Почетна / Друштво / Црвена смрт са Карпата

Црвена смрт са Карпата

Пише Наташа Јовановић

Да ли би полемика око отварања рудника злата у Румунији, у којој је, због бојазни од еколошке катастрофе, учешће узела и суседна Мађарска, требало да забрине и потакне на размишљање и нашу јавност

Цена злата зна само за један правац – и то онај навише. Тешка 31 грам, унца злата, како у једном коментару примећује „Дојче веле“, делује прилично незанимљиво, као два реда табле чоколаде – али је упркос свему на цени већој него икада.
Судећи по полемикама које читаву деценију не јењавају у Румунији златни прах је у ери глобализације и њених правила, одавно скупљи од људског живота. Раздор између политичара на власти и стручне јавности почео је оног тренутка када је канадско предузеће обзнанило план о отварању рудника злата у западном делу Карпата. Росија Монтана, живописно место у Трансилванији, постало је тема око које су почела да се ломе копља и то не само у Румунији, већ у прстену држава са којима се ова прибалтичка земља граничи. Док заговорници идеје отварања рудника тврде да је реч о једном од највећих налазишта злата у Европи, те да вредност пројекта не оставља места дискусији, стручна јавност упозорава на стравичне последице цијанида који би се користио у преради племенитог метала.

РЕКЕ БОЈЕ КРВИ Компанија „Росија Монтана голд корпорејшн“, чији је већински власник са 80 одсто канадска фирма „Габријел рисорсиз“, а мањински румунска држава са 20 одсто, најавила је да би прерада злата захтевала употребу велике количине цијанида. Сливом река Тисе и Дунава цијанид би, упозоравају стручњаци, могао да дође до Мађарске, Србије, Бугарске, Молдавије и Украјине – као и земаља дунавске регије и региона реке Тиса. Тако прича о румунским рудницима злата добија међународни карактер.
Коришћење старих технологија за добијање злата које не захтевају додатне инвестиције објашњавају се жељом званичног Букурешта и надлежних компанија да добијају додатне приходе. Лекар природних наука Ирена Барет у разговору за „Печат“ каже да је тренутна цена злата за један грам 53.98 долара и представља једну од најбољих инвестиција. Међутим, ове бројке су само вредност у доларима. Права цена добијања злата цијанидом, сматра она, као што је случај у овом пројекту је велика еколошка катастрофа.
„Индустријска ископавања злата су једна од најпрљавијих индустрија. Масивни, отворени копови као што се планира овде, креирају енормне количине отпада: 76 тона на 28,34 грама злата (http://www.americanhungarianfederation.org/docs/RosiaMontanaMine.pdf ). Ископавање злата увек је повезано са угрожавањем основних људских права, премештањем читавих насеља и угрожавањем њиховог извора опстанка. У плану је да се на 600 хектара земље изгради резервоар за токсичну масу са цијанидом. Овај опасни материјал цури кроз пукотине у окружење, улива се у подземне водотокове, а већ и количина цијанида величине зрна пиринча је погубна. Ток воде у близини рудника је црвен због цијанида, а околна брда изгледају као да су преживела катаклизму.“
Представници компаније обећавају отварање око 3.600 радних места, четири милијарде долара улагања у румунску економију, а државни приходи од планиране експлоатације, како се процењује, у периоду од 16 година донеће 300 тона злата и 1.700 тона сребра.

[restrictedarea]

КОЛОНИЈА И ПРОТЕКТОРАТ Анализирајући положај Румуније у геополитичкој мрежи интереса великих сила др Драган Петровић, виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду, као важан податак истиче да ова земља није посебно подигла стандард становништва од како је ушла у ЕУ, а чланство у НАТО не наилази на одушевљење становништва.
„Очигледно је истрајавање званичног Букурешта на наставку експлоатације злата где је румунска држава поседник само 19 одсто добитка од најбогатијих налазишта у Европи. Употреба цијанида не представља само најаву еколошке катастрофе за становништво и пределе Румуније већ преко водотока и за суседне државе, Србију, Мађарску и Румунију. То није стратешки државнички потез. Истина, књиговодствено гледано, влада ће краткорочно попунити касу, али ће се капиталне златне резерве, за европске прилике, брзо исцрпети, а оне су необновљиве, посебно ако се узме у обзир примитивни начин експлоатације који је еколошки опасан. При том канадска фирма убире чак 80 одсто добитка, што је заиста проценат у рангу односа које су имале некадашње колоније и протекторати у односу на метрополу.“
Компанија „Росија Монтана голд корпорејшн“ планира разраду око 225 милиона тона ресурса и водни резервоар за чување обрађених отпада. Уливањем реке Сомеш у Тису, како је апеловала Мађарска, вода око града Вашарошнамен биће пуна индустријских отпада са високим садржајем тешких метала.
Румунија и суседна Мађарска већ су имале лоше искуство са цијанидом 2000. године, када се десила еколошка катастрофа у румунском руднику злата услед које се токсични отпад са цијанидом излио у реку Сомеш и дошао до Тисе и Дунава. „После инцидента“, подсећа Берет, „река Сомеш имала је 700 пута већу концентрацију цијанида од дозвољене. Осим цијанида, у токсичној маси били су и тешки метали који имају дуготрајан импакт на еколошки систем. Рудник злата индустријском производњом загадио је воду у рекама: анализама је установљена 110 пута већи ниво цинка, више од 64 пута од дозвољеног нивоа гвожђа, 3,4 пута више арсена. Све ово има озбиљне последице по здравље еколошког система и здравље локалног становништва. Овакво загађење воде изазива последице у облику болести органа за варење, бубрежна обољења, срчане сметње, као и угрожавање нормалног интраутериног развоја плода“.

ПОЛИТИЧКИ ОБОЈЕН ПОМОР Еколошки систем, упозорава Барет, посебно је био угрожен у Тиси, скоро сав живи свет у реци био је уништен. У даљем току Тисе, на територији Србије, уништено је 80 одсто еколошког система Тисе. Када је цијанид дошао до Дунава, он се разредио, али је још увек остао 50 пута изнад дозвољеног нивоа.
„Ово је угрозило 62 врсте риба, од којих су 20 заштићене врсте. Требало је да прођу две дуге године да би живот почео да се опоравља. Одговорни су одбили да то има било какве везе са рудником, навели су да је извештај преувеличан и да се радило о одумирању рибе због недостатка кисеоника у залеђеној реци, а да су извештаји из Србије о помору рибе политички обојени.“ После те катастрофе ЕУ је пооштрила законе и употреба цијанида при експлоатацији руда је дозвољена под врло строгим условима. Немачка, Мађарска и Чешка су, међутим, у потпуности забраниле коришћење цијанида у рударству, а 2010. Европски парламент је затражио да се забрана прошири на целу Европу како би се заштитили водни ресурси и биодиверзитет.
Европска комисија је, међутим, изнела став да таква општа забрана не би била оправдана са становишта затварања рудника који послују под строгим условима и да би то довело до отпуштања. Даља судбина компаније која је изазвала еколошки потрес, и њени планови пословања нуде објашњење за овакву одлуку Европске комисије. Предузеће је најпре прогласило банкрот, да би 2008. године, после промене неколико власника, 100 одсто акција предузећа купила компанија за производњу злата „Полијус голд“ која га је преименовала у „Ромалтyм мининг“. Стара компанија новог имена сада планира да обнови производњу злата са коришћењем цијанида. Осим тога предвиђа се да ће „Ромалтyм мининг“ користити не само своје ресурсе, него и отпаде од рударске индустрије из земаља Европе.
Берет каже да је и овај пример само показатељ да свет у којем живимо данас представља бизнис.
„Ми желимо да верујемо да смо духовно богат народ и да ћемо сачувати и неговати у нашим потомцима хуманост у суровој стварности у којој обитава овај свет. Финансијска криза данашњице довела је до експлозије цене злата: 28 грама злата почетком 2000. имало је вредност 200 евра, сада је 1.254 евра и злато је веома пожељна инвестиција, па је тако и подручје Росија Монтана драгуљ за корпорације – то је највеће налазиште злата у Европи.“
Како Берет наводи, Светска трговинска организација омогућава великим корпорацијама да послују у целом свету, па тако и у Румунији. СТО су основале најбогатије земље света и она заступа интересе корпорација и банкара.
„Можемо на примеру Румуније да видимо шта може да се и нама деси ако направимо погрешан избор и уђемо у СТО. Као што је познато, Румунија је у СТО од 1995. Иностране корпорације које ваде злато су на налазиштима у Румунији од 1997. и поседују 80 одсто добити. Када је Румунија увидела опасности оваквог отвореног копа и индустријског начина производње злата после изливања цијанида у водотокове, захтевала је да се рудник затвори 2006. Међутим, корпорација је извела на суд оне који јој нису даље омогућили рад, због опструкција у остваривању профита, и суочила Румунију са читавим низом санкција. Дакле ово је важан моменат у причи о СТО. То ће се десити и у Србији ако уђемо у СТО: приватизација и пословање корпорација ставља профит на прво место, а не човека и животну средину. СТО није форум за трговинску размену, то је начин како да велике корпорације заобиђу законе земље у којој послују, глобални Устав којем све земље морају да се потчине.“

БРЗА ОДЛУКА, СПОРО ОТРЕЖЊЕЊЕ Рад на рудокопу преузела је корпорација посебно основана зарад овог рудника. Претходни и садашњи пројекат имају нешто заједничко: истог промотора, румунског бизнисмена Веслија Франка Тамиша, главног власника „Росија Монтана голд корпорејшн“. Главни инвеститор је „Елдорадо голд корпорејшн“, са седиштем у Ванкуверу, у Канади. Зашто великим корпорацијама одговара да послују у малим земљама? Барет одговор налази у чињеници да са једне стране имамо моћну корпорацију која несметано пљачка природне ресурсе једне нестабилне или периферне земље, односећи 80 одсто добитка и остављајући земљи домаћину токсични отпад, који као што је то случај и на многим другим примерима остаје ту да трајно загађује природу и када се рудник исцрпе. Са друге стране су, каже она, староседеоци, у случају подручја Росија Монтана, који не желе да напусте своје куће најстаријег насеља у целој Румунији које би са еколошким етно туризмом и са 2500. година старом историјом, археолошким ископинама древне цивилизације могло да креира дугогодишње приходе.“
Проблем око рудника злата у Румунији, упозоравају демонстранти, заоштрава се пошто је Букурешт усмерен на добијање додатних прихода по било коју цену. Румунски званичници су заинтересовани да доведу у будућности Румунију у статус европског центра за производњу злата од отпада из индустријске производње земаља Европске уније, у којима је према националном законодавству забрањено коришћење еколошко опасних технологија, и коришћење цијанида.
Оглушујући се о став Румунске академије наука Трајан Басеску је истакавши да би свака земља која има ресурсе требало да их користи за сопствене грађане, ставио тачку на даљу јавну дискусију. „Мора да се донесе брза одлука да би инвестирање овде почело.“
Петровић истиче да је општи утисак да се румунска елита током већег дела савремене историје мало обазирала на ставове широких маса свог становништва, и прилично лако мењала своју подређеност различитим великим силама.
„У последње две деценије Румунија је наставила добре односе са Србијом, међутим последњих година са избором председника Трајана Басескуа као да званични Букурешт води неку нову политику. Басеску, који је други мандат добио на необичан начин, јер је имао готово изједначен број гласова као противкандидат, па је дошло до међународне, односно западне арбитраже којом је он проглашен за председника, показује дотле невиђену за румунске прилике везаност управо за Вашингтон и поред тога што је Румунија чланица ЕУ. Тако је свет изненадила пре неколико година вест да је Басеску прихватио да у Румунији у перспективи буде инсталиран тзв. ракетни амерички штит, уперен заправо према Русији, и то после начелног одустајања Вашингтона да он буде инсталиран у Пољској (а радари у Чешкој), због чега је Обама и добио највише одликовање ‚Нобелову награду за мир‘“ .
И док темпирна еколошка бомба одбројава минуте до активирања, корпорација „Росија Монтана голд корпорејшн“ је посегла за услугама америчке компаније „Паблик стратеџик инц“, са којом је 2009. године потписала уговор вредан 191 хиљаду долара.
Занимљиво је да је поменуту кућу званично регистровало Министарство правде САД-а као компанију за лобирање интереса „Росија Монтана голд корпорејшн“. У презентацији компаније стоји богато искуство у бављењу проценом ситуација у различитим областима: зонама војних конфликата, корпоративног менаџмента, формирања коалиција и њихове делатности, управљања током кризних ситуација, односа са владом, законодавних иницијатива, процене могућих војних конфликата и ратова.
У саставу руководства и топ-менаџмента су искусни експерти који су у прошлости били на дужностима у администрацијама председника САД-а Клинтона и Џорџа Буша у вези са питањима планирања односа са јавношћу и формирања јавног мњења.
Захваљујући „пажљивом“ раду ове куће, иако још није почела експлоатација, канадска компанија је у Росији Монтани поставила свој лого на стотине кућа које је купила у центру, а десетине запослених шетају у зеленим униформама.
Не подизање гласа против надолазеће еколошке немани, сматра Берет, исто је што и саучествовање.
И не заборавимо Мартина Лутера Кинга који је рекао: „Наш живот почиње да се завршава оног дана када изаберемо да не предузмемо ништа о оним стварима које су важне.“

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Rumunija je zemlja EU gde se spalo sa Dačije i Vartburga na magarca. Kada to kažem mislim da je u RU i BG sve više zaprežnih vozila koja prevoze bednike. Zato je njima ovaj rudnik važan.
    Zlato u Boru sa čijih se visova vidi karpatsko gorje je mnogo jednostavnije dobiti. Crni Vrh, aerodrom, Krivelj… tamo ga ima. I piše se stidljivo o tome. Naš se je grad najdinamičnije razvijao dok beše živ Maršal i beše cena bakru deset puta manja. I beše deset puta više zaposlenih, i isto toliko puta se bolje živelo, i desetak puta je bio manji ukupni dug tadašnje zemlje no sada svi parcijalni dugovi zajedno. Ovde nema načina da se slobodna reč čuje. Odmah se utrpava nekoliko dežurnih mudraca RTBa koji izazivaju odijum. Zato ovo kucam. Ipak, znajte, svi smo u toj istoj magarećoj diližansi. I mi u Boru, i vi u Beogradu, pa oni u Sofiji, Bukureštu, Zagrebu, Lubljani, Prištini, Budimpešti. Svi smo kao što reče Cincar Krleža ( izvinte ) lutke u izlogu Unije. Navili su nas, igraju se nama a posle će nas baciti u đubre. Jesam li promašio temu. Smatram da ne…




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *