Ултиматум одлазећег државног секретара

Зa „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

Изјавом Хилари Клинтон да ће САД учинити све да спречи настајање Евроазијске уније, потврђена су очекивања руских експерата који месецима упозоравају на претњу војних сукоба

Одлазећи државни секретар САД-а Хилари Клинтон упозорила је Москву да њена земља неће дозволити Русији да обнови Совјетски Савез под маском економске интеграције! „Ми примећујемо неки помак у правцу поновне совјетизације региона. Само што се то неће звати Совјетски Савез. То ће бити Царински савез или Савез земаља Евроазије, или нешто слично. Ми тачно знамо какав ће бити њихов циљ, зато покушавамо да размотримо све начине да успоримо овај процес или да му не дозволимо да се оствари“, сасвим директно је изјавила прошле недеље у Даблину шефица америчке дипломатије. И то – нимало дипломатским речником, на начин који би био примеренији непријатељској држави него „партнерима“ са којима је на почетку свог мандата помпезно започела „ресетовање“ односа, док су се још надали да ће се тадашњи председник РФ Дмитриј Медведев окренути против премијера Владимира Путина.

ГРУБИ РЕСЕТ Пажљивијим аналитичарима није промакло да је Клинтонова ову грубу изјаву дала само неколико часова пре сусрета са руским колегом Сергејом Лавровим, човеком са којим је својевремено, заједно, притискала црвено дугме са натписом „ресет“. Изјава је дата истог дана када је амерички Сенат усвојио дискриминаторски „закон Магнитског“, којим Вашингтон уводи једностране санкције руским државним функционерима. И само дан уочи 8. децембра, када се навршила 21 година од када су председници Русије, Украјине и Белорусије – Борис Јељцин, Леонид Кравчук и Станислав Шушкевич – потписали Беловешки споразум на тромеђи ових република, и тиме послали СССР заувек у историју.
На њене речи најпре је реаговао Путинов прес секретар Дмитриј Песков. Одговарајући Клинтоновој, која је још додала да се у Русији и другим земљама бившег СССР-а „све чешће крше демократски принципи и људска права“, Песков је напоменуо да су њени ставови поводом евроазијских интеграција погрешни. „То што ми видимо на територији бившег Совјетског Савеза, јесте нови тип интеграције, заснован искључиво на економској интеграцији“, објаснио је Песков. То је, истина, нешто другачије тумачење евроазијских интеграција на постсовјетском простору – Евроазијске уније – од онога које је дао сам Владимир Путин у октобру ове године. Истакавши да „све што ми желимо да постигнемо, јесте сарадња у политичким, економским и другим питањима“, Путин је тада нагласио да интеграција на евроазијском простору не подразумева обнављање СССР-а.
Наравно, обе изјаве, и Путинова и Песковљева, формално су тачне. Не може нико да оспори да се Евроазијска унија (ЕАУ) „заснива искључиво на економској интеграцији“. Уосталом, ЕАУ и јесте напреднија форма већ постојећих економских интеграција на тлу бившег СССР-а. Као што је, несумњиво, то била и Европска унија у својим почецима (Европска економска заједница). Економска логика, међутим, сваки савез оваквог типа готово праволинијски „гура“ најпре у дубље политичке, а онда и остале интеграције. Јер, економију и капитал требало би чувати, пре свега, политичким договором, а потом и осталим средствима, укључујући и војна. Отуда и Путинова изјава о сарадњи у „политичким, економским и другим питањима“, као нешто што је већ добро познато на европском тлу.

[restrictedarea] На изјаву Клинтонове реаговао је и председник Комитета за међународне послове Државне думе, ауторитетни Алексеј Пушков, констатујући да је то први пут да тако високи амерички званичник јавно говори против формирања ЕАУ. „Ради се о формирању економског савеза који никоме не прети и који је заснован на општеприхваћеним принципима интеграције. Такве творевине постоје и у Северној Америци, и у Европи, и у Југоисточној Азији. И зато извлачење ЕАУ као феномена требало би посматрати као отворено непријатељство руској спољној политици“, упозорио је Пушков. Овај руски функционер сматра да нема говора о обнављању политике „ресетовања“ са Вашингтоном. „То је заправо објава својеврсног ултиматума Руској Федерацији“, нагласио је Пушков, напомињући да намере Вашингтона да ступи у политичку конфронтацију на постсовјетском простору – неће остати без последица. Русија ће преиспитати сарадњу са Вашингтоном, и то у оним правцима који су за Американце најважнији, наводи шеф Спољнополитичког одбора Думе, уз упозорење да САД „сада није у позицији да објављује геополитички рат Руској Федерацији“.
Ипак, тврдње Пушкова и Пескова да ЕАУ нема ништа заједничко са СССР-ом требало би схватити само условно. Свакако да ЕАУ, као творевина 21. века, не може бити исто што и СССР или Руска империја, настале пре једног или више векова. Несумњиво је, пак, да је стварање ЕАУ надахнуто управо потребом данашње Русије да у геополитичком смислу надокнади штету насталу распадом СССР-а – у оном облику који је прихватљив у новонасталим околностима. Јер, не би требало сметнути с ума да, осим САД-а, данас је неопходно много више рачунати и на кинески фактор, који такође неће превише благонаклоно гледати на јачање северног суседа, без обзира на то што Москва и Пекинг у последње време постижу највећи ниво сагласности у новијој историји.

„ЗАКОН МАГНИТСКОГ“ И док Кремљ упозорава Белу кућу да изјаве Хилари Клинтон подсећају на доба хладноратовског сукоба, у Вашингтону чине све да то и потврде. Усвајање „закона Магнитског“ уследило је 6. децембра, истовремено са укидањем фамозног „амандмана Џексон-Веник“, којим је САД 1974. увео економске санкције СССР-у. Укидање четири деценије старог амандмана, од којег штету трпе и америчке компаније, Вашингтон је компензовао новим санкцијама према, за сада непознатој, групи лица, руских државних функционера, који, наводно, имају неке везе са смрћу адвоката Сергеја Магнитског, који је 2009. преминуо од последица срчаног удара у московском затвору. Према одредбама новог закона, амерички председник обавезан је да у року од 120 дана упути Конгресу списак руских држављана којима ће бити забрањен улаз у САД, а њихова имовина на територији ове државе бити заплењена.
Оно што, међутим, сведочи о примарно политичком карактеру овог закона (уколико је и било сумњи у то), као потенцијалног оруђа за много ширу конфронтацију, јесте и одредница да имена са списка могу остати тајна, а на њему се могу наћи и они који са смрћу Магнитског немају никакве везе, већ су одговорни за „друга озбиљна кршења људских права“. Таква формулација се, по потреби, може проширити чак и на самог Путина, с обзиром на то да Клинтонова већ поручује да се у Русији „све чешће крше демократски принципи и људска права“. Наравно, у том случају амерички тужиоци требало би да нађу и заплене било какву Путинову имовину на територији САД-а, а сама идеја да се руском председнику забрани улаз у Америку одише отвореном претњом. И подсећа на године Хладног рата, на шта је упозорило и руско Министарство иностраних послова, у званичном саопштењу издатом овим поводом, указујући да претензије према Русији исказују „политичари управо оне државе која у 21. веку званично легализује мучење и киднаповање људи по целом свету“. Зато руски МИП констатује да је посреди америчка „осветничка жеља да узврате за принципијелну, доследну линију Русије у светским пословима у корист непоколебљивог придржавања међународног права“.
Истовремено са овом разменом оштрих реплика, појавила се и вест у „Вашингтон посту“ да Америка планира да више него утростручи број агената своје војне обавештајне службе у наредних неколико година, повећавајући њихов број са садашњих 500 на 1.600 људи. За заменика председника Академије геополитичких проблема Константина Сивкова, то је јасан сигнал да се Америка припрема за рат. Како је пренео „Вашингтон пост“, сарадници Обавештајне управе Пентагона деловаће у другим земљама представљајући се као бизнисмени, научници и политичари. У том случају, несумњиво, њихова мета биће и Русија, коју Вашингтон све чешће истиче, уз Кину и Иран, као главног противника.
Зато претње Хилари Клинтон, да ће спречити настајање Евроазијске уније, требало би схватити дословно и веома озбиљно. Наиме, руски експерти месецима упозоравају да ће се то десити и да вероватно средство које ће бити употребљено у тој борби јесте управо рат – у форми локалних сукоба у близини или на самој руској граници, чиме би Москва била увучена у вртлог нестабилности. А потврда је стигла директно од америчког државног секретара, кроз њене речи да ће да „размотре све начине да успоре овај процес или да му не дозволе да се оствари“. Међутим, 21 годину после распада СССР, што је Русију у геополитичком смислу бацило више од два века унатраг, историјске околности се неумитно мењају, и то не у корист Американаца. После страховитих потреса које је Русија претрпела у последње три деценије, данас је ближи истини Алексеј Пушков када каже да Вашингтон нема снагу да победи у геополитичкој борби против Русије.

[/restrictedarea]