Почетна / Регион / Словенија и пропале илузије о ЕУ

Словенија и пропале илузије о ЕУ

Зa „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић-Мекина

Демонстранти у Словенији не задовољавају се најављеном оставком градоначелника Љубљане, већ траже одлазак читаве политичке елите

До три поподне, 20. децембра – то је рок који су демонстранти у Марибору, окупљени под слоганом „Спржимо хоботницу“, поставили Градском већу са захтевом да поднесе колективну оставку. До пре неколико месеци нико не би обраћао нарочиту пажњу на такве захтеве, али откако су гранитне коцке (које су демонстранти „позајмили“ из калдрме) причиниле велику штету на државним зградама, а специјалци спасавали градоначелника из опкољене општине – такви захтеви имају значајну тежину. Јесте градоначелник Франц Канглер најавио да ће поднети оставку 31. децембра, али то је само још више разјарило Мариборчане, упркос чињеници да су забележили прву победу против осионе власти, која се дуго противила Канглеровој оставци страхујући од „домино ефекта“, односно усмеравања беса на друге припаднике словеначке политичке и привредне елите.

ХОБОТНИЦА КОРУПЦИЈЕ Канглерово обећање, тако, није донело очекивани мир, већ поставило нову мету, а то је цела градска управа у коју је градоначелник инсталирао своје људе. За народ, који се самоорганизује преко „Фејсбука“, неприхватљиво је да на челу јавних предузећа остају Канглерови трабанти који су, према извештајима словеначке Комисије за спречавање корупције, Марибору причинили огромну материјалну штету због незаконитих „захвата“ у градски буџет. Демонстранти су стога, приликом последњих демонстрација, прошлог петка, лансирали слоган „Спржимо хоботницу“, алудирајући на мафијашку повезаност Канглерових сарадника, распоређених у различитим градским структурама и јавним предузећима. Да симболика буде потпуна, на крају су и испекли праву хоботницу.
Врх власти с неверицом прати успех демонстраната, у којима препознаје опасно преузимање „балканског рецепта“. Тај „рецепт“ је на сопственом прагу напрасно постао неприхватљив, јер „политичаре не сме смењивати улица“. Како би поткрепили тезу да је револт „људства“ увезен, десничарски медији су 18. децембра одапели у јавност сензационално откриће да су почетком месеца у Љубљани, у једном од елитних хотела, одсели блиски рођаци и сарадници српског нарко-боса Дарка Шарића, уз спекулације на тему задатка због којег су се обрели у Словенији – баш у доба „свенародног устанка“ који никако не јењава.
А домаћи аналитичари никако да пронађу одговор на питање шта се то тако нагло променило и како је Словенија, од „приче о успеху“ коју су водећи западни медији уочи осамостаљења описивали чак као „острво слободе и напретка“ – срозала „на жилет од грчког сценарија“. Најзападнија и у оно доба најмодернија република СФРЈ осамосталила се без већих проблема и релативно мирно преживела распад југословенског тржишта и прикључење Европској унији (2004), за шта се веровало да представља последњи и највреднији национални циљ. Осам година после прикључења ЕУ, Словенија се суочава са суровом реалношћу; унутар ЕУ није просперирала, напротив. Уместо живота у „ЕУ утопији“, сада светски медијски сервиси извештавају о словеначким протестима истовремено са онима у Египту, Афганистану и Гази. Да све буде бизарније, повод је био, бар наоко, безазлен – Канглерово допуштење приватној фирми да Марибор премрежи радарима, који су за 20 дана забележили толико кршења закона, колико их је било у целој претходној години. Радари су били окидач, а узроци једа много дубљи. То су свакодневна сведочанства осиромашених и преварених људи, којима држава већ две године смањује пензије, плате, уз све више оних који су остали без посла, без пензија, без перспективе…

[restrictedarea]

КРАЂА У ИМЕ САМОСТАЛНОСТИ О беди и сиромаштву које харају у донедавно парадној новој чланици ЕУ сведоче и изјаве Аните Огулин, председнице Савеза пријатеља омладине, која се свакодневно суочава са социјалним проблемима у бројним породицама. „Словенија је била социјална држава која је служила за пример другима. Била! Словенија још увек има – за европске услове – добро уређено школство и здравство, али не и социјалну заштиту. Али нове рестриктивне мере владе ће погоршати стање и у просвети, а здравство је већ у колапсу… наше искуство је да смо у име самосталности (државе) постали неми сведоци велике похлепе појединаца. Мирно смо пратили суноврат великих, некада успешних предузећа, све већу незапосленост, настајање елита… Можете ли да замислите неизлечиво болесну мајку која нема новац за пут на операцију, без које јој је угрожен живот? Они који нису у стању да плате 250 евра за режијске трошкове убрзо добију пресуду, а онда дође истеривач и њихов ‚дуг‘ се тако повећа на вртоглавих 1.300 евра. Јадник тако на крају мора да плати још и данак држави, која га је опљачкала за пуко преживљавање. То није нормално, то је неморално“, упозорава Анита Огулин.
И како је Словенија од бајке о успеху тако брзо постала – прича о неуспеху? Одговор нуди Горан Клеменчич, вођа Комисије за спречавање корупције, који друштво непрестано упозорава на – системску корупцију. Посебним програмом „Супервизор“, Комисија је детектовала корупционашке послове у 125 примера у словеначким општинама, што доказује да се ради о „општој појави“. Ових дана су тужиоци у Финској због примања мита у „случају Патриа“ оптужили шест најодговорнијих „словеначких функционера и официра“; међу њима се налази и словеначки премијер Јанез Јанша, који и даље води владу као да се ништа није десило. „Ми смо, што се тиче ‚институционалног оквира‘ борбе против корупције међу најгорима у Европи. Ми смо у ситуацији да је све потпуно ‚раштеловано‘, па нам је потребна мацола да то поправимо, а не шрафцигер“, упозорава на раширеност корупције шеф државног органа који би требало да јој дође главе.
Све то су разлози да су премијер Јанша, министар полиције Винко Горенак (из Јаншине странке) и други челници словеначке владе постали крајњи циљ, нова мета којој се окренуо бес демонстраната чим је обнародована Канглерова најава оставке. А да се локални „шерифи“ заиста боје разјарених бирача, доказује и пример Љубљане, где је Градско веће донело одлуку да укине (омрзнуте) лисице којима су се градски полицајци годинама обрачунавали са непрописно паркираним возилима. Штавише, љубљански градски оци су, из предострожности, обавестили суграђане да у граду неће поставити радаре…
„Оставком Франца Канглера добили смо прву битку, али нисмо још победили“, поручују демонстранти једни другима преко „Фејсбука“. Друштво словеначких писаца придружило се незадовољним грађанима позивом политичарима да – поднесу оставку. Синдикати су за 21. децембар најавили генерални штрајк, а да изненађење буде комплетно побринули су се ветерани „рата за Словенију“, некадашњи територијалци и полицајци, који су саопштили да ће се и сами придружити штрајкачима у петак, јер се 1991. нису борили за „овакву“ Словенију и „ову“ власт, за коју тврде да је народу отела државу. Сви који су се прикључили „Фејсбук покрету“, верују да је Канглерова оставка тек прва из редова владајуће елите, а да ће домине тек почети да падају.

Јанша још ратује са ЈНА

Словеначки премијер Јанез Јанша и даље ратује са ЈНА иако је тај сукоб, који је трајао 10 дана, окончан још 7. јула 1991. године. „Закон о балансирању јавних финансија“ (ЗУЈФ), који је недавно усвојила Јаншина влада, у члану 143 одређује смањење пензија за око 30 одсто свима који су их зарадили радећи за предузеће из неке друге републике СФРЈ или у некој савезној институцији. Влада за такву дискриминацију (како је потез оценио словеначки омбудсман) једног дела грађана није дала никакво разумљиво објашњење. Сада је, на притисак опозиције, Јаншина влада усвојила измене ЗУЈФ-а, али тако да је стечена права вратила свима изузев онима који су били запослени у – ЈНА.
Жртве мера које Јаншина влада протежира 21 годину после кратког сукоба са ЈНА (Јанша је тада био словеначки министар војни), јесу и „етнички чисти“ Словенци, чији је једини грех то што су као зубари, лекари, медицинске сестре, техничари… радили, на пример, у „Младики“, љубљанској верзији београдске ВМА. Свима њима је пензија у просеку смањена за по 300 евра.
На апсурдност такве одлуке упозорава Зденка Чебашек Травник, заштитница људских права, која је од Уставног суда затражила да под хитно одлучи о уставности таквог поступања државе, због очигледне дискриминације дела грађана. Заштитница се за такав корак одлучила после многобројних протеста организација бораца НОБ, ветерана, удружења жртава окупатора, радника полиције… Владу оптужује за „дубоко неправедно и уставно недопустиво задирање у њихове пензије“, као и кршења људског достојанства, једнакости пред законом, принципа правне државе, дискриминацију и покушај „ретроактивног“ кресања права пензионера.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Глас Америке пустио да г. Клајд Престовиц пусти свој ЕУ скептицизам! Поражавајуће је што се ради о ЕУ фанатику!? Ево ускоро и ових „наших“, окрећу ћурак наопако и креће пропаганда о швајцарском путу Србије – који нема алтернативу! На*ебали смо!!




    0



    0
  2. Jedino se Srbi -ne svi–nego vladajuci ne uce na tudjim greskama–izlisno je posle bilo sta reci.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *