Ћирилизација и панонски фашисти

Пише Бранко Радун

„Демократска и војвођанска“ халабука дигла се у Новом Саду против промене латиничног натписа у ћирилични на Културном центру града. Промену је иницирао др Андреј Фајгељ, директор Културног центра, против кога је потом на друштвеним мрежама покренута љигава и прљава кампања

Вест за Србију у 2013. години јесте да се у градском превозу дисплеј на којем се очитавају подаци о линији градског аутобуса пребацују са латинице на ћирилицу. После градских предузећа и институција попут „Спенса“, „Информатике“ и Културног центра, и Градско саобраћајно предузеће ће прећи са латинице на ћирилицу. Ово је покушај да се помогне повратак ћирилице у Нови Сад, односно да се помогне очување традиције и духа овог града.
Бугари пробили бриселски лед
Налог да службени натписи буду на ћирилици, дакле нешто што би било нормално за сваку земљу и што налаже да се поштује Устав који дефинише ћирилично писмо као службено (као и национална традиција која је читав миленијум уско везана за ћирилицу), код нас је вест дана. Док је сасвим нормално да, после вишегодишње борбе, ћирилица стекне ове године статус службеног писма на територији ЕУ, у Србији она нажалост још нема тај статус. Тек би требало да се за поменути статус избори, и тек можемо очекивати изјаве попут бугарског посланика у Стразбуру који је подсетио да је „ћирилица стара преко хиљаду година и да представља важан део бугарског идентитета“.
Како је све почело са процесом ћирилизације Новог Сада? Као што то често бива, један потез нових власти је покренуо промене барем у овој области. Наиме бивши директор Културног центра Ласло Блашковић је смењен од стране Управног одбора, између осталог, јер није поштовао Устав, законска решења и сам статут КЦ у вези са ћирилицом. Наиме, натписи и лого КЦ су били на латиници. Ово је први пут да неко сноси консеквенце због дискриминације службеног писма. До сада то није било никада процесуирано, а како видимо из овог случаја било је потребно. После овог случаја ствари се мењају утолико што ће сада директори различитих институција највероватније„два пута да размисле“ око тога које ће писмо да фаворизују. Како је ћирилица била изузетно угрожена од глобалне експанзије латинице, поштовање уставних одредби се показује као последња одбрана нашег традиционалног писма.

[restrictedarea] Као што Зоран Милошевић у тексту „Ћирилица и ЕУ“ („Печат“) примећује, да ће одлуком ЕУ о ћирилици као службеном писму бити рехабилитовани и борци за коришћење ћирилице, јер су „често етикетирани као фашисти, као заговорници нецивилизованих и антиевропских вредности итд. Слично се дешава и код нас – одлука о промени визуелног идентитета Културног центра и прелазак на ћирилицу су изазвали праву малу хистерију код екстремиста и заговорника антисрбизма које ћирилица асоцира на фашизам, што им је повод и да говоре о повратку антиевропских снага. Сада, како видимо да Бриселу не смета ћирилица, пропада и стављање повратка ћирилице у контекст са „политички некоректним“ појавама на чему инсистирају параполитичке формације Антисрбије.
Готовина и Пајтић против ћирилице
У Хрватској која очекује улазак у ЕУ одлучили су да попусте и промене ригидан однос према „мањинским правима“, у шта би, како се чини, спадао и повратак ћирилице у крајеве који су насељени Србима. Тако су вуковарски хрватски националисти најавили за 2. фебруар велики митинг против повратка српског и ћирилице у службену употребу у Хрватској. Организатори су припадници ветеранских организација „хрватских домољубних постројби“, а очекују и долазак Маркача и Готовине који би требало и да говоре на том скупу. Представници ХДЗ кажу да им је неприхватљива ћирилица чак и ако би у Вуковару живело 90 одсто Срба.
У Новом Саду се дигла „демократска и војвођанска“ халабука против промене натписа на Културном центру који је иницирао др Андреј Фајгељ, директор Културног центра. Покренута је и читава љигава и прљава кампања против овог младог и изузетно образованог човека на друштвеним мрежама. Његова „кривица“ је управо то што је одлучио да покрене ствари са мртве тачке и за почетак поштује Устав и хиљадугодишњу традицију свог народа.
Тако нешто није било могуће док су градом владали Пајтић и Чанак. Како нису могли отворено да кажу да их иритира ћирилица на зиду зграде, „војвођанери“ су измислили да их нови ћирилични лого подсећа на кукасти крст. Тако се Градском одбору ДС-а придружила Чанкова Лига у оптужбама да нова градска власт „троши милионе на нове логое који по форми подсећају на стилизовани кукасти крст“. Да би то поткрепили „доказима“ они су фотошопом изменили лого и претворили га у кукасти крст, па су на тај начин довели у заблуду многе који су ту фотографију видели у медијима. Тако је изгледала страначка острашћеност која гледа да поентира на било чему са „војвођанским“ презиром према ћирилици и свему оном што она значи.
Истовремено са медијском кампањом је покренута кампања против ћирилице на друштвеним мрежама, где су „војвођански“ твитераши оптуживали Културни центар и директора др Андреја Фајгеља за фашизам, а хрватски активисти основали „Фејсбук“ групу „Vukovar nikadа neće biti Вуковар“, која је за неколико сати окупила 3.000 људи.
Како је разумљиво да се у Вуковару подигну снаге најцрње хрватске деснице – Хрватске странке права и других проусташких организација које баштине антисрпску идеологију Анте Старчевића, тешко је разумети како је тој антићириличној хистерији подлегао и ДС. Не чуди такав став Чанкове Лиге која је имала увек симпатије према „хрватској страни рата“, па је често у јавности, уз београдски НВО кружок Антисрбије деловала као испостава хрватске „промиџбе“, но ипак се није очекивало од Пајтићевог ДС да се томе тако јасно придружи. Барем су до сада, иако су преузели аутономашку идеологију Чанкову, били у томе дискретнији и „пуштали су“ да то други одраде за њих. Тако се око ћирилице све разоткрива – као кад напада снег да открије траг свих зверки. Ћирилица није само писмо, она је део нашег идентитета и напад на њу је напад и на само биће националног идентитета, и то је познато противницима овог писма, као и другим непријатељима.
Морамо бити захвални противницима и непријатељима ћирилице, јер нам они својом харангом на свој начин сигнализирају да јесте ћирилица важна и да се морамо за њу борити. Занимљиво је како они који баштине хрватски и европски фашизам следе стари фашизам у борби против ћирилице и српске традиције, али то сада заодевају у рухо антифашизма и борбе за европске вредности. На тај начин се остварује Орвелово пророчанство да ће се будући фашизам звати антифашизам. Одговор на ову гнусну фашистичку клевету против Србије и ћирилице мора бити ћирилизација наших градова и села, али и својеврсна и комплексна „ћирилизација“ нашег начина живота и погледа на свет.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Kako je u svim državama nek bude i kod nas.Pa stvarno dali samo mi nemamo pravo na svoje pismo,ćirilicu.Bilo ko da dodje i da prodje kroz Novi Sad i neka samo od železnike stanice ide bulevarom dokle može i nek čita natpise na radnjama, kafićima kafanama ,agencijama,bilbordima i drugo ,pod uslovom da pamti ili snimi ili zabeleži videće da svega ima ali ćirilice nema ,osim nekoliko izuzetaka i stiče se utisak da se nalazite u nekoj stranoj zemlji ili je Srbija nečija kolonija .Možda su ti naši preduzetnici toliko zaljubljeni u strane jezike i pisma i hoće da su u evropu a zaboravili su ko su i odakle su,tog jada nema nigdae u svetu osim kod nas ,ovu državu svak može da ponižava i sramoti i da nameće sve tudje.

  2. Подршка за овог младог човека! Тако се води једна институција!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *