Почетна / Култура / Заводљиви рапорт са „дивљег истока“

Заводљиви рапорт са „дивљег истока“

„Апсурдистан“, Гари Штајнгарт, „Плато“ 2012, превод с енглеског Љиљана Недељковић

Романи Гарија Штајнгарта, руског Јеврејина који од раног детињства живи у Америци, већ годинама изазивају одушевљење публике и високе оцене критике, како на Западу, тако и у Русији. Оно што отвара пут до читалаца јесте хумор и интелигентна сатира која извире из његове прозе. Многи га сматрају књижевним потомком Џонатана Свифта или руског класика Гогоља. Његов други по реду роман „Апсурдистан“, чији је превод на српски језик управо објавио „Плато“ производ је богате хумористичко-пародијске традиције, из које аутор потиче како рођењем, тако и образовањем. Будући расцепљен између два света и две културе, руско-совјетске и западно-америчке, као и јеврејске која у сваком од та два света партиципира, он има ту привилегију да све те светове добро разуме, па може истовремено и да их воли, и да им се смеје, и да их критикује.

[restrictedarea]

Његов Апсурдистан је једна од бивших совјетских, закавкаских република, које су данас заборављене, исто као што су биле заборављене и у доба социјализма, с разликом што се неки ред тада поштовао, и неком се морало одговарати за све, а сада те земље представљају „дивљи исток“ у који са Запада навиру тајкуни вођени нафтном грозницом, баш као што су њихови, много мање угледни преци освајали „Дивљи запад“ вођени златном грозницом. Апсурд сваког Апсурдистана јесте што у њему заправо нема ни нафте, ни новца, ни богатства. Народ Апсурдистана живи у беди, а нафта лебди над свима њима као маркетиншки трик који привлачи улагаче са Запада који ће напунити џепове шачици олигарха.
Да би постигао ефекат смеха и пародије, Штајнгарт користи поступак класичне сатиричне књижевности, као у Свифтовим „Гуливеровим путовањима“ или код нашег Радоја Домановића, где јунак доспева у неку чудну и наопаку земљу, тамо буде дочекан од стране државних моћника и лепо гошћен, а током његовог боравка у тој земљи откривају се све њене мане, извитоперености, неправде, злоупотребе, на духовито подсмешљив начин.
И симболично и дословно, Апсурдистан се налази између европске, словенске мајчице Русије и њеног крајњег истока, где је почетак Америке. Штајнгарт слика Апсурдистан као поприште на којем се укрштају интереси ова два дива уз помоћ јеврејског капитала. Коцкарнице, хотели, луксуз, легална проституција, само је спољашња слика коју прву угледа јунак када доспе у Апсурдистан. Друга слика је сиромашан и гладан народ, који страда у страхотама грађанског рата. Нашем читаоцу сцене у којима председник владе главном јунаку устима умазаним од гозбе весело објашњава како се монтирају грађански ратови и шта се њима постиже, колико новца уђе у земљу за време рата, а колико после њега, када би све што је срушено требало изнова да се изгради, неће деловати ни пародично, ни хиперболично, већ реалистично.

[/restrictedarea]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *