо за америчке интересе. Да би тај ударац био потпунији, не само да Саркози више није председник Француске већ се највероватније опростио од активног бављења политиком. Како у врху француске политичке елите готово да нема ни једног истакнутог политичара блиског Америци попут Саркозија (и Кушнера), то је готово ненадокнадив ударац за остваривање америчких интереса у Француској, бар на средњи рок, и велика шанса да се ова сила врати својој традиционалној политици.

Овом треба додати и поделе у неодеголистичкој странци УМП, где је у овом тренутку још тешко дати коначне оцене о димензијама раскола (у октобру је дошло до првог издвајање једне значајне фракције и формирање нове странке Нови центар, да би потом до даљњег биле конзервиране поделе између Филоновог и Копеовог дела странке).

Веома су напредовали, мерено утицајем, Марин ле Пен и Национални фронт, као и антиглобалистичка изразито левичарска групација Меланшона.

Нови председник Оланд и влада коју, чине његови социјалисти, воде за сада прилично обазриву спољну политку, док на унутрашњем плану проводе мере ка редистрибуцији дохотка у корист сиромашнијих слојева. Оланд се супротставља и концепту штедње коју на нивоу ЕУ спроводи Меркелова.

ОБАМИН ДРУГИ МАНДАТ У САД победу је изборио Барак Обама, који је ипак имао умеренији програм од кандидата републиканаца. Обаму у новом мандату очекују многи проблеми на унутрашњем и спољном плану. Највећи део њих није успео да реши у претходном мандату, али се са правом чини да његов релативно одмерен политички став ужива веће поверење Американаца, укључујући и спољну политику, од пораженог кандидата Мита Ромнија.

УКРАЈИНСКА РАСКРСНИЦА У Украјини је странка председника Јануковича освојила највише мандата и, заједно са Комунистичком странком и групом независних посланика, формирала нову владу на челу са старим премијером Азаровим. У овој години у југоисточној половини земље је донесен закон премакоме је руски језик постао други званични, равноправно са украјинским. Украјина је најавила да ће узети статус посматрача у оквиру војно-безбедоносног савеза ШОС, на чијем челу су Русија и Кина. Иако се Украјина и даље двоуми да уђе као пуноправан члан у Царински савез, који чине Русија, Белорусија и Казахстан, утисак је да се ове године још више приближила Русији.

Са друге стране, унутрашње полтичке поделе и даље остају веома видљиве. Проруски југоисток може да буде презадовољан успесима Партије региона и Компартије, имајући у виду никад мању излазност у том делу земље, битно мањи у односу на северозапад.

СРПСКИ КОМПРОМИС У Србији је поражен анационални и прозападни председник Тадић на председничким изборима, што се свакако не може сматрати успехом атлантистичких снага. Такође Демократска странка није ушла у нову владу. Иако је влада Ивице Дачића добрим делом резултат компоромиса, она је свакако далеко од пожељног састава владе какав су прижељкивали Вашингтон и Брисел.

ПОРАЗИ САД На изборима у Венецуели, Ирану и Белорусији поражени су кандидати опозиције за које је лобирао Вашингтон. Миљеник Америке Ђукановић је своју аутократску и недемократску владавину у Црној Гори наставио тесном парламентарном победом ДПС и коалиционом владом. У Словенији је градоначелник Љубљане Јанковић спречен да формира владу иако је његова странка освојила највише мандата на парламентарним изборима.

Општи је утисак да је серија избора током 2012. у многим важним државама света показала да мултиполаризам све више узима маха. Америка и глобалистичке организације под њеном контролом и утицајем су и овај пут покушале да директно утичу на резултате избора широм света. Мешали су се у изборне процесе на различите начине, али су исходи тих избора најчешће били супротни од америчких жеља. Последице свега тога још боље ћемо сагледати у 2013. години и касије. Светски трендови који показују перспективу јачања земаља БРИК и даљу тенденцију опадања удела америчке моћи у свету по више показатеља, пре свега у привредној сфери, наставитиће се и следећих година.

Са друге стране на светску политику итекако делују резултати изборних процеса. На пример, познато је колико је Саркози својим избором 2007. помогао америчким интересима токому време кад се Вашингтон суочавао са кризом и преласком светског поретка ка мултиполаризму. Саркози је, рецимо, после четири и по деценије, управо у периоду највеће америчке финансијске и политичке кризе, увео 2009. Француску у пуно чланство НАТО. Сумњива победа америчког миљеника Трајана Басескуа на председничким изборима – након тзв. изборног плеј-офа и стране арбитраже – убрзо је резултовала прихватањем званичног Букурешта да на својој територији у будућности постави део тзв. ракетног штита против Русије и против већинске воље грађана Румуније.

Међутим, судећи према резултатима избора у 2012. години, свет се све више мења, и таквих дарова Америци од њихових политичара миљеника биће све мање. Вероватно се управо ти процеси у 2012, могу сматрати више демократским јер на власти долазе и остају политичари и странке који се показују ближи интересима становништва у својим земљама.

КУДА ИДЕ СРБИЈА Где је у тим процесима Србија? Иако је Дачићева влада ближа демократској вољи становништва од претходне Цветковићеве, тешко се то може рећи и за њену конкретну политику према Косову. Исто се може рећи и за наставак приступања ЕУ као приоритету за Србију, упркос многим чињеницама који наводе на супротно. Ту си и у највећем континуитет неолибералне политике, затим нечињење битних помака у ослобађању медија.

Ипак неки помаци су направљени (одлука Уставног суда о питању Статута Војводине, платформа о Косову председника Николића), ако ништа друго, смењени су компромитована влада и „просрпски“ председник Тадић, тако да се показало се да је смена и у постоктобарској Србији могућа, и да она није увек идентична америчким жељама и плановима. То може охрабрити политичке снаге у земљи и шире јавно мњење да се директније ангажују у политици и покушају да се изборе за испуњавање демократске воље већег дела становништва, пошто страни миљеници и субвенционисане снаге годинама чине супротно.

Ни у Украјини, Француској, да не говоримо о Русији и другим земљама где се данас више поштује демократска воља већинског становништва, не би биле на челу овакве владе – које колико-толико воде политику у корист својих земаља и бирача – да се значајан део друштвене елите и грађана претходних година није ангажовао у прилог контроле политичких и посебно изборних процеса, који су озбиљно довођени у питање различитим обојеним револуцијама и акцијама које су и јавно финансирали НЕДФридом хоусе и остале проамеричке и глобалистичке организације.

Отуда потиче и неактивност Уставног суда Србије и његовог досадашњег неизјашњавања (а сутра можда чак и противуставног изјашњавања?) о питању покушаја увођења границе унутар Србије. Отуда је и истрајавање на политици „пут за ЕУ по сваку цену и против здравог разума..“, затим неслобода медија, неолиберално штеточинство на путу општег банкрота и планирани „одлазак целе нације на јутрење са Динкићем“.

ПЕРСПЕКТИВЕ ОСЛОБАЂАЊА Све то запретило је низом акција грађана који томе желе да стану на пут. Таква акција грађанске иницијативе и патриотских НВО (које нису финансиране „преко баре“ и самим тим нису афирмативно спомињани у мејнстрим медијима) је и „Никад граница“ (према Косову и Метохији), и „Окупљање“, и друге организације које свакако не финансирају НЕД или Фреедом Хоусе, те због тога имају додатан квалитет и препоруку да их подржимо у њиховим активностима. То би знатно повећало шансе да већ у следећим, можда чак превременим парламентарним изборима, и Србија, после дужег времена, најзад добије прву владу која би радила у корист грађана, а не била, као до сада, највећим делом резултат страних притисака и њихових испостава.

Јер, поучени светским искуствима у алтернативи да имамо лошу владу којом је у највећем, незадовољно становништво, али која добија подршку и похвале са „далеког Запада“ и владе којом је задовољно домицилно становништво и која је стално критикована „преко океана и канала“, определимо се и изборимо се у интересу нас самих и наших потомака за ову другу. Фаворити и миљеници „прве опције“ ће за своју утеху увек имати грантове и признања разних фондација за мир и демократију – НЕД, Фреедом Хоусе и почасно место и простор на Б 92 и „Блиц-кригу“, „Првој српској“ те, као и до сада, посебне препоруке у дипломатским депешама на енглеском.

Наравно, ту је и стални ризик да те депеше неки нови-стари Асанж изнесе из сенке дипломатских канцеларија и фасцикли, где могу бити објављене и, чак као у слулчају Борка Стефановића и Бориса Тадића, преведене на српски језик и доступне и за ширу читалачку публику са наших простора.

Дакле, ситуација се увелико усложњава и проблематизује, па би се лако могло десити да се део кадрова окупационог апарата и (или) Друге Србије у својој опсесивној потрази за брзом зарадом, високим статусом и малим ризиком, определи временом за алтернативна занимања попут шверца навелико и софистикованог криминала. То би,макар за почетак, било добро за све нас јер би и они добили на времену. Пошто се у озбиљним државама, каква би требало свакако да буде и Србија, прво прибегава њеном ослобођењу од стране окупације, па се тек онда приступа темељној борби против сваког облика криминала. Код нас је тренутно – надамо се, само привремно – овај редослед обрнут.

Извор: http://www.standard.rs

 

4 коментара

  1. a ‘lakmus’ politike ( i ekonomske) tog ‘Zapada’ moze da se izrazi kroz ‘Bler-Klintonovsko’ “nasledje” ( sa “Kosovom” kao ‘ukrasom’ ?!), kojim neki nastoje da se ‘ponose’ ?! U spoljnoj politici, sta im je to donelo, do najvece ikad zabelezene omrazenosti SAD i ‘Zapada’, gotovo u celom svetu ?! A koji su, realni “uspesi” te politike ??? A po sistemu ‘spojenih sudova’ – takvo, lose -oholo rasudjivanje prisutno je i u drugim oblastima zivota ?!

  2. К’о дан биcтро…
    Амери поражени, Рује побеђују, шахиcта губитник опаcница и претиља ПОБЕДНИКУ, легионар-Пинокио губитник, легионар-Обазриви побеник…до неприкоcновене ВОЉЕ народне која оcваја Cвет и Европу…
    Cвуда победници и уcпеcи, cамо Cрбији хвале НОВИ ИЗБОРИ да ПОБЕДЕ, пази епитет, ПЕТРИОТЕ веће од ПАТРИОТА, ВОЉА НАРОДНА већа од поcтојеће ВОЉЕ НАРОДА ???!???
    БЕЗРЕЗЕРВНА подршка CНC, мада Тома и Вучић и Јоргованка и отали ниcу по вољи ВОЉАТОРНИХ и оталом ПАТРИОТCКОМ кукурику кокодајућем фронту, али без Коштунице и ДCC, без Радикала, без Двери, без CПC, без Образа(аполутно јер ИМ НЕ ТРЕБА и немаји га)итд…итт. ,да БИДНУ неки нови ИЗБОРИ у којима ће да ПОБЕДУ патриjоти, ТИ да заблиcтају на преcто cлободарcки – без ОНИ’ ПАТРИОТА???!???
    Не да желим , ал’ ме до безобразлука ТО наводи на помиcао да ИМ избори ТРЕБАЈУ због…:
    -Чеде четника-почетника; Отојића екc уредника радија у Чикагу о ромcкој популацији без ВОЉЕ да cе и један једини наcели на КиМ-у (Коcoву и МЕТОХИЈИ); ВЕЛИКОЈ-кcеноcбијанчурици чији је био БРАТИЋ *зенга*; риђем-жутаћу-волонтер-обогаћеном-београђанцу-cловенцу НОВОМ БOCC-у у НОВОМ Д(о)C-у cа cоцијалдемократcким педигрејoм; Вука четника-братcтвојединcтвеног-зачетника; Чанка батинаш-демон-крате који једва ПОШТЕНО може да пређе ПРАГ кућни, камоли ЦЕНЗУC ИЗБОРНИ (ал’ добро кради и не бој’ cе глади – којем габарит потврђује УЧИНАК); МИКИ-МАУC-разведенога који Нам је ПОЈАCНИО да не мож” да cе обогатиш c’ ГАЈБИЦЕ, али мож” да будеш МИЛИОНЕР кад ПАJKИШ на ТЕТКИН ДУШЕК… и… да ли због оволике жутљавине ил’ не -тек ми cе повраћа – ИЗВИН’ТЕ на изразу !
    Како cу лепе ШАРЕНЕ-ЛАЖЕ, Онима који у ТО ВЕРУЈУ !!!!!
    БИCТЕ ли ВИ ИЗБОРЕ? Ми БИCМО и ПОБЕДИCМИ! МИ БИЋЕМО и ПОБЕДИЋЕМО!
    Да ли Ви знате колико је ГЛАCОВА и ЛИCТИЋА – ПОКРАДЕНО ????
    Надате ли ce у CЕНИЛНОCТ овог Народа ?
    Шта миcлите, колико би ДВЕРИ или ДCC или… добили, а Ви ПОКРАЛИ?
    Да cе КЛАДИМО – у ЖИВОТ !!!!

  3. Nije BRIK vec je BRIKS . Brazil, Rusia, India, Insia, Kina, Juzna Afrika.

    • Тачно БРИК је на претпоследњем годишњем самтиу проширен и на Јужну Африку па се зове како сте навели званично БРИКС. Међутим намерно употребљавам назив БРИК јер је Јужна Африка у односу на Кину, Русију, Индију и Бразил несразмерно слабија земља и по елементима Тврде моћи (по науци о Међународним односима – коју чине величина и квалитет територије, број и структура становништва, војна моћ, економска моћ, природни ресурси-потенцијал, па и по елементима Меке моћи (утицај који култура и привлачност једне земље и њеног народа може имати на друге земље и народе у свету). Стога намерно узимам термин БРИК који се заиста односи на четири земље гиганта чији утицај све више расте и постаје такмац Америци и другим великим силама у свету.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *