Почетна / Култура / Болна тема изгнанства

Болна тема изгнанства

Пише Наташа Анђелковић

Болна тема изгнанства/Ноеми Сечи „Комуниста Монте Кристо“, „Завет“, 2012, превод с мађарског Ангела Патаки/

Овогодишњи Сајам књига отворила је млада мађарска књижевница Ноеми Сечи чији је роман „Комуниста Монте Кристо“ прошле године добио „Европску награду за књижевност“, а који је за овдашњу публику објавила издавачка кућа „Завет“. Говорећи о својим првим сазнањима о српској књижевности, која сежу у рано детињство када је у родном Чонграду видела спомен-плочу Милоша Црњанског, Ноеми Сечи је истакла како је већ тада разумела важност мотива изгнанства. И заиста, у роману који је пред српским читаоцима тема изгнанства има централно место и ауторка јој приступа у једном нивоу дословно, а у склопу целог дела и на симболичком плану, као духовном изгнанству.
Њен роман је историја идеје комунизма у Мађарској, која је испричана на пародично-хумористичан начин, али која није лишена потресних и трагичних догађаја и истина. Приповедајући о историјским догађајима – о стварању Мађарске совјетске републике 1919. године, контрареволуцији, Миклошу Хортију и прогону комуниста, колаборацији с нацистима, терору озлоглашених мађарских фашиста њилаша, и коначном продору Црвеноармејаца и настанку комунистичке Мађарске под совјетским режимом и Ракошијевом владом, Ноеми Сечи приказује како се те велике историјске мене и политичке игре одражавају на малог човека и како настају страшне личне и породичне драме у таквим околностима. Њен јунак Шањи је месарски помоћник, који улази у илегалну комунистичку партију без много знања о томе шта она заправо јесте, али с уверењем да у њој може бити наде и уточишта за људе попут њега, који немају порекло, упориште и утабан пут. Добивши одговоран задатак да пребаци партијско/државно злато у Беч, Шањи постаје један од најближих људи Беле Куна, оснивача мађарске комунистичке партије и амблемске фигуре диктатуре пролетаријата. Шањијева посвећеност партији и оданост идеји постаје део његовог идентитета и животни смисао. Зато све оно што ће му се дешавати у годинама изгнанства, хапшења, страдања, парадоксално, а историјски логично, има карактер пикарске судбине, јунака који мења идентитете и служи се свим средствима да би дошао до морално оправданог циља. Проблем Шањијевог живота настаје када се, међутим, испостави да се циљ који је постојао изметнуо, преобразио у сопствену супротност.

[restrictedarea] Ноеми Сечи кроз лик Шањија, револуционара који је у души остао месарски помоћник, ослобађа пâтоса, али се не устручава од изрицања једне готово националне осуде и презира, јер је специфичност мађарске постаустоугарске историје то да у њој није постојала црно-бела подела на лоше и добре. У илегално-конспиративном имену Гроф које Шањи носи током рата значењски и симболично је сабрана сва трагика и апсурд једне личне судбине човека који је гроф међу комунистима и комуниста међу грофовима, што је и слика једног несрећног народа и несрећне државе која није ни царска монархија, ни комунистичко-социјалистички рај.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *