Светозар Ћираковић, професор: Новоцрногорски фалсификати

Разговарала Биљана Живковић

„Образовни програми у Црној Гори су очишћени од српских писаца, просвета ствара ‚новог’ човјека, хомо дукљаникуса, о културним догађајима из наше традиције нема ни ријечи на Јавном сервису“, каже наш саговорник, беседећи о борби за очување српског језика у Црној Гори

У Црној Гори се одувијек говорило српским језиком. Само су окупатори покушали да га преименују у два наврата (Аустријанци 1916. и Италијани 1941). Истина, с времена на вријеме појављивали су се појединци који се нијесу могли остварити у Београду, па су одлазили у Загреб, да отуд, наравно уз одређену апанажу, пљују и псују све што је српско. Циљ им је био да расрбе ЦГ, а пут до остварења пажљиво су бирали. Насрнули су на српски језик који је основна одлика нашег идентитета, иако су добро знали да чак и онда када не би било српског народа у ЦГ, постојаће српски језик, Ловћен и на њему Његош као духовна српска вертикала. Доласком на власт дукљанске коалиције – ДПС-СДП, авет антисрпства се разгоропадила. Са једне подгоричке телевизије министар просвете је саопштавао да је циљ школства и просвете у ЦГ да створи ‚новог‘ човјека. Основни задатак црногорске просвете је промјена идентитета њених грађана, а ова сулуда идеја црногорских сепаратиста је кулминирала почетком 21. вијека, јер се тада увелико ради, и јавно и тајно, на разбијању Државне заједнице Србије и Црне Горе, каже професор српског језика Светозар Ћираковић. Коментаришући за „Печат“ актуелне прилике у Црној Гори наш саговорник анализира лингвистичке црногорске неприлике, диктиране сложеним политичким околностима које за циљ имају расрбљавање српске Спарте.

Ви сте један од професора српског језика Никшићке гимназије, који се пре осам година отворено супротставио политичким притисцима да се српски језик назове другим, идеолошки наметнутим именом.
У љето 2004. Министарство просвете ЦГ организовало је састанке са директорима основних и средњих школа и на њима им је наложено да од септембра у дневницима буде уписан матерњи, а не српски језик. У том смислу, реагује и наш тадашњи директор Гимназије Мијат Божовић, па на сједници Наставничког вијећа обавјештава нас да је добио такву наредбу и да је он мора спровести у дјело. Нијесам знао до којих граница може да иде људска глупост, а нарочито политичка послушност, јер, за Бога милога, какав би то био члан Главног одбора ДПС-а, а да не слуша и не испуњава политичке наредбе. Они су, чак, и родољубље мјерили аршином оданости партији, послушношћу и понизношћу. Прво је реаговало нас шест професора српског језика и затражили смо од директора Гимназије Мијата Божовића да нам покаже одлуку Савјета за опште образовање о преименовању српског језика у матерњи, дакле српски, црногорски, босански и хрватски. Таква одлука тада није ни постојала, па је нијесмо могли ни добити. Таква одлука је донесена тек послије скоро годину дана (у мају 2005), а и тада су перфидно покушали да заварају и ђаке и њихове родитеље:„Није то укидање српског језика, него само промјена имена наставног предмета“. Каква дрскост! У Уставу Црне Горе лијепо је тада писало да је службени језик српски, ијекавског изговора (члан 9). Ми смо бранили Устав и законе. И још нешто, што нема цијену, своје достојанство, људско и професионално! Скоро цијелу наставну годину црногорско школство било је неуставно и незаконито, али то није био разлог да реагују институције система,Уставни суд, тужилаштво, заштитник људских права… него су оне показале своју моћ и снагу вршећи притисак на нас, саслушавајући нас у Служби државне безбједности, пријетећи нам отказима, а никшићко Тужилаштво нас је дириговано оптужило да угрожавамо безбједност и да позивамо на штрајк и на побуну!

Шта вас је мотивисало да будете непоколебљиви?
Нијесам репа без коријена, па да не знам ко сам, одакле сам, коме припадам… Моји далеки преци су се доселили на Чево са Косова и Метохије, као што Његош каже: Што се не хће у ланце везати, то се збјежа у ове планине, да гинемо и крв проливамо. Наравно, моја земља је Црна Гора, ја сам, дакле, географски и, ако хоћете, метеоролошки Црногорац, а по националности сам Србин, као и сви моји преци. Као што сам већ рекао, овде се увијек говорило српским језиком и то најљепшим дијалектом тога језика, источно-херцеговачким. Његош нам је дао недвосмислен одговор и на питање језика и на питање националности:Српски пишем и зборим, Сваком громко говорим, Народност ми србинска, Ум и душа славјанска.

Обратили сте се Међународном суду правде у Стразбуру. Шта је Суд у Стразбуру учинио у служби заштите правде?
Када смо исцрпили сва правна средства овде, обратили смо се Суду у Стразбуру. Суђење у Црној Гори било је дириговано, мада ме то није изненадило. Режим је преко диригованих пресуда послао поруку шта чека сваког оног ко је слободан, ко има своју главу и њом мисли и ко се супротстави промјени идентитета и стварању њихове независне, дукљанске државе, коју они зову Монтенегро. Послали су срамну поруку шта све чека онога ко се држи Устава и закона „као пијан плота“, јер ово је бесудна земља, устав и закони се крше на сваком кораку и не важе подједнако за све, а поготово не за „недодирљиве“, оне изнад закона и Устава. Тужбе Суду у Стразбуру су упућене током 2007. у зависности од тога кад је који предмет окончан у Црној Гори. Од нас 16 отпуштених професора из Никшићке гимназије, тужбе Стразбуру је упутило тринаесторо. Суду у Стразбуру смо послали: пресуде Основног суда у Никшићу, пресуде Вишег суда и пресуде Врховног суда Црне Горе. Уз пресуду ових судова послао сам и копију оптужнице општинског тужиоца у Никшићу, у којој ме терете да сам позивао на штрајк, побуну и копију тужбе од стране тада актуелног министра просвете Слободана Бацковића, који ме је оптужио за повреду угледа, части… Суд у Стразбуру је пресудио против нас! Добили смо негативне пресуде крајем прошле године (децембар 2011)! У пресуди нас упозоравају да им се више не обраћамо, а да ће комплетна наша документација, коју смо доставили, бити уништена послије годину дана! Руку на срце нијесам очекивао много од тог Суда, негдје у мени тињала је мисао да је то институција слична Хашком трибуналу, поготово ако сте Србин. А са Милом и његовим режимом није се било лако борити, има он своје послушнике и у Стразбуру.

[restrictedarea]

Остали сте без посла, али су се отворила друга врата, у Албанији.
То се десило о Светом Сави 2008. Удружење српско-црногорске националне мањине „Морача-Розафа“ из Скадра добило је одобрење од албанске владе да може учити српски језик и тако чувати свој идентитет. Руководство Удружења ме је позвало да предајем српски језик у Скадру послије 74 године, јер је 1934. године краљ Зогу забранио српски језик. Срби у Албанији су били запостављени и заборављени и у СФРЈ, и у СРЈ, и у Државној заједници Србије и Црне Горе. Као да нијесу постојали. Први час сам одржао 28. фебруара 2008. До сада је кроз Школу прошло преко 600 полазника. Имао сам много ученика, разврстао сам их у четири одјељења по узрасту и послије три мјесеца био сам задовољан јер сам видио да они свим срцем желе да науче језик предака. Наравно, највећи дио су дјеца и омладина, али има и одраслих. Сви имају само један циљ – да што боље науче српски језик. Веома сам задовољан резултатима, а како и не бих био када знам да Гордана Ајковић, Данијела Брајовић Јакоја, Измир Мусић, Бојан Брајовић Јакоја, Емрах Лекић, Ромина Цољај, Далиборка Мартиновић и многи други могу комотно учити све предмете на српском језику. Неки од њих ће студирати у Србији, мада је њихова заједничка жеља да Србија помогне да се у Скадру отворе школе у којима ће се сви предмети учити на српском језику, најприје основна, а касније и средња школа. У паузама између часова пјевали су наше пјесме, на српском, наравно. Организовао сам им и екскурзију до Никшића, до Пивског и Острошког манастира, уз помоћ добрих људи и Управе Дома „Светог Василија“ из Никшића.

Ваши ђаци су, истичете, различитих вера и нација!
Сви они: и Срби, и Црногорци, и Срби мухамеданци, и Срби католици знају за своје коријене. Историјска олуја је учинила своје. Скадар је био скоро 600 година српска престоница, све док није пао под турску власт 1479. Сваки окупатор има исти циљ: да различитим начинима придобије што више поданика. Ситуација у Албанији готово се поклапа са ситуацијом у другим балканским земљама: ЦГ, Србији, БиХ… Вршено је пре-вјеравање, промјена идентитета, асимилација, промјена имена и презимена… Ипак, наши људи у Албанији нијесу заборавили предачке коријене и тамо живе као права браћа без обзира на то да ли су православни, мухамедани или католици. То сам видио својим очима. Имао сам прилику да боравим у једном селу код града Фира, а у њему има око 300 породица, и они су ми с поносом рекли да су Срби мухамеданци пореклом из Рашке области. У том селу организована је настава српског језика, а руководиоци села су с радошћу казали да имају обећање из Србије да ће им саградати школу у којој ће се сви предмети учити на српском језику! Сан младих људи наших коријена из Скадра и околине је да се школују у Београду или у неком другом универзитетском центру у Србији. На том плану урађено је много захваљујући предсједнику Удружења „Морача-Розафа“ Павлу Брајовићу Јакоји, који даноноћно ради на афирмацији српско-црногорске националне мањине. Уз помоћ матице 2011. у Београду је студирало осам Скадрана, прошле школске такође осам, а у новој 2012/2013. у Србију на студије је стигло 10 скадарских матураната.
У Албанији, Срби и Црногорци и остали полазници, свој матерњи језик зову правим именом – српски, за разлику од језичких неприлика у БиХ, Хрватској или Црној Гори!
Творац наше азбуке и реформатор језика Вук Караџић је српски језик створио за све Србе, без обзира на вјеру: и за Србе православне, и за Србе католике, и за Србе мухамедане. То је једини језик којим се говорило на штокавском подручју (ЦГ, Србија, БиХ и велики дио Хрватске). Вук прави велику грешку што на Бечком договору 1850. поклања Хрватима тај језик (огромну помоћ су Хрвати имали и од Ђуре Даничића), а они га одмах по Вуковој смрти преиначише у
– хрватски или српски, с перфидном намјером да уклоне ову одредницу српски, што се и десило неколико деценија касније. И српскохрватски је политички језик, политичка творевина, чији је циљ био да тобож помири Србе и Хрвате. А шта можемо казати о тзв. босанском и тзв. црногорском језику, осим да су то нелингвистичке творевине и такође политички језици. У „босански језик“ унесено је много турцизама, а у „новоцрногорски“ језик много архаизама, и два нова слова! Гласове које означавају та два нова слова познавао је и Вук Караџић, и они су одлика српског некњижевног језика. Ти се гласови чују од ЦГ, преко Херцеговине, до Босанске Крајине, Бањалуке; од Романије до Златибора, Јадра и Лознице. Они немају одлике фонеме, јер немају опозицију и не могу бити књижевни гласови. Нови „језици“ су чисто политичке творевине, које са лингвистичким критеријумима немају никакве везе, а самим тим ни са науком о језику. Црногорски језик који је на силу уведен, није ништа друго до српски некњижевни језик. Срби и Црногорци у Скадру не знају за наше подјеле, они сами кажу да су њихови преци говорили „нашки“, а под тим појмом подразумијевају искључиво српски језик. Кад је један министар из Владе ЦГ долазио у Скадар обећавао им је „брда и долине“, али под условом да уче „црногорски језик“. Питали су га:„А шта Вам је то, министре?“

Политика се увукла, тврдите, у сваку пору друштвеног живота Црне Горе, смишљено су је искористили идеолози режима за уништење националних и традиционалних вредности.
Свјесни су црногорски врховници максиме завади, па владај, па су нас издијелили на свим плановима. Отварају се лажи-академије, уводи лажи-језик, оснива и региструје у полицијској станици лажи-црква. Све уз објашњење да би требало објединити све научне и друге капацитете и тиме допринијети црногорском просперитету на путу у сјајну европску будућност. Лажу и обмањују народ: лажи-академија није научна установа, лажи-језик није духовна тековина Црне Горе, лажи-црква је, у ствари, секта. На овим основама је изграђен и систем образовања, културе и школства. Образовни програми су очишћени од српских писаца, просвета ствара „новог“ човјека, хомо дукљаникуса, а о многим културним догађајима из наше традиције нема ни ријечи на Јавном сервису (ТВЦГ), нити у државном гласилу „Побједа“, која од скоро излази на латиници, послије 60 година штампања на ћирилици! Средства јавног информисања неуморно „диплају“ о данима дрењина у ЦГ, о данима калопера, боровнице, а о неком научном или културном скупу српског народа нема ни ријечи. Српски народ је дискриминисан у сваком погледу, чак је његов положај тежи од положаја српског народа у сусједној Албанији. Званичници црногорског режима намјерно изокрећу ствари, па изједначавају режим и отаџбину, власт и отаџбину, државу и отаџбину.

Његош је протеран из црногорског образовања. Неки Срби се одричу сопства, подривајући га жешће од наших највећих непријатеља. Зашто?
Наш суноврат почиње од оног тренутка када је у врх Ловћена ударио „комунистички гром“, како је то лијепо рекао Жарко Команин, и када је умјесто капеле „насађено“ оно туђинско ругло, које ничим не говори да ту почива највећи не само српски, него и словенски пјесник – владика Раде. Антисрпство је појачано повратком из добровољног изгнанства из Загреба извесног Брковића, чију је књигу „Прљави рат“ суфинансирало Министарство одбране Републике Хрватске. Вративши се, ухватио се у „дукљанско коло“ и запријетио да ће у ЦГ бити преиспитани сви канони, па и онај о Његошу. Придружио се браћи по мишљењу фра Доминику Мандићу и Анти Павелићу, па запјенушано грца: Ми, Црногорци, били смо прво католици, па нас је тај геноцидни Сава Немањић поправославио. Црна Гора мора да врати своју аутокефалну цркву. Ја видим моју ЦГ са њеним морем, доморјем и узморјем у унији са Албанијом и Хрватском, у којој ће католичанство бити значајно заступљено“. А онда, пред изборе у априлу 2001. тобож-академија, на чијем је он челу, упућује грађанима летак сљедеће садржине: Грађанине, Дукљанска академија наука и умјетности (ДАНУ) позива Те да гласаш за „Побједа је ЦГ – Демократска коалиција Мило Ђукановић“, која ће остварити повијесни сан о ЦГ као саставном дијелу Црвене Хрватске. Дакле, ако видимо ко је носилац изборне листе Побједа је Црне Горе, није тешко закључити ни ко стоји иза свега! Нико из те коалиције се није огласио да негира ове лажне, морбидне и монструозне идеје.

Указујете да судбину српског народа у 20. веку прати и објашњава судбина његовог језика.
Наши окупатори су добро знали да је за растакање српског ткива најподесније средство српски језик тако што ће он бити укинут административном наредбом или, пак, преименован у неки други непостојећи језик. У ЦГ то се десило два пута: 1916. када је црногорска војска капитулирала, окупаторска црно-жута монархија (Аустро-Угарска) је укинула ћирилицу и српски језик, али је то било кратког вијека; и други пут 1941, а то су урадили италијански фашисти. Почетком 21. вијека тог задатка су се прихватили дукљански фанатици из чисто политичких разлога. Ново име за српски језик у ЦГ, „црногорски језик“, прво је наметнуто школском и образовном систему 2004. тако што се у дневнике морао уписивати умјесто српског језика – матерњи језик са четири одреднице: српски, црногорски, хрватски и бошњачки, и свако је могао да одабере оно што му одговара. Као образложење за преименовање језика навођено је наводно право народа да зове језик својим именом, а тзв. право народа да зове језик својим именом пласирано је први пут у Хрватској „чувеном“ Декларацијом о називу и положају хрватског књижевног језика (1967). И да постоји овакво право – а не постоји, онда би се по том основу језик у ЦГ звао црногорачки (од етнонима Црногорац). Када је Бернард Грешел за потребе Хашког трибунала, испитујући језичку ситуацију у бившој СФРЈ, дошао до закључка да ниједна декларација права УН, УНЕСКО-а, ОЕБС-а и Савјета Европе, ниједна регионална конвенција о заштити људских права или права мањина не зна за такво право којим се самоодређује име језика, дукљани су прибјегли новој теорији – да свака нација има право да свој језик зове именом нације. Да је игдје у свијету постојао правни основ за преименовање језика, онда се не би неуспјешно завршио покушај Аустријанаца да преименују њемачки језик у аустријски, нити би пропао покушај Американаца да енглески језик преименују у амерички. Сви њихови покушају пали су на суду, јер су то демократске земље у којима влада сила закона, а не закон силе као у садашњој ЦГ. Ни ово друго „право“ није утемељено у праву, а о томе нам свједочи стање у многим земљама и међу великим бројем нација у свијету које уопште не зову језик којим се служе именом своје нације, па тако не постоје: аустралијски, бразилски, амерички, канадски, аргентински, мексички. Послије референдума (2006), режимски „лингвисти“ потегли су нови „аргумент“, а он гласи да име језика мора да буде једнако имену државе. Објашњење су дали тако што су тврдили да су тако урадиле земље у окружењу и назвале језик по држави, што, опет, није тачно. Српски језик није добио име по држави Србији, него од етнонима Србин (да није овако, он би се звао србијански), не постоји ни босанско-херцеговачки језик, а постоји држава БиХ, а хрватски језик није могао настати од имена Хрватска, јер су ријечи хрватски и Хрватска придјеви, с тим што је назив државе придјев женског рода. Без обзира на то што нема никаквог научног, ни лингвистичког утемељења, у Устав ЦГ унијето је име за језик „црногорски“. У новом Уставу Црне Горе пише:„Службени језик је црногорски, а у службеној употреби су још српски, хрватски, босански и албански“. Ово је највећа превара за српски народ, на коју су не само пристали, него је и славили као своју побједу поједини српски политичари.

Како наметнуте језичке неприлике, па и стварање нове лажне историје, утичу на свест народа у Црној Гори.
Несрећници режима мисле да ће тамо гдје нестане језик – нестати и народ. У том смислу оживљава се „учење“ двојице идеолога НДХ, Секуле Дрљевића и Савића Марковића Штедимлије, и њихова теорија о Црногорцима као Црвеним Хрватима. Црногорци „новог кова“ прихватили су бољшевичку идеју да поричу своју националну припадност и да се одричу своје српске националне припадности, да се одричу своје Митрополије црногорско-приморске, као дијела Српске православне цркве, а ко се усуди да због интереса и привилегија мијења свој укупни идентитет, тај иде злим путем. Док је год овде на власти антисрпски режим, ситуација и са језиком, и са лажном историјом, а са свијешћу народа биће иста, можда и гора, јер дукљански фанатици добро знају да их кад једног дана сиђу са политичке сцене чека праведан суд за сва недјела која су учинили народу, па ће свим силама настојати да остану што дуже на власти.

[/restrictedarea]

19 коментара

  1. Avatar

    Nije Veliki i u svetu priznati Njegos napisao “nesrecno (crnogorstvo ugaseno)nego nesrecno SRPSTVO ugaseno!Ali naravno po novoformiranim izvedenim crnoHorcima Njegos je bio srpski spijun!Za amerikance nije sramota reci da pricaju engleski,isto za australijance,kanadjane da pricaju engleski i francuski,austrijance da pricaju nemacki,itd,itd,ali je novo formiranu degradiranu manjinu u Crnoj Gori sramota reci da pricaju srpski!To iole normalnom coveku(ne mora biti visokoobrazovan)dovoljno govori o kakvoj se vrsti “ljudi” radi!

  2. Avatar

    “tvrd je orah voćka čudnovata ne slomi ga a zube polomi” – profesore

    Nikakvo čudo od profesora Svetozara Ćirakovića, još jednog srpskog “intelektualca” kome jako teško pada da prihvati činjenicu da su građani Crne Gore htjeli da budu samo svoji na svome i ništa više. Zašto i on sam ne želi da bude svoj na svome to nikako ne razumijem? Zašto bježi od svojih građana i svoje zemlje? Zašto mu smeta obnova crnogorske nezavisnosti? Nije tačno da se u Crnoj Gori vodi bilo kakva hajka protiv bilo koga, pa i protiv Srba. Takođe nije tačno ni to da se vodi hajka protiv srpskog jezika i onih građana Crne Gore koji žele govoriti tim jezikom ali uz to i poštovati one druge koji takođe žele govoriti svojim jezikom. Velika je laž da su obrazovni programi, kako kaže profesor “očišćeni od srpskih pisaca.” Zašto profesoru smeta ono što je logično, a to je da moraju biti zastupljeniji u obrazovnom programu crnogorski pisci, što uopšte ne znači da time ruše one druge. Ali meni je sasvim jasna profesorova logika, kao i njemu samom. I sada on hoće da Srbe u Crnoj Gori predstavi kao žrtve oholosti obrazovnog programa što apsolutno nikakve veze nema s realnošću. Tražio je ono što je dobio. Zakon se mora poštovati profesore. Ćiraković je, na žalost, još jedan srpski “intelektualac” koji ne želi prihvatiti realnost i novo-staru crnogorsku državnost već skupa s glavnim i odgovornim urednikom “Pečata”, gospodinom Miloradom Vučelićem priča neku staru priču kojoj je davno prošao rok trajanja. Naravno da vi dobro znate profesore da je Lovćen crnogorski, kao što je crnogorsko i Cetinje i Podgorica i Njegoš i sve ono što vi hoćete da ignorišete i pišete neku svoju istoriju a Crnu Goru smatrate srpskom spartom. Profesore! Kažete kako su neki Crnogorci išli u Zagreb da blate Srbiju i srpski narod, uz to dobijali i “velike apanaže” a sada vas pitam što vi dobijate i kolike su vaše “apanaže” da bi na ovaj način pričali o narodu i zemlji u kojoj živite. I ko vam plaća za govor mržnje i te vaše “apanaže”. To pitam i glavnog i odgovornog urednika ovog nedjeljnika. Gospodine Vučeliću, kažete da komentari koji sadrže govor mržnje neće biti objavljeni a vi objavljujete Ćirakovićev govor mržnje kada on kaže kako je Crna Gora “srpska sparta”. Pogledajte vi malo bolje “vaše” Kosovo i ohladite glavu od Crne Gore. “Lingvističke crnogorske neprilike” proizvodite vi gospodine Ćirakoviću a ne obrazovni sistem Crne Gore, koji, nadam se da će te se složiti, moramo poštovati, jer je to jedna od poluga državnog sistema bilo koje zemlje. Ne postoje, i vama je to sasvim dobro poznato, nikakve “lingvističke crnogorske neprilike”, kako kažete u vašem tekstu, već postoji isključivo intelektualna lingvistika nekih “intelektualnih” krugova u Crnoj Gori, kojima pripadate i vi. Naravno da znate o čemu govorim, međutim, ja ne znam što je sporno da u dnevnicima stoji crnogorski jezik?
    Istina je da Amerikanci govore engleskim jezikom a mislim da će te se složiti kada kažem da crnogorska književnost, tačnije pisana riječ u Crnoj Gori, ima mnogo dužu tradiciju od američke književnosti, pritom znajući da su američki pisci u svakom slučaju zastupljeniji od engleskih pisaca u Americi i mislim da to ne predstavlja nikakav problem kada govorimo o SAD i njihovom obrazovnom sistemu. Iskreno, žao mi je ako imate problem s nacionalnim identitetom, ali vašu lingvističku histeriju ne širite Crnom Gorom i to još uz pomoć glavnog i odgovornog urednika nedjeljnika “Pečat” gospodina Milorada Vučelića. U tekstu kažete – “nijesam znao do kojih granica može da ide ljudska glupost”, pritom misleći na crnogorski jezik, pa se sada i ja moram zapitati do kojih granica može da ide vaša glupost kada jednostavno ne želite da prihvatite promjene u bilo kom smislu – istorijske, kulturne, ekonomske, političke, vjerske, pa zašto onda ne i lingvističke ili ako hoćete da bi me bolje razumjeli jezičke. Vi mnogo više ponižavate sebe od onih, kako kažete – …”koji čak i rodoljublje mjere aršinom odanosti partiji, poslušnošću i poniznošću…” A gdje ste vi u odanosti, poslušnošću ili poniznošću? I čije vi rodoljublje propagirate? Načinom na koji vi govorite Crnogorci nikada nijesu mjerili svoje rodoljublje, a pošto rekoste da ste davno došli s Kosova što onda ne obratite više pažnje na rodoljublje koje treba tamo iskazati, odakle su, kako rekoste, vaši korijeni. Rodoljublje prema Kosovu, profesore! Što se stidite ispoljiti rodoljublje prema vašoj postojbini i iz čije vam zemlje srčka kuca. Tamo profesore, a pustite vi Njegoša i Lovcćen. Ne prolazi to više, i sami znate da sam u pravu, profesore. Bio bih jako nesrećan roditelj kada bi sjutra u školi moje dijete imalo profesora sličnog vama.
    Ne slažem se da branite Ustav i zakone i član 9 ustava, na koji se pozivate, već pokušavate da Crnu Goru zaista pretvorite u nekakvu srpsku spartu, i to uz pomoć glavnog i odgovornog urednika ovog nedjeljnika. Na taj način vi branite Ustav i zakone. Smatram vašom paranojom, kada kažete da vam neko prijeti iz službe državne bezbjednosti? Mali ste vi čovjek da bi bili suviše opasni za državnu bezbjednost. A ako vam zaista prijete zašto onda ne budete pravi Crnogorac, hrabri, s Lovćena, Njegošev ili popa Mila Jovovića Crnogorac, pa ne kažete punim imenom i prezimenom ko vam to prijeti, nego nam ovdje prosipate nekakvu vašu lingvističku maglu… I dobro znate da ste pozivali na štrajk i pobunu i sad se ljutite što zbog toga snosite konsekvence. Pa morali bi ih snositi u bilo kojoj zemlji svijeta, što onda ne i u Crnoj Gori?
    Profesore, žao mi je što ovo moram reći, ali vi zaista jeste “repa bez korijena” iako kažete u tekstu – “ja nijesam repa bez korijena” aludirajući pritom na crnogorsku vlast i sve one koji na slobodnim izborima biraju tu vlast. Što se na legitiman način ne borite za vaša prava?
    Nije tipično za jednog profesora da se bavi “geografskim” i “meteorološkim” prilikama ili neprilikama, koliko god kroz to htjeli da minimizirate ili negirate crnogorsku naciju. I kakve su to bile “dirigovane presude režima” šta to znači i zašto precizno ne objasnite, već samo vrtite priču o dnevniku, crnogorskom jeziku, tome kako je Crna Gora dobila ime Montenegro od nekakvih dukljanskih nacionalista a i sami dobro znate od kad je to ime i ko ga je dao i šta ono znači. Apsolutno nikakve veze Montenegro nema sa dukljanima ili Milovim DPS-om.
    Kažete – “režim je poslao poruku šta čeka svakog onog ko je slobodan, ko ima svoju glavu i istom misli”. Hoćete da kažete da građani Crne Gore moraju ćutati i ništa ne smiju reći od onoga što ih tišti…, profesore, uozbiljite se. I vi se uozbiljite glavni i odgovorni uredniče nedjeljnika “Pečat”. I ne znam zašto dozvoljavate da se pokreće ova priča koja je davno završena. Ako ste progledali kroz prste gospodinu Ćirakoviću, onda to uradite i sa ovim mojim reagovanjem na njegov tekst i objavite ga u narednom broju nedjeljnika “Pečat”.
    Gospodine Ćirakoviću nijeste zadovoljni ni presudom Mađunarodnog suda pravde u Strazburu i kažete kako i tamo “Milo ima svoje poslušnike”. Paranoično, zaista jako paranoično profesore.

    Željko Jovović, pisac

    • Avatar

      Драги мој Жељко, докле год славу славиш (ако је славиш) ти си Србин јер само србима на цијелој земаљској кугли је заслугом Светог Саве измољена. Мани се ћорава посла, обрати се своме светцу а он ће ти рећи којим језиком ћеш славску молитву њему приносити.

      • Avatar

        U vreme stvaranja ove milogorske crne gore rece jedan Srbin iz Crne Gore da su najgrlatiji osamostaljivanju Crne Gore(kao da i ranije nije bila samostalna)neradnici,lenstine,oni sto piju espreso od nepunog evra satima sedeci po kafanama i cekajuci da im neko plati jos jedan espreso,i tako iz godine u godinu!Nikada nista stekli nisu u svom praznom zivotu,pa su po njima videli sansu nekakvu da barem nesto ucine,pa makar to i naopako bilo!Sa velikim brojem Krajisnika sam razgovarao po pitanju Crne Gore i svaki je od reda rekao jadna li je ta i takva Crna Gora sa ovakvim nazovi “vodjama”!!

    • Avatar

      Jovovicu tipican si primer novoformirane “nacije” crnoHorac!Nalupa se gluposti,i nije ti bilo malo gluposti sto se nalupa nego jos pominjes i nekakve sudove i sudista po rasistickoj i fasistickoj jevropi!Vidi se da ti snishodljivost prema jevropi pase samo tako,mada nisi jedini!Taj tvoj Milo je stajao u uniformi iznad Dubrovnika,sto je bilo i ispravno,da bi kameleon kasnije skinuo uniformu i obukao evro-americku i stavio vama novoformiranim crnoHorcima do znanja da je prevrtljivost i ljigavost u redu!Pricas o nekakvom crnoHorskom jeziku?To samo kod budala moze da upali,i kod male dece,kod odraslih i stabilnih ljudi,ljudi koji znaju gde im je poreklo ne nikada!Ne lazite crnogorski narod o vasim jezicima,crnoHorskim,bosnjackim,krvatskim,nego napravite jezik koji se razlikuje od srpskog pa ga onda zovite ako hocete pa i “krunom egzotike”ako vam volja!Ti i tebi slicni sa sve Milom,Ranko,Vukovicem ste ogadili Crnu Goru svakom iole postenom crnogorcu!

    • Avatar

      Jovovicu,amerikancima ne smetaju engleski pisci ali zato vama novoformiranoj “naciji” smetaju srpski pisci!Sto se amerikanci ne bune protiv engleskih pisaca kao vi protiv srpskih i izbacujete iz skolske literature!Kazes da je crnogorski “jezik”,pisana rijec, stariji od americke knjizevnosti?Tacno je tako,samo sto ne pomenu nastanak prvih srpskih zemalja Raske i Duklje,a ne “crnogorske drzave”!Znamo mi vrlo dobro kako je nastala i postala Crna Gora!Istorija Crne Gore ne pocinje Djukanovicima i Jovovicima,iako bi vi to voleli!Mislite da cete od balija,siptara dobiti podrsku za vase prljave poslove….hocete onoliko koliko je njima u interesu,a uskoro cete imati priliku da vidite i nadam se osetite koliki su vam oni prijatelji!Po Milovoj politici i vas koji ga branite,ispada da su Srbi neprijatelji Crne Gore a balije i siptari prijatelji!?Tugo!

    • Avatar

      Poštovani gospodine,

      Da li Vi znate u čemu je razlika između jezika i govora? Da li znate šta je morfema, a šta morf? Da li znate šta znači da je fonema nosilac distinktivne funkcije i zašto se fonema ne može smatrati punopravnim jezičkim znakom? Da li znate kakve su to eksocentrične sintagme? Da li znate šta je dvostruka artikulacija u jeziku? Da li znate kakvi se odnosi izražavaju padežima? Da li znate koja je prva lingvistička disciplina koja se počela služiti eksperimentalnim metodama u svojim istraživanjima? Da li znate sta je relevantno a šta redundantno u lingvističkim odnosima? I kakav ste Vi to, zaboga, pisac, kad ne znate da se prilog nažalost piše kao jedna riječ?! Zar Vi da budete kompetentni da sudite o Ćirakovićevim stavovima?!

      Vidite, gospodine Jovoviću, lingvistika je nauka, koja, kao i svaka druga nauka, ima svoje zakonitosti. Zamislite da se pojavi neki profesor fizike koji će bez ikakvih osnovanih argumenata ustvrditi sledeće: “Formula za energiju E=mc2 je pogrešna i treba da glasi E=m2c!” I zamislite da predsjednici skupštine i vlade jedne zemlje prihvate ovaj stav da formula za energiju zaista jeste E=m2c, i da onda u toj zemlji djeca počnu da uče u školama da je formula za energiju E=m2c! Nesuvislo, zar ne?! Jednako je nesuvislo ovo što se sa jezikom dešava u Crnoj Gori. Šta mislite zašto se jezik kojim se govori u SAD, Australiji i Kanadi ne naziva američkim, australijskim i kanadskim? Šta mislite zašto se jezik u Brazilu ne zove brazilskim? Ili jezik u Meksiku, Peruu, Boliviji, Argentini, Čileu, Kolumbiji zovu španskim?! Pronađite, gospodine, studiju Bernarda Grešela, koja je nastala po nalogu Međunarodnog suda pravde, a koja se bavi baš ovim pitanjima. Možda će Vam postati jasnije o čemu priča Ćiraković i svi oni koji su protiv ove Vaše avetne lingvistike. Ukratko, reći ću Vam da se ova studija svodi na zaključak da: “Službeni jezici i imena koja im se dodjeljuju od strane države predstavljaju čisto pravne konstrukte. Kod njih se radi o izvanjezičkim i izvanlingvističkim činiocima, koji se nikako ne mogu prefunkcionisati u ‘sociolingvističke’ argumente”. Još ću Vam reći i to da se iza ovakvog zaključka nalazi lista od preko 100 naslova relevantne literature, koje potpisuju najveći živi i mrtvi stručnjaci za lingvistiku.
      Zamislite da političari odlučuju o tome hoće li se Omov zakon zvati – Omovim ili Momovim! Upravo to je Vaša logika, kojom opravdavate nešto u šta se, vrlo očigledno, ni najmanje ne razumijete.

      U pravu ste kada kažete da se treba ostaviti Njegoša. O njegošu je sve što treba da se ispriča ispričao – sam Njegoš. Znam da Vas to boli jednako kao i Vašeg učitelja Ranka Krivokapića. Bolje bi bilo da se, recimo, Vi pozabavite Vojislavom Nikčevićem i njegovom Gramatikom koja je prepuna grešaka, koje se ne bi oprostile ni učeniku V razreda osnovne škole, a kamoli nekom ko se predstavlja kao jezikoslov! (Pošto ste, vidim, vanredno stručni u ovoj oblasti, neće Vam biti teško da te greške prepoznate, a ja ću Vam dati “hint” i uputiti Vas na poglavlja iz morfologije i fonologije.) Nego, znate šta se pitam? Pitam se – u kojoj Crnoj Gori vi tačno živite? Po Vašem pisanju, rekla bih da ne živite u mojoj Crnoj Gori, nego u nekoj imaginarnoj, koja postoji samo u Vašem malom izmaštanom svijetu. Ako je Crna Gora slobodna zemlja, u kojoj svaki čovjek bez ikakvih posljedica može da iznese svoje mišljenje, ma koliko se ono kosilo sa režimskom retorikom, objasnite mi zašto je dr Filip Kovačević, vrsni stručnjak koji je predavao na univerzitetima u SAD i Rusiji, protjeran sa FPN-a u Podgorici! A Filipa je u Crnoj Gori previše!

      Što se tiče Vaših kvalifikacija kojima pokušavate da atakujete na ličnost Ćirakovića, Vi ste, gospodine Jovoviću, čuli, zasigurno, za francuskog književnika Balzaka. Vidite, Balzak je zapisao jednu sjajnu misao, a to je da su sitni ljudi skloni tome da svoje mane vide u svakom drugom čovjeku izvan sebe samih. Valjalo bi da malo promislite o tome, gospodine pišče.

      Za kraj ću Vam ispričati jednu priču, koju je zabilježio Plinije Stariji: Jednom je prilikom dvorskom slikaru Aleksandra Velikog, Apelu od Kosa, prišao obućar sa željom da mu skrene pažnju na greške koje slikar pravi kada slika cipele. Apel od Kosa ga je pažljivo saslušao, zahvalio se i obećao da će prihvatiti primjedbu i da će je imati na umu uvijek kada bude slikao cipele. Tada je obućar, ohrabren ovakvim slikarevim stavom, počeo da kritikuje i druge aspekte slikarevog rada, na šta je slikar odgovorio: Ne supra crepidam sutor iudicaret! Ili, u prevodu na srpski – neka se obućar drži svoje cipele.

      Držite se, dakle, Vi, Jovoviću, svoje cipele, a lingvistikom neka se bave oni koji su se za to školovali i svima će nam biti bolje!

    • Avatar
      Сердар

      гори си од било каквог облика слузавца, али таквим је вијек трајања кратак па ће бити и вама олошу подгоричконикшићкоброзовском. Онај мило сероња и његова уцјењена брозовска клика мора да испуњава налоге западних нациста а кад вас потроше љигавче слузни бациће вас, или још гора варијанта али по народ, кад вас стисну усташе са запада , балинчуге са сјевероистока ,шиптари с југа тада ће вам те лоповске очице гледати према Србији и Србима. Наравно ви потомци комуњара имате рјешење и за то јер ћете утећи зато сте и спремили све оне паретине од шверца шиптарског хероина/ цигарете за наивне/ по којекаквим оточјима,

      него љигавци продани чик у Бања Луку

      да зна Његош преврнуо би се у гробу

    • Avatar
      Svetozar Ćiraković

      Dragi gospodine Jovoviću,

      Zahvaljujem Vam na komentaru i upućujem Vas da pročitate Njegoševu pjesmu “Orao i svinja”, jer ćete tamo, siguran sam, prepoznati sebe.

      • Avatar

        Gospodine Cirakovicu,beze oni od Njegosa kao djavo od casnoga krsta!Kad bi slavni i u svetu priznati Njegos ustao iz vecnog sna ni tada mu ovi novoformirani crnogorci ne bi verovali!Ni kralj Nikola im nije po milogorskoj volji!Za njih je istorija ponosnog naroda crnogorskog nastala onda kad im je poglavica Milo sleteo avionom iz one zemlje koju nazivamo rak-ranom covecanstva,amerikom(namerno malim slovom jer su i od malog slova jos manji,i kada je dzemper od pljevaljske vune zamenio odelom lacmanskog Armanija!Guba mnogo lako prepozna gubu!Dok je Cirakovica u Crnoj Gori ne treba Srbi da brinu!Zivi bili Vi i Vasa porodica!Bogu se molimo za spas ovih nesrecnih i ostrvljenih crnogoraca!

    • Avatar

      Ja, sam veoma zaprepaćen mržnjom prema Srbima u Crnoj-Gori, čak je ona izraženija kod crnogoraca, nego kod hrvata i muslimana, nije vas badava prokleo knjaz Nikola, mnogo mrzite i mnogo kradete.Grdni ste, pročitaj kletvu knjaza Nikole, ništa se promjenilo nije, niže ste spali od one Njegoševe “jedne stoke grdne”. Sve ste mogli i bez užasne mršnje i lopovluka, ali prokleti ste.

  3. Avatar

    Желим да поздравим свог професора и разредног старешину из средње школе, господина Светозара Ћираковића – Ћира и да му поручим, као и писцу господину Жељку Јововићу, да сам поносан што сам имао част да будем ђак једном Светозару Ћираковићу. С обзиром да је аутор текста под насловом Кћи добрано одржао час господину Јововићу, који је, изгледа одсуствовао са неких часова из основне школе, не желим да додајем ништа у том смислу. Само хоћу да пожелим свом драгом Ћиру здравља и да настави да се бори онако како је учио нас.

  4. Avatar

    G-dine Jovoviću,sve ti je objasnila gospođa-gđica potpisana imenom kći.Bio bi mnogo pametniji i bolji pisac,a i čovjek, kada bi je poslušao.O slobodi u C.Gori pišeš a znaš da ne pišeš istinu.Kad si takov lubitelj istine što ne digneš glas protiv onih koji nastoje na svaki način da sve što je srpsko bilo i što još ima,izbrišu.Nadam se da u tome nećete uspjeti.

  5. Avatar

    Срам те било Јововићу!!!
    Срам те било тог презимена што носиш!!!
    Како само можеш чисте савести да ходаш и гадиш ту све око себе?
    Али ни твоје неће дуго, а шта ћеш онда муко моја? Којем ћеш се онда царству приволети?

  6. Avatar

    Pa dakle ludilo dozivljava zvjezdane trenutke ovih dana…

    Crnogorski jezik kazes?
    Jovovicu, u Italiji recimo ljudi sa sjevera uopste ne razumiju one s juga a svi oni govore italijanski. Buduci da si kao neki vajni pisac a o jeziku nemas ni tri ciste evo da ti i ja, koji nisam strucnjak za jezike, pojasnim neke stvari posto ocigledno ne razumijes sta ti osoba pod pseudonimom Kci pise.

    Ne moze se moj Jovovicu nasilnom promjenom par rijeci stvoriti novi jezik jer ono sto ga cini jezikom nije par rijeci nego njegova struktura. To su zamjenice Jovovicu, tvorbe vremena, palatalizacije, padezi… dakle sve ono drugo o cemu ti kao “knjizevnik” nemas pojma.

    Uostalom pitaj Hrvate i oni se ubise jadni ali dzaba… ne ide pa gotovo.

    O tempora o mores.

  7. Avatar

    “Srbin” sa Čeva??? Bruko, kretenu, retardu

    • Avatar

      Glup si i neobrazovan, ko god da si! Pojam “Srbin” nije teritorijalna odrednica, ali ti si jedan brav koji je svo obrazovanje stekao gledajući Televiziju Crne Gore, pa ne možeš ni znati. I da – Srbin sa Ceva. Kao sto ste svi Srbi bili 1905, ali, nazalost, imate kratko pamcenje. I nije problem sto sad hocete da budete Crnogorci koji sa Srpstvom nemaju nikakve veze – to je vaše zakonom zagarantovano pravo – možete se osjećati i Liliputancima, to vam niko zabraniti ne može. Problem je sto ste zaboravili da ste 1905. svi Srbi bili – bar ste se tako na popisu izjasnili, a sad biste da nekako izbrišete tu činjenicu, ali ne moZe, prijatelju, ne moze.

  8. Avatar

    Gospodine Jovoviću, trebali ste ste vašu pisaniju nasloviti “Pohvala ludosti i bezličnosti“. Nesporno vi ste sjajan primjer crnogorskog konvertita u kome su učaureni osinjaci srbofobije. Svaki konvertit je odmetnik od nespornog identiteta, tradicije, istorijske svijesti. Slučaj van sebe kojim se bavi ozbiljna medicina. U Crnoj Gori su, gospodine Jovoviću, živjeli sve sami Srbi, to nije sporno. Medju tradicionalnim Crnogorcima, pored brige za potomstvom postojalo je i plemenito takmičenje ko je bolji Srbin. Pročitajte šta piše na grobovima znamenitih Jovovića, na groblju u selu Markovini. Za razliku od njih vaš nazovi identitet je bez istorijskog, duhovnog, etičkog i civilizacijskog sadržaja. On je ispunnjen ideološko-političkom pomamom. Gospodine Jovoviću, profesor Svetozar Ćiraković i ja smo saborci u odbrani srpskog jezika u Crnoj Gori. Zajednička nam je muka, Njegoševski rečeno ‚‚s najgorim treba da se borimo‚‚ Gospodine Jovoviću veće prokletstvo od Lijevna, je prokleto lijevo. Odmah nakon rata u jednom selu pokraj Nikšića(Gornje Polje) sudjeno je Bogu, Bože mi oprosti. Veće domete ljudskog odpadništva, nije zabilježio nijedan istorijski vijek. Repovi toga ništavila do dana današnjega se vuku po Crnoj Gori. Pošto su se razbožili ideološki Crnogorci su udarili na Njegoša. Skratili su Lovćen za glavu, na zakoljku planine posadili paganski hram, tako su na duže vrijeme utamničili mudrog vladiku. Da vas podsjetim gospodine Jovoviću, vladika Njegoš je svoje prvo poetsko-identitetsko obraćanje naslovio Crnogorac Svemogućem Bogu. Odmah poslije rata, ne slučajno komunistički prvak Milovan Đilas, je pokušao Njegoša da oblikuje kao konkretan oblik Marksovog ideala.(Ideološki jadi-ludilo) Gospodine Jovoviću, jedan od temelja tradicionalne Crnogorske postojanosti je Kosovo, bar pola Crne Gore, svodjalo se to vama ili ne, vodi porijeklo sa tog prostora. Kosovo je pritisla guba, pa ipak Gračanica i Visoki Dečani u civilizacijskom smislu, više vrijede nego neke zemlje i narodi.Doista tamo pale božije i srpske kuće, ali u Crnoj Gori, ne slučajno pokušavaju da ugase srpski jezik. Otuda i vaša reakcija na kazivanje Svetozara Ćirakovića o Kosovu i srpskom jeziku.Da vas podsjetim na proročanske riječi i plač vladike Rada ‚‚nemamo kuće izgorjela je na Kosovu‚‚ A vaše riječi upućene Svetozaru Ćirakoviću ‚‚puštite Njegoša‚‚ Danas neki u Crnoj Gori tvrde, ‚‚Njegoš je bio u zabludi‚‚ tako je uspostavljena nevjerovatna veza izmedju najumnijeg Srbina i ideološko-političkih idiota.
    Poštovani pišče stigoste i do svog jezika. Mimo svih lingvističkih standarda i zakona stvorili ste reciklirani jezik. Uz pomoć lingvista van Crne Gore. Gospodine Jovoviću da ne duljim. U potonjih pola vijeka isplivalo je u Crnoj Gori sve ono što ima malu specifičnu težinu. U tome i jeste problem.
    P.S. Ako je u vama gospodine Jovoviću ostalo i zrno razuma i samosvijesti skrenite sa zlog puta. Predjite na normalan kolosjek.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *