Злата Петковић (1954-2012) – Глумица озарене ведрине и лепоте

Напустила нас је Злата Петковић која је у Југословенском драмском позоришту ангажована 1980. године после запаженог успеха на филму. Наиме, после једне аудиције, десет година пре ангажмана у позоришту, учествовала је на избору за најлепшу тинејџерку Југославије у Загребу, када је одабрана за прву пратиљу, што јој је омогућило да оде и на светски избор за најлепшу тинејџерку у Токију, на којем је изабрана за „Мис фотогеничности“. Тај успех донео јој је и први ангажман на филму: млади редитељ Милан Јелић доделио јој је главну улогу у свом филму „Бубашинтер“, у којем је наступила са Данилом-Батом Стојковићем. На Фестивалу у Пули та њена дебитантска улога била је веома запажена због спонтане непосредности у изразу и шарма. Потом је Злата Петковић 1971. године победила на избору за „Мис Југославије“. Снимала је још током студија на Академији за позориште, филм, радио и телевизију, да би јој после дипломирања, 1976. године, редитељ Александар Ђорђевић понудио улогу Марије у серији „Повратак отписаних“, која јој је донела популарност и славу. Изванредно фотогенична, са лицем које је одавало ведрину и необичну лепоту, Злата Петковић је наступала у многим филмовима, ТВ серијама и драмама које су се током последње две деценије прошлог столећа веома радо гледали: „Случај шампиона“, „Момчине“, Багон ли“, „Грлом у јагоде“, Браво маестро“, „Какав дан“, „Стари Београд“, „Приче преко пуне линије“, „Др“, „Мистер Долар“, „Формула И“, „Љубав и мржња“. Улогу Докторке играла је у недавно реализованој ТВ серији „Село гори а баба се чешља“.
На сцени Југословенског драмског позоришта Злата Петковић први пут је наступила 1978. године у улози Росине у „Трилогији о летовању“ Карла Голдонија, у режији Паола Мађелија. Затим је остварила низ улога као што су: Маркиза у „Романтичним ћудима“ Алфреда де Мисеа, Барбара Исакович у „Сеобама“ Милоша Црњанског и др. Успешно се појављивала и у Нушићевом репертоару, доказавши да има смисла за карактерну комику: Ана („Покојник“), Ружица („Туце свилених чарапа“) и Ненет Досе („Не очајавајте никад“). Показујући сценску духовитост појавила се и као Анаис у „Флорентинском шеширу“ Ежена Лабиша. Са успехом је креирала три улоге – Марта, Господ и Пријатељ – у представи „Револуција светих девица“ према тексту Хросвите, саксонске редовнице из 10. века. Наступила је и у улози „Певачице“ у комаду „Маратон“ Клода Конфортеса. Посебно су запажене њене креације у савременом домаћем драмском репертоару: Лена у „Раскршћу“ Драгана Томића, Фрау Грета у „Комунистичком рају“ Александра Поповића, Гђа Стефановић у „Ваљевској болници“ Добрице Ћосића и др.
На позоришној сцени Злата Петковић импоновала је пре свега лепотом своје појаве, којом је пленила пажњу гледалаца и истовремено инспирисала и бодрила партнере на сцени. Увек одмерена у изразу, умела је да ликове које тумачи на сцени учини уверљивим и да њихову природу и карактер открива без јаких акцената, неосетно и непосредно, али увек ефектно. Напоредо са драмским улогама афирмисала се у комедијском репертоару префињеним деликатним приказивањем различитих улога, уз суптилна карактерна сенчења. Припадала је оном реду глумаца који су потребни сваком позоришном ансамблу зато што могу да наступају у веома широком репертоару и при том да буду привлачни свима који воле позориште. Не умањујући јој популарност, култивисан и дискретан глумачки израз красио је и њене креације на филму и телевизији, те се може рећи да је њена лепотом озарена појава на малим и великим екранима, баш као што је то био случај и у позоришту, увек имала предане гледаоце. Зато њен изненадан одлазак оставља празнину, изазивајући бројна сентиментална сећања.

Један коментар

  1. PRAVA SRPKINJA NEKA JOJ JE LAKA ZEMLJA…POCIVAJ U MIRU…BOG DA VAM DUSU PROSTI…AMIN BOZE.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *