Почетна / Колумне / Вратимо деци Божић Бату

Вратимо деци Божић Бату

Пише Драгомир Антонић

На свакој телевизији Деда Мраз ће се појавити стотину пута. Божић Бате нигде бити неће. Није било ни Светог Николе, иако је ноћ уочи свог дана обишао многе куће у Србији и остављао поклоне у дечјим ципелицама 

Заврши се 7.520 година по Српском или 2012. по грегоријанском календару. По јеврејском календару Нова година је одавно почела. Кинеска и Мијанмарска ће почети кад код нас крену фебруарски мразеви, односно пролеће у априлу. Општа календарска збрка. Кад се будете опијали у славу одлазеће или долазеће године, бићете у великој мањини у односу на планетарну популацију. Ви то нећете приметити, јер ће вас електронски медији убедити да сав свет не ради ништа друго него слави Нову годину баш кад и ви.

ОД НИКОЉДАНА ДО ЈОВАЊДАНА Кад вас убеде у оно шта сами видите – да граница према Косову и Метохији није граница него интегрисан прелаз са цариницима, царинама и граничном полицијом, да нам без евроунијата нема спаса, а они нам отеше све живо, да су само српски ратни хероји кривци, а сви други невине Геновеве – зашто да не поверујете у велико новогодишње славље Абориџина у Аделаиди. Код Срба православне вере и атеиста празници чудесних, али и мучних дана почињу са Никољданом, а приводе крају о Јовањдану. Поштују Срби и Светог Саву, али док његов дан стигне већина се материјално и здравствено ојади, те празновање Светог Саве препушта деци и ђацима. Светитељ нема ништа против. Између Светог Николе и Светог Јована смештено је мноштво празника: Детињци, Материце, Оци, Нове године и Рођење Христово, кокошији Божић, Туциндан, Стевандан, Некрштени дани, Водокршће, Крстовдан, Богојављење… Ко је заинтересован да сазна више нека набави Српски народни календар за 2013. годину.
Свети Никола пре него што је постао светац био је човек. Пре тога, логично, био је дете. Јединац богатих родитеља. После њихове смрти нађе се пред дилемом. Имање које наследи беше велико. Захтевало је много рада. Ако га задржи биће принуђен да се стара о кућама, ливадама, маслињацима, стоци, слугама, радницима, платама, дажбинама, кредитима, инвестицијама. Мораће да се жени, јер имање се не може очувати без женске руке. Са женидбом стижу тазбина и деца. Никола схвати да ће, ако се наслеђа прихвати заувек остати у родном месту пуном успомена. Одмалена је желео да се посвети Господу и његовим непознатим путевима. Зато раздели имање слугама и сиромашнима. По мрклој ноћи напусти родно место да се у њега више никад не врати. Пропутовао је сав ондашњи свет, постао епископ Мириклијски и учествовао на Првом васељенском сабору у Никеји. Дарован од Бога јаком вером за живота је учинио многа чуда и већ тад постао омиљен у народу. Ништа од тог не би постигао да на време није разделио имање и уместо да постане богати капиталиста кога би после смрти сви заборавили, а можда за живота и ухапсили, он постаде светац коме се моле, помињу га, и славе милиони људи непрекидно већ седамнаест векова. Данас ни најбогатији човек на кугли Земаљској оволикој слави се не може надати.
Празници и житија светитеља су ту да нас подсете. Материјални свет није једини, и без обзира на то да ли верујете или не у небеску отаџбину – она постоји. Тамо ћемо подносити рачуне и одговарати за учињено. Одговори дати на Страшном суду одредиће нашу судбину у свету без времена и краја.
Овоземаљска смрт није нажалост наш крај. Она је почетак. Имајмо то на уму. Кад ћемо поверовати ако не ових празничних дана. Са једне стране прославе Нове године, са друге стране празник Рођења Христовог и славе Светитеља. Гледајмо. Размишљајмо. Откривајмо суштину. Тражимо смисао. Питајмо себе и друге. Упитајмо, где су нестали из медија, Свети Никола и Божић Бата. На који начин је српске обичаје и васпитање наше деце узурпирао Деда Мраз?

[restrictedarea]

ОД СИТНИЦА СЕ ПОЧИЊЕ Све је повезано. Протера се Божић Бата. Бомбардује држава Србија. Жене и децу трују уранијумом. Број оболелих од рака се повећа за десетину пута. Угасе домаће фабрике, разнесе се имовина, отпусте радници. Отме државна територија, језик, писмо ћирилица. За „Мирослављево јеванђеље“ „утврде“ да није српско. Забрањују да на нашим пијацама продајемо кисели купус и ајвар. На све, представници Владе државе Србије јавно кажу да без тих стрводера, убица наше деце – нема нам живота. ЕУ ништа не може да замени! Да ли су Срби уопште постојали и живели пре оснивања те организације? Како су живели? Одговор нађите сами. Не желим да вам ништа намећем или не дај Боже наводим на зло. Мислите својом главом – ви одлучујете.
Запитајмо се: Зашто смо дозволили да благородни, простодушни, сиромашни, незлобиви Божић Бата ишчили пред Деда Мразом из Недођије. Зашто нам је Нова година важнија од Божића? Одговор је једноставан. Нова година је државни празник. Не ради се два дана. Власт наредила. Божић је до пре неку годину био радни дан. Гледајте телевизије. На свакој ће се стотину пута појавити Деда Мраз. Божић Бате нигде бити неће. Није било ни Светог Николе, иако је ноћ уочи свог дана обишао многе куће у Србији и остављао поклоне у дечјим ципелицама уредно сложеним у прозоре. Пошаљимо Деда Мраза у његову Недођију и вратимо нашој деци Божић Бату. Временом ће се и друго што је отето вратити. Од „ситница“ се почиње. Будимо Срби, иако смо само људи – зборио је Светитељ који је са нама донедавно живео. Виђали смо га. Потребне су нам вера и воља, а Бог ће нам дати снаге. Успећемо.
Танасије Илић је празнике честитао речима: Од Бога вам здравље. За остало брините се сами. Немам шта да додам. Молим вас, сетите се Срба хероја, који само због тога што су Срби, чаме у Хашком казамату и у другим затворима „демократске“ Европе. Упалите по једну свећу за здравље и помолите се Господу. Бог и добри људи ће чути. Чика-Јова је записао:
Топла нам је соба,
Топле су нам груди;
Свуд су наша браћа
Где су добри људи.
Воштаница гори,
Слама је просута,
А „Рождество“ певаћемо
По стотину пута.
Отварајте врата!
Божић, Божић Бата!

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Gospodine Antonicu,
    Kao sto vidite (i ja sa tugom), mnogi se pitaju (ako su uopste
    procitali) „o cemu ov(i)aj matori…?“
    Mi-Srbi smo prihvatili sve novotarije i izdajemo svoje bice,
    otresajuci svaki znak identiteta (kao sto lako izdajemo, uopste).
    Tzv. zapadu, dobar deo dana , od „nikoljdana do jovandana“ odavno
    nije bio poznat, osim drustvima koja su uspela da se ocuvaju
    i „zabiti“, neke „divljacke civilizacije“
    Tako je od, Saint Nicolas/ St. Niclaus“/Svetog Nikole dosao
    Santa Claus (a u adlekoj Aziji, neko nije mario da napise „santa
    claws“) ili Santa.
    Sirom zemnog sara, izruguje se praznicima, a „Christmas“-u ponajvise, beomucnim reklamama i prodajom, prodajom i robe i
    svega ljudskog.
    Srbija i Srbi su se „revolucionalizovali“, „pogospodili“ prostastvom, ratosiljali uloge roditelja, ucitelja vere (pitajte
    o vaseg svestenika o danima koje ste spomenuli), tradicije
    proglasili „nazadnim“ i svako pripremanje duhovno i materijalno
    za bilo kakvo praznovanje, sveli na „shoping“.
    Kada bi se sprovelo istrazivanje znajna o pomenutim danima i
    praznicima, po starosnim grupama, verujem da bi u nekoliko
    mladjih grupa, znanje o ocevima, matericama bilo porazavajuce.
    [„Ko bre, da tamo, nekoga da vezuje? Ko kupuje i skriva poklone?
    Cale/kevo, daj lovu, …“]
    Slusajuci razgovor nase postoavne g. Smilje Avramov, sa Milom
    Aleckovic, pre neko vece, shvatio sam bolje i vas „vapaj“.
    Bojim se da je Srbija posla nepovratnim putem u anarhiju i haos
    bez duha, …
    Znamo dobro da skole i fakulteti (bili i naj…) ne vrede bez
    „kucnog vaspitanja“.
    Srbija je zaboravila sta je kuca-dom, a ne cuva nista, od bar nekih vrednosti, kao sto to drugi jos pokusavaju da sacuvaju.
    S postovanjem,
    Srboljub Savic




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *