Шупљем џепу спаса нема

Пише Бранкица Ристић

Монополистима не одговарају царинске олакшице, трговци и увозници одлучују о ценама и очекују се велики ломови на тржишту, oцењују економисти 

Иако просечан становник Србије благе везе нема шта је Споразум о слободној трговини са ЕУ, зна да је то нешто што директно има везе са дебљином његовог новчаника. Управо зато одмахује руком када у медијима види да ће се од 1. јануара идуће године из ЕУ без царине увозити тестенина, паста за зубе, паста за бријање и још штошта.
Власт нас уверава да је наша привреда довољно спремна за такву врсту конкуренције, опозиција се пак прибојава да за тржишну утакмицу нисмо спремни. Заједничко им је то што ни једни, ни други не могу да кажу да ли ће ове најновије царинске олакшице за производе из ЕУ оборити цене у малопродаји.

ОДБРАНА МОНОПОЛА Економиста Бошко Мијатовић сматра да је либерализација увоза увек корисна становништву, али не и трговцима, јер, како наводи, они су погођени тиме:„Мораће да бране своје монополске положаје, и наравно да тиме неће бити задовољни. Уколико роба из ЕУ буде јефтинија и квалитетнија, то ће нагнати домаће трговце и произвођаче да се прилагоде њима. Нормално би било да већа конкуренција буде та која ће водити бољем тржишту и нижим ценама.“
Већ наредне године ћемо, са три одсто намета мање, увозити јабуке, пасуљ, јогурт, сир, маслац, јунетину, док ће царина на кромпир бити мања за пет одсто То, нажалост, не значи и ниже цене за коначне купце, јер трговци већ сада најављују да ће се наставити тренд повећања цене те робе. Кажу, суша је утицала на смањен род, а то је већ довело до, рецимо, поскупљења кромпира за 50 casino online одсто, пасуља за 66 одсто, живине и јаја за best online casino 26 одсто, а воћа за 55,7 одсто у односу на прошлу јесен.
Ни Саша Ђоговић са Института за тржишна испитивања не може са сигурношћу да каже да ли ће се buy cheap cialis online због царинских олакшица, које нас очекују од Нове године, смањити и цене:„Да ли ће у пуној мери доћи и до снижења цена производа, упоредо са снижавањем царинске стопе, зависи од тога да ли ће увозник ићи на повећање своје добити или ће имати у виду куповну моћ становништва. Ако говоримо на основу претходних искустава, верујем да ће смањење цена бити само делимично, дакле, не у целини према сниженим царинским стопама.“
Проблеми који настају спуштањем царина између ЕУ и земаља које у њој нису, компензовани су средствима финансијских фондова ЕУ који су у том моменту доступни. Пример за то casino је Хрватска, која би као други стуб помоћи од ЕУ добила око 370 милиона евра. Међутим, она casino online свој споразум није почела да примењује једнострано, као што mobile casino је то урадила Србија и самим тим нема пун приступ овим фондовима који online slots би евентуалну нестабилност цена ублажио.

[restrictedarea] Управо због таквих „ситница“ Милан Простран, саветник у Привредној комори Србије, сматра да је обарање цена врло дискутабилно. „Лично не верујем у то, и сматрам да ће бити великих ломова на тржишту“, каже Простран. „Још 2001. године ЕУ је нама отворила бесцаринско тржиште сем за робу која је на квотама. Без царине не можемо извозити јунеће месо, вино, неке врсте рибе и шећер до одређене квоте. Пошто су они нама, осим за ове четири врсте робе, отворили своје тржиште, од нас су тражили да ми њима отворимо тржиште за њихову робу. Међутим, поставља се питање да ли смо ми као земља успели да за овај период поступне либерализације постанемо конкурентни роби из ЕУ. Моје мишљење је да нисмо. Они ће јурити да освоје наше тржиште, а ми ако се снађемо биће добро.“
Царинске стопе за тестенину, чоколаде и шампоне из ЕУ сада су 12, 10 и три одсто. Од идуће године увозиће се без царине. Царина на гелове за бријање и туширање биће преполовљена и износиће три одсто…
Очекује се да од наредне године, због снижавања и укидања царина на неке производе из Европске уније, појефтине поједини артикли увезени са тог подручја. Од 1. јануара 2014. неће се плаћати царина на увоз индустријских и већине пољопривредних производа из земаља Уније.
То значи да би требало да појефтине бела техника, кућна хемија, намештај, технички уређаји. Без царине, која сада износи 2,5 одсто, увозиће се аутомобили са бензинским мотором од 1.000 до 1.500 кубика и дизелаши од 1.500 до 3.000 кубика, а са пет на 2,5 одсто биће смањена царина на остала возила.
Увозници аутомобила, међутим, очекују да смањење царина неће утицати на цене, а као разлог наводе недавно повећање ПДВ-а од 20 одсто, када такође није дошло до корекције цена. „Када је ПДВ повећан са 18 на 20 одсто, већина увозника је сматрала да нема смисла накратко подизати цену, да би је од јануара опет смањили, тако да су терет повећања привремено преузели на себе, рачунајући да ће се тај губитак анулирати смањењем царинске стопе“, каже Милош Петровић, председник Српске асоцијације увозника возила и делова.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *