Моралност као животни принцип

Разговарала Невенка Стојчевић

Убеђење Михаила Марковића, једног од најинспиративнијих наших мислилаца и ангажованих филозофа, било је да би решење за Косово и Метохију, поред међународног права, требало да следи и начело моралности

Успомену на Михаила Марковића чини његово импозантно научно и филозофско дело које сублимира све кључне проблеме и недоумице епохе у којој је живео – 20. век и прва деценија 21. века. Због тога је и недавно београдско („Коларчев народни универзитет“) представљање зборника „Како је говорио Михаило Марковић“ побудило велику пажњу. О сабраним текстовима чији је аутор, како је речено „ један од највећих наших и светских мислилаца овога доба“, говорио је приређивач издања др Станислав Стојановић, а потом и Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних, проф. др Мирко Зуровац, проф. др Зоран Аврамовић и Раде Вељић, председник Шаховског клуба „Партизан“.
„У тренутку док Срби на северу Косова дежурају на барикадама протестујући против нових граница и тражећи гаранције важне за њихов опстанак и будућност на Косову, не можемо да не подсетимо на став Михаила Марковића да би решење за Косово и Метохију, поред међународног права, требало да следи и начело моралности које је карактерисало и читав живот Михаила Марковића, не само приватно, него и у науци и друштвеном ангажману. Принцип моралности је, заправо, био његов руководећи принцип и основна карактеристика његове личности“, закључио је Живадин Јовановић.
Он је подсетио да је Марковић нудио решење и за сурову стварност у којој се нашла Србија.
„Ова по тежини мало са којим временом упоредива криза може да се реши изласком земље из полуколонијалног статуса, обновом пољопривреде, искорењивањем корупције и обновом Војске Србије. То је Марковић писао 2006. године и закључио да на хоризонту нема политичке снаге која би урадила овај важан посао. Сматрао је да је све у дипломатији, праву и медијима од почетка ове стварности велика историја бешчашћа, да је све скандалозно лоше и да цивилизација која гази универзалне вредности мора да нестане“, рекао је Живадин Јовановић и подсетио на Михајловићеву поруку да смисао живота не може да се своди само на поседовање добара или мало власти.„На трибинама и округлим столовима он је говорио о кључним питањима нашег живота у времену у којем живимо и нашим односима са светом – од питања избеглица на почетку 21. века, циљева друштвеног развоја у нашој земљи, догме приватизације, приоритетних националних и државних интереса српског народа, одговорности интелектуалаца у времену кризе, о смислу и последицама НАТО агресије на СРЈ, и како је говорио, о плану за трајну окупацију Косова од сила глобализма, до незапослености и сиромаштва у Србији, НВО, левици у свету, до истине о Антифашистичком покрету од 1941-1945. и агресивног оспоравања значаја тог покрета, односно покушаја транзиционих реформатора да у накнадној ревизији нађу потврду наводног демократског легитимитета за сопствену лидерску улогу у Србији на њеном путу у евроатлантску будућност“, навео је Стојановић.
Он је нагласио да је Марковићево дело трајно инструктивно и инспиративно за решавање проблема са којим ће се српски народ тек сретати у будућности.
Проф. др Мирко Зуровац нагласио је да је Михаило Марковић борбу за слободу и праведније друштво сматрао својим најважнијим животним пројектом.
„Од догађаја 1968. интересовања од ‚чисте филозофије‘ помера према социјалној и политичкој филозофији. При том се придржавао једног принципа према којем би људска мисао требало да се креће од апстрактног према стварном и од теоријског према практичном. Откривао је патолошке ограничености наше епохе које су данас многобројне, тврдио је да је продуктивног рада веома мало, да је духовна беда условљена чињеницом да је традиционална култура збрисана и замењена стереотипима јефтине и заглушујуће универзалне забаве. Сматрао је да смо осуђени да живимо у свету свеопште корупције и лажног представљања“, поручио је Зуровац.

  быстрые займы на карту срочный займ на карту мирзайм быстро деньги на картузайм под залог срочно