Злочин се исплати!!!

Пише Драгомир Антонић

Злочин се исплати, поручују САД и назови Евро-унија. Порука је саопштена целокупној међународној заједници преко Хашког трибунала. Срби католичке вере познатији у унијатском друштву под псеудонимом „Хрвати“ ликовали су

Рајо, тужна рајо, кад се тебе сетим,
Не бих да ти певам, већ бих да те светим

Испевао је Србин, Лаза Костић 1860. песму: Рајо, тужна рајо… Кратка. Почиње и завршава се наведеним стиховима. Имао је 19. година кад је песму написао. Ви који је нисте читали – читајте. Ви који сте је читали – читајте опет. Рецитујте. Одбрана Србства у пракси!
Злочин се исплати, поручују САД и назови Евро-унија. Порука је саопштена целокупној међународној заједници преко Хашког трибунала. Срби католичке вере познатији у унијатском друштву под псеудонимом „Хрвати“ ликовали су. Орила се песма „Мали Србин трчи пољем, а ја јурим да га кољем. Удри, обори Србина закољи“. Кад су добили црно на бело о исплативости злочина, спремају се да ударе на „кићени Срем“ и прошире своју повјесну шаховницу до Земуна. Арнаути обрадовани и осокољени потрчаше једни другима у загрљај, са жељом да се сви обједине у једној држави. Нека се припреме: Грчка, Црна Гора и поново Србија. Удружени злочиначки подухват у пракси!

БАХАТОСТ У ПРАКСИ Хашке судије, чиновници и сарадници трибунала узеше новац. Оне су им важније од правде, права, закона и идеологије. Новац је новац. Много више од тридесет сребрњака, колико се у време Христа давало за проказивање и осуђивање невиног. Пара врти где бургија неће. Сви задовољни. Само да још римски бискуп дође у Ниш 2013. године (озбиљан извор каже да је посета договорена) на прославу фалсификованог документа под називом „Милански едикт“ и да благослови почетак радова на изградњи пута „Боро и Рамиз“, Ниш – Приштина – Тирана. Сви срећни се хватају у „Козарачко коло“.
Председник државе Србије, председник Владе Србије, потпредседници, министри изразили су: жаљење, разочарање, бол, тугу, љутњу, горчину, мучнину, због изречених пресуда, али их ништа неће скренути са пута који води у безумље. Ми другог пута немамо – кажу они. Вероватно и немају. Много је обавеза дато да би се дошло до власти. Можда им је запрећено? Можда су добијени новчани кредити. Са каматом или без камате. Скривене камере се више и не крију. Има их на сваком ћошку, просторији, станици. Кад смо ми протестовали у зиму 1996. године на Тргу Републике, против изборне крађе на локалним изборима,тад је била окачена о бандеру једна камера која је снимала простор на којем смо се окупљали. Ми би гледали у њу, звиждали и викали: УА! Камеру смо схватали као врхунац диктатуре и угрожавање грађанских слобода. Данас, у демократији по тврдњи познаника из приватне агенције за обезбеђење, Београд има инсталираних око 8.000 камера. Демократија у пракси!
Евробезумницима без алтернативе препоручујем да прочитају текст „Македонија пред Европом“ објављен у „Радничким новинама“, бр. 35, од 20. марта 1908. године. Још тад је Македонија, иако без икаквог атрибута државности, у главама социјалиста и социјалдемократа била пред вратима Европе. Добили су велика обећања и мало новца из царског Беча, да убеде Македонце да нису Срби и да припадају Европи. Од тад протрча 104. године. Евроинтеграције у пракси!
Зато је време да се узмемо у памет и одбацимо лажи о нашем путу у Евро-унију. Нема од тога ништа. Али има нешто друго. Траже од нас да добровољно предамо Косово и Метохију. Да Шиптарима, убицама нас Срба и наше деце, кажемо хвала за све што су нам учинили. Да заборавимо на отимачину и гајимо добре комшијске односе. „Утувите то у главу“, саветује Србе, свој народ, председник Владе Србије.!? Бахатост у пракси!

[restrictedarea]

ЛИЦЕМЕРЈЕ У ПРАКСИ Сакупљено је хиљаде потписа да је Србија угрожена и да се то не сме урадити. Текст прогласа и потписи су објављени и стављени на увид јавности. Све је јавно, али је зато све што садашња влада ради, преговара у Бриселу око Косова, а можда и нечег другог, тајна. У чему је разлика између Ивице и Борка? Потпредседник владе Александра Вучића каже да Србију очекују болне одлуке? Која врста бољке је у питању? Да ли има тој болести лека или се припрема пацијент за саопштење да је неизлечиво болестан? Може ли пацијент да промени лекара и да тражи мишљење од других доктора? Ако је доктор немоћан или неспособан не мора пацијент да умре. Тражи се други лекар, примењује другачија терапија. Пацијент има јаку вољу. Хоће да живи. Не сме лекар да буде страшљивији од болесника. Еутаназија у пракси!
Није људски, ни хумано на сва звона оглашавати борбу против корупције, а у исто време тајити шта се дешава и о чему се разговара кад је Косово и Метохија у питању. Сви лоповлуци у Агробанкама, Азотарама, коридорима, путевима (за које кривци морају бити кажњени, а држава обештећена) минорни су према предаји петнаест процената државне територије. Ко ће за постављање границе на тлу државе Србије одговарати? Са којим правом се садашња власт одриче шума, река, планина (трећина Копаоника је на административној територији Косова) и равнице која свима нама припада. Јасно је да она није крива за ситуацију у коју је доведена, али такође је свима јасно да су летошњи избори били слободни, да нико није био приморан да учествује и да су победници добро знали шта их очекује. Бирачи незадовољни претходном влашћу, гласали су за нову. Са правом очекују нову политику коју су данашњи победници обећали. Нажалост, нове политике нема и стиче се утисак, волео бих да грешим, да је садашња власт спремна да „коначно реши питање Косова“, односно да га се одрекне. Лицемерје у пракси.
Брукају нас сестре и браћо Срби. Или како је чика Јова – Змај написао:
„Поједини људи
Понос духа сузе,
Па до неке среће
Могу да допузе

Допузе до плате
И до масних звања
До власти, узура,
Наименовања.

Допузе до грба
И господства сјајна;
Допузе до двора,
До златних колајна

Ал’ народ ниједан
До највеће среће
Допузио досад није,
Па ни одсад неће!“

[/restrictedarea]