Сазревају нови глобални сукоби

Зa „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

Наредне године биће одлучујуће, чак и преломне, не само за Русију већ за цео свет, који ступа у епоху кардиналних промена, а може бити и потреса, поручио је Владимир Путин у годишњој посланици парламенту

Тачно у 12 часова, 12. дана, 12. месеца 2012. године у Кремљу, на Дан уставности Русије, председник Владимир Путин, по девети пут у својству шефа државе, обратио се Парламенту РФ – депутатима Државне думе и Савета Федерације. Онима који су слушали раније Путинове посланице било је одмах јасно: овај говор веома мало личи на све претходне. Уместо обиља бројки, детаљне анализе привреде и друштва, као и спољнополитичке и безбедносне ситуације, овог пута Путин је највише пажње посветио излагању дугорочних циљева Русије. Нема сумње: говор представља најаву нове етапе развоја Русије под његовим вођством, наредни историјски циклус до 2024. године. Са још амбициознијим циљевима него у протеклом периоду, када је најважније било физички очувати народ од изумирања и спречити распад државе. Као главни стратешки правац Путин је означио Исток и Евроазију, а не Запад (Европа и САД), што је била доминантна одлика руске политике у претходне две деценије! Најавивши велике потресе у свету, Путин је упозорио Русе да ће предстојеће године бити одлучујуће и преломне.

АКЦЕНАТ НА ЧОВЕКУ Нови тон, и дух, обраћања руским парламентарцима и члановима владе на челу са премијером Дмитријем Медведевим уочио је патријарх Кирил. „Имао сам прилике да слушам све председничке посланице у новој Русији, и ова данашња се разликује од свега што сам слушао. Обично председник ставља акценат на економију, на унутрашњу и спољну политику, али у садашњем обраћању акценат је стављен на оно главно – на човека, на човечју личност, на формирање духовног, културног, моралног облика Руса, на васпитање у духу патриотизма“, рекао је патријарх и захвалио Путину што су најважнији стратешки приоритети развоја руске државе и друштва први пут дефинисани на највишем нивоу.
Шта је заправо, током 83 минута говора, поручио Путин, при том не поменувши ни речју спољну политику, САД, Европу? Промена се осетила већ у првим реченицама, обично резервисаним за увод у теме о којима ће говорити, и где би већ назначио задатке који ће бити постављени у наредном периоду. Овог пута, међутим, Путин је рекао да је циљеве и задатке већ поставио у својим предизборним говорима и текстовима, као и првим председничким указима из маја ове године, а да је њихово испуњавање већ у току. „Рад је започет. Желим да уверим све грађане да ће се он и наставити и да ће се све што је зацртано неодложно остваривати. Данас, представљајући прву после избора председничку посланицу, ја се нећу враћати на ове планове“, појаснио је Путин.

[restrictedarea] Уместо тога, председник је изложио своје виђење Русије у будућности, и читав пут који је пред њом. „Данас бих желео да се задржим на неким принципијелним питањима нашег кретања напред, и то питањима не само средњорочне, већ и дугорочне перспективе, за садашњост и за будућност Русије, на темељним питањима за сваког од нас“, нагласио је председник. „У првих 12 година учињено је доста. Прођена је етапа од огромне важности, обнове и учвршћења земље. Сада је наш задатак – створити богату Русију благостања. При том, желим да сви у потпуности разумете: наредне године биће одлучујуће и, може бити, чак и преломне, не само за нас, већ практично за цео свет, који ступа у епоху кардиналних промена, а може бити чак и потреса. Глобални развој постаје све неравномернији. Сазрева тло за нове сукобе економског, геополитичког, етничког карактера. Јача конкуренција за ресурсе. Желим да вас уверим, поштоване колеге, и да подвучем: не само за метале, нафту и гас, а пре свега за људске ресурсе, за интелект. Ко ће избити напред, а ко ће остати аутсајдер и неизбежно изгубити своју самосталност, зависиће пре свега од воље сваке нације, од њене унутрашње енергије. Како је говорио Љев Гумиљов (велики руски историчар етнолог 20. века, син чувене песникиње Ане Ахматове, прим Б.Ђ.), то зависи од страствености, од способности кретања напред, ка променама“, готово је у даху изнео руски председник.
„У свету 21. века, у светлу новог распореда економских, цивилизацијских, војних снага, Русија мора да буде суверена и утицајна земља. Ми морамо не само сигурно да се развијамо, већ и да сачувамо свој национални и духовни идентитет, да не изгубимо себе као нацију. Да будемо и останемо Русија“, рекао је Путин, и наставио: „Управо у грађанској одговорности, у патриотизму, видим консолидујућу основу наше политике. Бити патриота не значи само односити се са поштовањем и љубављу према својој историји, мада је то безусловно веома важно, него пре свега служити друштву и земљи. Као што је говорио Солжењицин: ‘Патриотизам је осећај органски, природан. И као што не може да се очува друштво у којем није прихваћена грађанска одговорност, тако не може да постоји ни земља, посебно вишенационална, у којој је изгубљена одговорност за државу’“.

ВОЈСКА И НАТАЛИТЕТ Стално наглашавајући потребу очувања суверенитета Русије, Путин је објаснио и шта под тим појмом подразумева. Најпре, то су довољни ресурси земље и јака жеља да се очува геополитичка потреба за постојањем Русије. „То се тиче наше економије, културе, науке, образовања. То се тиче наше дипломатије, нарочито способности за колективне акције на међународној арени. И, наравно, не на последњем месту, то се тиче наше војне моћи, која је гарант безбедности и независности Русије. У светлу контроверзних процеса који се одвијају у свету, интереси нације од нас захтевају одлучну акцију. Морамо стремити само унапред, само у будућност“, више пута је Путин поновио да Русија не сме да се осврће уназад. И то је илустровао најважнијим примером: ако је деведесетих Русија губила у просеку око милион становника годишње, што је претило потпуним нестанком руског народа у догледној будућности, сада је тренд потпуно преокренут. Само у периоду од јануара до септембра ове године, број становника Русије увећан је за више од 200.000, а први пут од распада СССР-а забележен је позитиван природни прираштај!
Власт не сме да делује путем забрана и ограничења, већ да јача духовне и моралне основе друштва, нагласио је Путин, признајући да руско друштво данас пати од дефицита духовних веза, милосрђа, саосећања, узајамне помоћи и подршке. „За Русију нема, и не може бити, другог избора осим демократије. При том желим да кажем и чак подвучем: ми делимо управо универзалне демократске вредности, прихваћене у целом свету. Међутим, руска демократија – то је власт руског народа, са његовим сопственим традицијама народног самоуправљања, а није реализација стандарда наметнутих нам споља“, поручио је Путин и представио својеврсни „кодекс поштене политичке конкуренције“, који обухвата неколико елемената. Најпре, да су јединство, целовитост и суверенитет Русије безусловни, да сваки сепаратизам и национализам унутар земље мора бити искључен. Затим, да је неприхватљиво свако директно или индиректно спољно мешање у унутрашње политичке процесе. „Актер који за своју политичку делатност добија новац из иностранства и опслужује самим тим туђе националне интересе, не може бити политичар у РФ“, нагласио је Путин.
Председник Русије изнео је и два става која представљају директну критику националних елита. Подржао је предлоге закона којима се свим државним функционерима и њиховим најближим сродницима, без обзира на ранг и позицију, забрањује поседовање било какве имовине у иностранству, укључујући банкарске рачуне и хартије од вредности. И, у вези с тим, борба против „офшоризације“ Русије, с обзиром на то да се у овом тренутку око 90 одсто свих трансакција великих руских компанија, укључујући и оне са државним власништвом, одвија ван јурисдикције матичне државе. Зато Путин захтева хитне мере за јачање правне сигурности, пре свега у домену правосуђа и унутрашњих послова. Први тест прокламоване „деофшоризације“ биће предстојеће велике приватизације руских компанија, чије ће акције бити понуђене на домаћим берзама за све инвеститоре.
„У 21. веку вектор развоја Русије – јесте развој ка Истоку. Сибир и Далеки исток – то је наш колосални потенцијал, о чему је још Ломоносов говорио. Сада би требало то да реализујемо и заузмемо достојно место у Азијско-пацифичком региону који се најдинамичније развија у свету“, најавио је Путин и поручио да ће успешно „решити задатак стварања Евроазијске економске уније“. После ових речи, више од хиљаду присутних представника елите у Георгијевској дворани устало је и ћутке одслушало химну Руске Федерације. Лицем окренут према њима и тачно наспрам патријарха, сам на четвртом степенику пиједестала, између две велике заставе, стајао је Владимир Путин.

[/restrictedarea]