Почетна / Економија / Србија између Гватемале и Перуа

Србија између Гватемале и Перуа

Пише МАРА КНЕЖЕВИЋ КЕРН

Како је мали експозе службенице америчке амбасаде у Београду на округлом столу посвећеном ГМО-у открио још један услов који Србија мора да испуни уколико жели у ЕУ? Речју – лоше нам се пише

Настојећи да уклони све правне баријере за програме и производе биотехнолошке индустрије, Обамина администрација убрзано чисти терен. Истовремено корпорације заузимају стартне позиције, ослобођене терета одговорности, етичких принципа и солидарности. Америчка непрофитна организација Food & Water Watch, ангажована на очувању чисте воде и безбедне хране, извештава о Обаминим најновијим потезима, упереним против безбедности произвођача здраве хране. У настојању да умири јавност и купи време, председник је основао Комисију „за утврђивање одговорности биотех компанија“, са задатком да осмисли механизме заштите и обештећења пољопривредника, уколико дође до загађења њихових усева поленом ГМ биљака.

РЕЧ СТРУЧНЕ ЈАВНОСТИ Америчко Министарство пољопривреде објавило је 19. новембра извештај УСДА, познат као АЦ21, настао после вишемесечног заседања поменуте комисије, који не садржи никакве гаранције за њихову заштиту, док се компаније (власници патената ГМ и природног семена) ослобађају сваке одговорности.
Овим Извештајем се намеће усвајање „плана о паралелној коегзистенцији“ између ГМО и БИО фарми, уз нејасне препоруке како би се то извело у пракси. Извештај одбора АЦ21 води ка одржавању постојећег стања, и сву економску штету пребацује на леђа оштећених произвођача здраве хране.
Овакво понашање изазива растући револт стручне јавности у Србији, која је отворено рекла – Не – трговинској либерализацији и промени закона о ГМО, што се могло видети и 17. децембра, у Привредној комори Београда, током јавне расправе на тему „ГЕНЕТСКИ МОДИФИКОВАНА ХРАНА – ДА ИЛИ НЕ?“ Округли сто је организовало Удружење пољопривреде и прехрамбене индустрије, Задружни савез Београда и Удружење трговине.
Скуп је био својеврсна реплика „јавног слушања“ у Скупштини, одржаног у новембру, с једном значајном разликом: излагање угледних научних радника и професора универзитета, у већини противника ГМО, пратио је представник америчке амбасаде, присутан мимо званичног дневног реда и без посебне најаве.
Уводничар др Милан Јанковић је у уводном излагању апеловао на савест научне јавности, упозоривши угледни скуп на несагледиве последице по будућност нације ако се донесе погрешна одлука везана за промену закона о ГМО. За разлику од политички коректног и крајње дистанцираног др Јанковића, који није желео да се изјасни у вези са питањем ГМО, председница Одбора за заштиту животне средине у Народној скупштини Милица Војић Марковић, изнела је став странке коју заступа (ДСС) и своје лично мишљење о неприхватљивости отварања српског тржишта за генетски модификовану храну, упозоривши на несагледиве последице по будуће генерације уколико дозволимо да се непроверени ГМ организми уведу у ланац исхране. Она се осврнула и на економски аспект неконтролисаног увоза хране и ГМ семена, од чега би Србија имала само штете, а због непостојања заштитних мера за домаћу индустрију наши институти и произвођачи семена били би изложени хиру тржишта.

[restrictedarea]

У „ИНТЕРЕСУ НАРОДА“ После прозивке од стране проф. Шеварлића, присутнима се обратила службеница америчке амбасаде, да би током кратког експозеа – одмереним тоном и од емоција прочишћеним гласом „телефонске секретарице“ – изложила став њене владе о неопходности спровођења започете процедуре приступања СТО, уз обавезну промену закона и безусловно прихватање ГМО, што је „у интересу српског народа“. Затим је – благо повишеним гласом – најавила прекид преговора и повлачење подршке Србији за приступ у ЕУ, као и предузимање дисциплинских мера уколико Србија не „хармонизује“ своје законе са остатком напредног света. Речју – лоше нам се пише.
Приметном негодовању присутних прикључио се Југослав Кипријановић („Двери“), рекавши да Србији није у интересу да преговара са непријатељем, који је три месеца бацао бомбе на српску нејач (уколико се о преговорима уопште ради), и поставио питање о легитимности присуства изасланика страних амбасада на скуповима везаним за националну безбедност.
Ако се присетимо писма америчког амбасадора из Француске, упућеног Вашингтону, у којем дипломата, према сазнањима „Викиликса“, тражи да му се достави „Листа за одмазду“, са списком европских земаља које одбијају ГМО, разумљива је потреба да се ове активности одвијају пред будним очима дипломатских представника.
Чини се да су освојене територије тесне за апетите биотех компанија, па се на Интернету појављују огласи за изнајмљивање или продају обрадивог земљишта ради започињања тренутно најпрофитабилније делатности: узгој ГМ житарица модификованих за потребе фармако индустрије.
О каквим се производима ради види се из судског спора вођеног против компаније ПродиГене, произвођача биљака намењених фармако индустрији (компоненет за вакцине и лекове), чији су руководиоци 2002. осуђени због контаминације традиционално узгајаних усева, тако да је отровно семе помешано са природним стигло на трпезе, иако УСДА тврди да је конфисковала читаву количину.

УЛОГА ЦИА Једна калифорнијска компанија отишла је корак даље, модификујући кукуруз који убија сперматозоиде намењен за производњу контрацептивних средстава. Ово је идеално решење за еугенички програм Била Гејтса, и прилика да једним ударцем убије две муве: нахрани и стерилизује. Процењује се да ће 10 одсто посејаног кукуруза у Америци бити модификовано за фармацеутске потребе. Приметан раст броја огласа на Интернету, у којима се тражи локација за извођење ових експеримената, наговештава могућност понављања сценарија који је Гватемалу гурнуо у тридесетогодишњи грађански рат. Прву аграрну реформу у Централној Америци започео је председник Гватемале Јакоб Арбенца, спровођењем експропријацију обрадиве земље, у власништву мултинационалних компанија. У књизи „Гватемалска револуција и САД, 1944 -1954“, Пиеро Глеијесес износи тајне документе о улози ЦИА-е и Двајта Ајзенхауера у финансирању операције ПБСУЦЦЕС, под паролом „борбе против комунизма“, и улози Јунајтед фрут компаније у свргавању председника Арбенце (1954).
Операција ПБФОРТУНЕ је започела финансијском подршком десничара из егзила и медијским припремама за придобијање западног јавног мњења. Против Арбенце су кренуле отрцане оптужбе да је „комуниста, диктатор, националиста, агент СССР-а…“, а његов страх од америчке доминације тумачен је „комплексом инфериорности банана-републике“. Арбенцине реформе су инспирисале суседни Хондурас и ЕлСалвадор, који је најавио аграрну реформу и социјалне промене, што су контролори западне хемисфере свргавањем Арбенце сасекли у корену.
Пиеро Глеијесес открива детаље везане за личне интересе директора ЦИА-е и његовог брата Џона Фостера Дулса – власника деоница у „Јунајтед фрутсу“. Против Арбенце је послата плаћеничка војска El ejército de liberación, подржана радио- станицом Voice of Liberation, стационираном на Флориди. Иницијатори грађанског рата у Гватемали играли су на карту етничких различитости, гурнувши једне против других латино Гватемалце и Маја Гватемалце. Овај сукоб је временом попримио размере геноцида, остављајући праве кривце ван домета закона. За то време је УФКО „банана- економија“ креирала сопствену нацију на периферији геополитичког ентитета званог Гватемала, уз помоћ корумпираних елита.
Трагедија Гватемале је инспирисала и писца књиге „Политичка историја United Fruit CO у Гватемали 1899 -1944“ Пола Досала који износи додатне податке о компанији Јунајтед фрут – познатој по надимку „Октопод“ – која је поседовала 566.000 хектара земље, запошљавала 20.000 људи и држала под контролом 96 одсто пруга, захваљујући корумпираном политичком систему, под диктатором Полом Досалом. Сличан сценарио примењен је у Никарагву, против сандиснистичке владе, а аутор књиге „Вођење послова са диктатором“ показује како функционише спрега локалних моћника и компанија, и које историјске околности омогућавају продају државних интереса.
Чини се да је захваљујући обновљеној енергији Латиноамеричког континента дошло до значајних промена, што је дало снаге народу Перуа да донесе Закон о забрани ГМО следећих десет година (док се не прибаве научни докази о безбедност ове хране). Овај преокрет је настао захваљујући притиску пољопривредника из Куска, забринутих за судбину старих сорти кукуруза, као што је велики бели кукуруз, црвени кукуруз и чувене сорте перуанског кромпира. Забрана је дошла у последњем тренутку, с обзиром на то да 77 одсто робе у перуанским супермаркетима садржи ГМ загађиваче. Ове производе људи масовно конзумирају не знајући њихово порекло, уносе их у кућу и понеко зрно кукуруза баце у своју башту, контаминирајући локалне сорте. Тек кад су схватили да инвазивна сорта прети опстанку, подигли су глас.
Енглески писац и фармер Јулиан Росе (помогао Пољској да избаци ГМО) не престаје да анализира услове који дају подстицај и равнотежу некој акцији: „Она почиње са унутрашњим осећањем растуће побуне. Побуне против разарајуће глупости ‚statusa quo‘, против морбидне маште оних који су изабрани да у наше име руководе планетом. Ово растуће осећање дубоке неправде изразито је људског порекла. Само снажан ударац у задњицу може да пробуди наше најдубље инстинкте за преживљавање.“

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *