Почетна / Други пишу / Платформа за Косово – први покушај уједињавања косовских Срба?

Платформа за Косово – први покушај уједињавања косовских Срба?

Неколико месеци очекивања и јавност се коначно упознала са српском платформом за Косово. Истина, упознала се на врло чудан начин: за програмске тапке сазнали смо не од руководилаца земље и чак не из саопштења званичних медија, већ из документа на енглексом језику који је из неког разлога објавио на свом сајту извесни Даниел Сервер, експерт за Блакан и професор универзитета Џонс Хопкинс. Затим су за његов садржај саопштила сва могућа косовска издања, и тек затим пројекат је „приметио“ Београд, где је увече РТС потврдио аутентичност документа. У сваком случају, за основне тачке сада знамо: за основу се узима каталонски модел, Србија инсистира на стварању у оквиру аутономне покрајине Косово и Метохија аутономе заједнице спрских општина које ће имати овлашћења у таквим областима као што је образовање, здравство, култура, енергтика, економија, финансије, телекомуникације и друге.

Мишљења поводом платформе варијрау – од разочарања из серије „ништа ново“ до умерене подршке. Интересантно је посматрати како косовски Срби на Интернету, коментаришући документ, истичу низ врло делотворних предлога. На пример, осигурати равноправност за Горанце на Косову, осигурати у српским енклавама рад мибилне везе спрских оператера, заштити историјску припадност православних цркава и манастира које све чешће покушавају да преставе као косовску културну баштину, а не српску.

Истина, патриотске снаге Србије незадовољне су платформом и оправдано питају – где је помињање статуса: На пример, наш колега из Лепосавића, главни уредник интеренет-издања Срби на окуп Милан Јездић пише: нигде се не помиње територијални интегритет Србије. На крају крајева кога ће да обавезује платформа Србије кад их не обавезује ни резолуција УН 1244 која би требало и морала да буде обавезујућа за све.

У сваком случају, тачно је истакао премијер Дачић, текућа верзија платформе није Свето писмо. То није коначни текст, шта више није још ни усаглашен са свима. Тако да се он може и треба разматрати. То ћемо ми и учинити са Марком Матићем, политикологом, новинаром издања Електронске новине, а други учесник округлог стола упознаће нас са тачком гледишта Приштине – то је Илир Деда, директор Косовсог инстиута за политичка истраживања и развој.

Да ли су за вас били изненађење предлози које садржи нацрт платформе – прво је поменут ентитет за север Косова, сада заједница српских општина. Какав је ваш однос према тим пројектима.

Марко Матић: Платформа заправо представља нешто детаљније разрађен план Бориса Тадића у четири тачке, који је раније већ одбачен како од саме Приштине, тако и од већине заинтересованих међународних чинилаца. Тадић је у том плану дотадашњи приоритет очувања територијалног интегритета на неки начин преименовао у настојање за решење косовског проблема, што је озваничило закаснелу спремност за разматрање далеко ширег спектра опција са становишта Београда. Иначе, том приликом Тадић је поменуо и фамозне четири тачке као еуфемизам за контуре стидљиво редефинисаног националног интереса Србије на Косову, а то су били специјални статус за север Косова, гаранције за Србе у енклавама, очување српске религијске културне баштине и решавање имовинског питања. Ако се добро сећам тог документа. У том смислу, чак и ако платформа као свој основни циљ предвиђа успоставаљање српског ентитета на Косову по моделу Републике Српске, поставља се питање у оквиру чега Србија види тај ентитет? То подсећа, сликовито говорећи, на неку грађевину која има кров, али јој недостају темељи и све остало што иде испод тог крова. Колико сам ја разумео из онога што смо до сада видели у медијима, платформа уопште не садржи дефиницију Косова онако, како га Србија види. У случају Србије и Косова ми знамо да постоји негирање самог постојања онога на чему инсистира Приштина, а то је косовска државност. То неслагање око самих надлежности институција у Приштини чини секундарним питањем, а евентуални аранжман о специјалном статусу северног Косова, по мени, чини потпуно немогућим. Барем на онај начин на који то предвиђа платформа. Није јасно како би тај ентитет имао учешће у одлучивању институција у Приштини. Рецимо, да ли би он имао механизме које има Република Српска, механизме вета и блокирања неких одлука? Или би он само могао да партиципира сразмерно броју становника? Или пак не би упоште ни партиципирао, не би био заинтересован за то, већ би био заинтересован само да он доноси на својој територији независне одлуке од Приштине? То није јасно дефинисано. И мисим да ће о томе тек бити расправе. И на крају можда бих могао да додам само да је једина позитивна тачка овог документа управо то што по први пут фокус ставља на целокупну српску заједницу на Косову, а не само на онај њен мањи део који живи северно од реке Ибар.

Илир Деда: Нацрт је изазвао велике негативне реакције од свих учесника политичког живота и невладиног сектора у Приштини, јер овај план уствари показује да се Србија није одмакла. Разни званичници у Београду кажу да Србија узима у вид реалност стања на Косову, а овом платформом се само доказује да Београд још увек не схвата реалност на терену. Оно што су сви нагађали, то је да би нова српска платформа била дорада четири тачака бившег председника Тадића уствари је испало као погрешно очекивање и велики је корак назад. Морам рећи да србијанска платформа, или нацрт платформе, урушава резолуцију Генералне скупштине Уједињених нација о дијалогу и нормализацији у добросуседским односима, начела Европске уније и закључке Савета ЕУ од десетог децембра да се јасније каже шта се очекује од Приштине и Београда ка нормализацији, а овај нацрт платформе који је јаван је не и корак назад, него нас води доста година уназад.

Да ли је за Приштину неприхватљива свака варијанта која личи на модел Републике Српске?

Илир Деда: Јесте. То је немогућа опција и не долази у обзир. А не тиче се то само Косова, него и регионалне стабилности. Знате, било каква посебност, територијална или правна посебност севера Косова ће одмах изазвати негативне последице у Прешевској долини, у Македонији, у Босни и Херцеговини, јер етнички Албанци у Прешеву и Македонији гледају ка северу Косова, како ће се север уклопити у остатак Косова. Исто то раде и Срби и Хрвати у Босни и Херцеговини. Ја мислим да постоји једна свест код Европске уније да било каква посебност на северу брзо ће додатно дестабилизовати наш регион, а на Косову ће створити нефункционалну државу и два ентитета, српски и косовски који ће такође водити ка даљем исељавању Срба који живе јужно од Ибра. Мислим да смо сви очекивали један јачи искорак Србије ка нормализацији. Овај нацрт платформе то не показује још увек. И мислим да сада, ако Србија остане тврда на тим линијама, велики је знак питања кад ће се кренути напред ка овом процесу политичког дијалога.

Господине Матићу, председник Николић је представио нацрт платформе амбасадорима, али није представио јавности. И затим, занимљив је избор амбасадора – руски, кинески, британски. Где су Немачка и САД?

Марко Матић: Израда платформе је захтевала једну најширу могућу јавну дебату, коју је председник Николић лично и јавно најавио још у јулу, али која је у потпуности заостала у међувремену. Што се тиче амбасадора, мени се чини да су представници Немачке и Сједињених Држава још раније били упознати са основним контурама платформе, и то на значајно вишем нивоу од нивоа… То с једне стране говори о мањку самопоуздања уског круга аутора платформе, али и о великом дипломатском гафу који је том приликом учињен, а који би могао да увреди остале земље Контакт групе. Мислим да су дипломатски обзири налагали да се са садржајем тог документа упознају сви амбасадори Контакт групе, без обзира на то што су неки преко својих представника вероватно и раније били упознати са садржајем документа. С друге стране, то би могао да буде и знак и да су србијански челници добили неку врсту зеленог светла за израду самог документа, што опет, није гаранција да ће његово решење добити подршку током преговора.

Сада питање Приштини. Господине Деда, као што знамо, многи Срби који живе јужније од Ибра интегрисали су се у систем Косова. Да ли вам је познато њихово мишљење поводом специјалног статуса за север?

Илир Деда: Морам вам рећи да специјални статус севера Косова одбацују и сами косовски Срби, а већина њих живи јужно од Ибра. И постоји један јак мултиетнички став, политички став у Приштини свих етничких заједница да север Косова и српској заједници на Косову се не могу дати два различита права, две различите аутономије. То одбацује и већина косовских Срба, одбацује и део Српске православне цркве, одбацује и део западних држава, а, наравно, и власт у Приштини.

Како прокометаришете речи шефа парламентарне делегације Социјалистиче партије Србије Бранка Ружића о томе да платформа треба да кореспондира са неким елементима Ахтисаријевог плана. Али Београд, као што се зна, овај план не признаје.

Марко Матић: То је још једна заблуда која се шири у јавности Србије, да Београд може да прихвати само нестатусне делове Ахтисаријевог плана који одговарају Србији, и да одбаци онекоји јој не одговарају. Мислим да је тај документ, као и већина сличних докумената, конзистентна и међузависна целина чији су делови практично непримењиви уколико се парцијално издвајају. Како ће се, на пример, преговарати о статусу Срба на Косову, када нисте дефинисали ваш поглед на статус самог Косова? Дакле, то би били преговори о статусу српске заједнице у оквиру чега? То су нека питања која остају без одговора, а која би, чак и да договор буде постигнут на самим преговорима, могла у будућности да оптерете његову имплементацију. Иначе, Ахтисаријев план предвиђа одређени степен специјалног статуса Срба на Косову, али његова основна претпоставка је признање независности, односно државности Косова.

Илир Деда:  Морам вам рећи да демонизација која се десила у Србији Ахтисаријевог плана је изузетно негативна, јер Ахтисаријев план нуди широку суштинску самоуправу српским општинама на Косову и даје једну улогу гаранта Србији да се брине о косовским Србима заједно са косовским властима. То је један веома комплексан план који се мора још једном презентовати србијанском јавном мњењу да би они видели шта значи тај степен аутономије који је део косовског Устава и по којем су створене четири нове српске општине на Косову. Значи, ту већ постоји аутономија у

судству, у школству, у образовању, економском развоју, безбедности, тј. полиције, судска аутономија… Тако да постоје централни механизми одбране од малверзације у Скупштини Косова, на локалном нивоу и тако то. Ако се тај план још једном представи српској јавности, они ће видети да суштинска самоуправа или једна широка аутономија већ је дата, већ постоји по косовском Уставу.

Извор: Глас Русије

2 коментара

  1. …ајд све ово али ко шта пита ДЕДУ??? Где је ДЕДА??? … мртав ладан…




    0



    0
  2. Dogodine u Prizrenu!!!!! A Botu u…. ma znate već di…




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *