Није лако „преломити“ да посланици раде одговорно!

Поводом текста „Јавно слушање далеко од очију јавности“, аутора Маре Кнежевић Керн („Печат“, од 24. 11. 2012. године), обратила нам се Милица Војић Марковић, посланик ДСС-а и председник Одбора за заштиту животне средине. Објављујемо њено писмо и објашњење наше новинарке

Као председник Одбора за заштиту животне средине НСРС, организатор јавног слушања на тему: „Утицај генетски модификованих организама (трансгена) на животну средину и здравље“, одржаног 13. 11. 2012. године, у Малој сали Скупштине Србије, морам да реагујем на Ваш текст: „Јавна слушања далеко од очију јавности“, „Печат“ од 24. 11. 2012. године.
Прво, сам наслов текста, а то још неколико пута провлачите у чланку, асоцира да је јавно слушање организовано са намером да се нешто сакрије од јавности и да нису били позвани новинари („Мада су се сутрадан појавили неки прикази у штампи“ – кажете). Шаљем Вам списак присутних новинара (уз њихов потпис и телефон, па проверите, молим Вас!) Ради се само о новинарима који нису имали акредитацију, сем за тај догађај, па су зато на том списку. Новинари са акредитацијом, попут Вас, нису морали да се поново потписују, али су били присутни. На скупу су биле и камере, чуди ме да их нисте запазили, пратиле су скоро цео догађај, тако да је и на тај начин на четири ТВ станице био приказан рад скупа.
Дакле, не само да нисмо имали намеру да нешто сакријемо, него напротив, баш смо желели да се говори о оном што су учесници рекли.
Шаљем Вам и листу свих учесника са свим њиховим подацима. То чиним не бих ли Вам указала и на чињеницу, да када позивате толики број људи (127 их је било на скупу), 54 заинтересованих за ову тему је говорило, скуп не може бити тајан!
Кажете у тексту да су се чули и „други“, тј. тонови да је ГМО опасна и неприхватљива за Србију! Како је тај део приказа на неке оставио најјачи утисак, шаљем Вам још један писани документ – обрађени тонски снимак са скупа (ако и у њега сумњате, спремна сам да Вам доставим и тонски материјал!) Из материјала је видљива чињеница да је само један човек (председник Аграрног савета, господин З.Трнавчевић, посланик, није члан Одбора за заштиту животне средине) говорио у прилог ГМО, и да су још два учесника била у дилеми – сви остали, укључујући и мене као водитеља скупа су се јасно определили против.
Ваше је право да у свом тексту дајете онолики простор заговорнику ГМО, али то није било већинско мишљење тог скупа, на шта Ви наводите неупућеног читаоца. Мада сам ја као председник Одбора јасно рекла наше намере због којих смо организовали скуп, дозвољавам да Вас нисам у то уверила. Надам се само да Вас мора уверити чињеница да је Одбор определио баш зато уводничаре, знајући, верујте ми, овај пут на реч, њихов рад, њихова уверења и значај у јавности!
Можда су јасна уверења са тог скупа изненадила Вас, нас нису!
Ми смо поносни што смо организовали скуп са којег је послата тако јасна порука о неприхватању ГМО у Србији! И ту поруку су препознали сви медији који су извештавали са скупа, сви учесници, осим Вас. Али ја у Ваше разлоге нећу да улазим.
Хоћу само још једном да кажем да ће овај Одбор, док га ја водим, радити јавно, професионално и у корист заштите живптне средине. Отворићемо још контроверзних тема, увек ићи неколико корака испред владе и тераћемо је да се изјасни о многим спорним стварима, макар они, који кажу да се залажу за исто што и ми, не буду хтели то да „чују“.
Признајем, није лако „преломити“ да посланици раде одговорно и вредно!

Мара Кнежевић Керн:

Поштована госпођо Милице Војић Марковић,
Жао ми је што сте стекли утисак да је мој текст уперен против Вас и вашег вођења седнице, што се из приложеног не може закључити. Текст дословно гласи:
„Одбор за заштиту животне средине Народне скупштине Републике Србије“, организовао је Прво јавно слушање на тему: „Утицај генетички модификованих организама на животну средину“. Овај скуп је организован изузетно професионално, а већина учесника је снажно подржала став да ГМО нема шта да тражи у Србији. Судећи према одлучности и кредибилитету учесника у дискусији, овај корпоративни, уцењивачки закон из WТО кухиње неће проћи, а они који га заговарају могу да спроведу наум само уз помоћ владе, која је овом приликом показала да је стварно народна.“
Што се тиче наслова, управо сам користила вашу примедбу, изречену за говорницом, да седница неће бити преношена директно, као што се очекивало, и да је разлог томе нека друга важнија седница која је преношена директно. Присутни су на ово негодовали, и стекао се утисак да неко, мимо Вас, жели да се ова дискусија сведе на кратке „политички коректне“ информације у сутрашњим новинама, што се и десило. Кратки „извештаји“ неколико дневних новина довели су у заблуду јавност, с обзиром на то да су се осврнули на догађај само у неколико реченица, сажевши шестосатну расправу у ауторски коментар-закључак, што је непримерено озбиљности теме и што је обесмислило назив „јавно слушање“.
Остајем у уверењу да је, с обзиром на важност теме и високи ниво учесника у дебати, као и на напор који сте уложили да се чују гласови против ГМО, догађају додељен мизеран медијски простор. Кад сам рекла да је ово била прилика да се чују и „други“ гласови, мислила сам на досадашњу праксу у мејнстрим медијима, који противницима ГМО нису уступали адекватан простор. Управо сте им Ви то омогућили, први пут на оваквом месту, а неко Вас је саботирао и свео на неколико немуштих новинских коментара (уколико има изузетака само потврђују правило). Кажете да је „само један човек“ – председник Аграрног савета и посланик, говорио у прилог ГМО. Он је заиста на већину присутних оставио најјачи утисак и стога сам управо њега и цитирала, што се сматра објективним извештавањем. Захарије Трнавчевић није било ко, он је познат и угледан новинар, „без мрље у каријери“ – како је сам казао на почетку свог излагања и управо због тога његова реч има посебну тежину. Трнавчевића пољопривредници добро познају и верују му; оно што каже уважени Трнавчевић цитира се у народу и узима озбиљно. И присутни су његово излагање узели веома озбиљно. Поводом вашег произвољног коментара да су ме „можда изненадила јасна уверења са тог скупа“, која су за Вас „позната ствар“, могу само да кажем: на истој смо страни.
А што се тиче ваших намера да пошаљете јавности „јасну поруку“ о неприхватању ГМО у Србији, она је допрла до Србије управо захваљујући „Печату“.