Војник који је понизио Хрвате

Пише Миодраг Зарковић

Објашњење велике опседнутости званичног Загреба њиме, лежи у ономе што је Капетан Драган урадио почетком деведесетих, у најранијим фазама рата на простору авнојевске Хрватске. Прекаљен војник и умешан војсковођа, Васиљковић је увелико утицао на промену тока тог сукоба, који је избио када су хрватске паравојне формације напале легалне оружане снаге, федералне, као и локалне

Српско-хрватски правнички и ратнички спорови нису протеклих дана били ограничени на Хаг, па ни на Европу. Упоредо са ослобађањем Анте Готовине и Младена Маркача, наиме, истог тог 16. новембра са другог краја света стигла је не баш неповезана вест, да је аустралијска влада одлучила да Хрватској изручи свог држављанина Данијела Снедена илити Капетана Драгана, илити Драгана Васиљковића.
Важност те информације много мање се огледала у српским гласилима, изгледа једва заинтересованим да је уопште и објаве, а далеко више у хрватским медијима, који су је дочекали као нову своју победу, поред оне хашке. Примера ради, утицајни загребачки „Вечерњи лист“ је извештај о одлуци аустралијске владе објавио под наднасловом „Још једна добра вест“, отворено се наслађујући и у самом тексту, који почиње реченицом: „Ратни злочинац Капетан Драган биће изручен Хрватској“.

ЈЕДНА ОД РЕТКИХ ЗВЕЗДА Колико је Хрватима стало до тога да се дочепају Драгана Васиљковића, види се и по самој чињеници да безмало седам година трају њихова запенушана настојања да приволе Аустралију да прекрши сопствене законе како би удовољила званичном Загребу. Капетан Драган, познат и под надимком Кеп, ухапшен је у Сиднеју 19. јануара 2006. године, на основу потернице из Хрватске која га терети за ратне злочине. Од тада је практично у затвору, мада је крајем 2009. био пуштен на слободу, пошто је Савезни суд Аустралије утврдио да Васиљковић у Хрватској не би имао поштено суђење и да зато не долази у обзир да буде изручен Загребу. Кеп је то знао да прослави, али су неке његове тадашње изјаве, дате између осталих и „Печату“ (интервју са њим објављен је у броју 81, у септембру 2009. године), сасвим сигурно додатно разјариле Хрватску. Изјављивао је Васиљковић тих дана да таква пресуда у његовом случају представља идеалну заштиту за све остале аустралијске држављане српског порекла које би Хрватска могла да потражује. „Ово је шамар Хрватској“, поручивао је Васиљковић. Ни ошамарена, међутим, Хрватска није била спремна да призна пораз, па је наставила да лобира, овог пута код извршних власти Аустралије: нажалост, успешно, пошто је Влада Аустралије успела да преиначи претходну пресуду и издејствује одлуку да Васиљковић ипак буде изручен Загребу. После неколико месеци ван домашаја аустралијских власти, Капетан Драган је пролећа 2010. поново ухапшен и од тада се налази иза решетака, одакле води огорчену борбу против тога да буде предат доказано немилосрдним непријатељима.
Објашњење толике опседнутости званичног Загреба њиме, лежи у ономе што је Капетан Драган урадио почетком деведесетих, у најранијим фазама рата на простору авнојевске Хрватске. Прекаљен војник и умешан војсковођа, Васиљковић је увелико утицао на промену тока тог сукоба, који је избио када су хрватске паравојне формације напале легалне оружане снаге, федералне, као и локалне. Капетан Драган је основао и обучио такозване Книнџе, против којих хрватски одреди нису имали никакво решење.
„Кеп је био, да се тако изразим, једна од ретких истинских звезда тог рата“, каже за „Печат“ Александар Павић, политиколог из Београда, који је заједно с Васиљковићем обишао будућу РСК још пре избијања ратних сукоба. „Он је био ретко професионалан војник, који је ратовао по свим правилима међународних конвенција, а упркос томе био изузетно успешан. Од Крајишника је направио задивљујућу војску, потпуно надмоћну у односу на непријатеља. Пре него што се у рат између Хрватске и САО Крајине умешала ЈНА и на крају све упропастила, глумећи ‘плаве шлемове’ уместо војске задужене за одбрану земље, Кепова војска је у року од три месеца одиграла кључну улогу у ослобађању Крајине од хрватске војске, уз минималне жртве у редовима оригиналних ‘Книнџи’, односно милиције САО Крајине. Да није било политичких препрека, па и из Београда, Кепове јединице могле су да буду једна од ударних игли у ослобађању целе авнојевске Хрватске од неоусташког Туђмановог режима. Хрвати су још онда били свесни тога, а и данас памте. Зато им је толико стало да им буде изручен. Капетан Драган је за њих трофеј, којим они намеравају да додатно понижавају Србију и Србе.“

[restrictedarea]

ЗВАНИЧНИ БЕОГРАД НА ПОТЕЗУ Претходно ће Загреб морати да понизи Аустралију, али је, по свој прилици, Аустралија већ пристала на то, судећи по запрепашћујућој одлуци тамошње владе да свог грађанина – Васиљковић има двоструко држављанство, српско и аустралијско – изручи земљи у којој не постоје ни најмањи изгледи да ће имати иоле поштено суђење. На сву срећу, адвокатима Капетана Драгана преостао је још један правни потез којим могу да се успротиве таквој одлуци, али ће та жалба уједно бити и последња инстанца. Осим уколико се, наравно, Србија најзад заузме за човека чије је војевање спасило ко зна колико људских живота: званични Београд би, можда чак и у директним преговорима са Аустралијом или Хрватском, свакако могао да значајно поправи Васиљковићев нимало завидан тренутни положај.
Можда би ти преговори требало да буду усмерени првенствено на Хрватску, са којом Србија има, рецимо, врло разгранату привредну сарадњу. Под разгранатом привредном сарадњом овде се подразумева свеприсутност хрватских фирми на српском тржишту, уз безначајан, скоро па непостојећи реципроцитет. Чак и ако су дипломатски односи Београда и Загреба донекле замрли после срамотног ослобађања Анте Готовине и Младена Маркача из Хага, те проистекле националистичке еуфорије у Хрватској – као да она икада па пролази! – контакти две државе свакако су многоструки и врло живахни у економском смислу. То би, када би Србија хтела, могао да буде врло битан аргумент у потенцијалној расправи о изручењу Капетана Драгана.
Васиљковићева отаџбина, међутим, за сада не показује ни вољу, ни спремност да се озбиљније укључи у судску фарсу на удаљеном континенту:
„Наша држава, нажалост, ни на који начин није стала иза Капетана Драгана све ове године“, горко истиче Павић. „Поготово је поразно ако такво понашање Београда упоредимо са начином на који је Загреб стао иза Готовине и Маркача. Осим ad hoc обећања разних политичких функционера, не постоји никаква политичка подршка њему. Довољно говори податак да је новац за Драганову одбрану сакупила тамошња српска емиграција, и да аустралијски Срби по том основу дугују новац разним адвокатима који су бранили Капетана Драгана. Немојте ме држати за реч, али помиње се и цифра од 500.000 аустралијских долара укупног дуга.“

ЧЕКАЈУЋИ МЕЛЕМ НА РАНУ Александар Павић присећа се и сопствених покушаја да помогне Васиљковићу, пријатељу са којим се, каже, упознао и зближио још и пре него што се запуцало у некадашњој Југославији:
„Када је Капетан Драган био први пут ухапшен у Аустралији, лично сам ја ишао код Велимира Илића, јер је он био задужен за подршку онима који се добровољно предају Хагу. Тражио сам да се успостави неки вид помоћи. Тада је, у првих неколико месеци, било много лакше да му се помогне. Илић ме је примио и после је било обећано да ће да разговара, што са хрватским амбасадором, што са неким људима, и да ћемо се чути за десетак дана. Касније сам неколико пута контактирао Илићев кабинет, али никаквог одговора није било, па сам, после једно месец дана, схватио да од тога нема ништа и одустао од даљих покушаја на тој адреси. Додуше, вреди истаћи да се нису сви наши политичари тако понашали. Колико знам, наш бивши амбасадор у Аустралији Миливоје Глишић био је коректан и помагао је Капетану Драгану колико је могао, можда га је чак и лично посећивао. Током предизборне кампање ове године Ивица Дачић је био у посети Аустралији као министар унутрашњих послова. Допустили су му да 15 минута разговара телефоном са Драганом. Дачић се том приликом позвао на споразум тадашњег председника Србије Тадића и његовог најбољег пријатеља, председника Хрватске Ива Јосиповића, по којем ће оптуженима за ратне злочине бити суђено у њиховој земљи. Зато је Дачић у том разговору рекао Капетану Драгану да му може бити суђено и у Аустралији и у Србији. Последња информација коју имам је да је тим одбране упутио молбу садашњој влади за неки износ од 20.000 долара, да помогну у покретању жалбе против његовог изручења Хрватској“, закључује Александар Павић.
На закључак целе приче, срећом, још је могуће утицати. За то је потребно да се званични Београд најзад тргне и одужи се човеку коме Хрвати очигледно не могу да опросте беспрекорне војне успехе остварене против њихове из Америке помагане војске. Бесмислено је уопште и причати о томе на шта би личило суђење Драгану Васиљковићу у Хрватској и у какво би изопачење то прерасло, а такав исход је неизбежан ако Србија настави да се држи по страни.
Уосталом, док су ране исечене пуштањем на слободу Готовине и Маркача још свеже, требало би узвратити на најделотворнији могући начин, а то би свакако била васколика заштита Капетана Драгана. Ако ни због чега другог, а оно због тога што крволоци Готовине и Маркача нису могли ни да примиришу Книну док је тамо војевао Драган Васиљковић.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. A sta reci……???Vatikan je poodavno odlucio da sve sto je Pravoslavno,a jos ako i imaju cak i mali,nebitni,razlog za to,pohapse,pozatvaraju,a prvenstveno pobiju!Ono sto ostane ce biti cutljivo i mirno,i pokatoliceno!Pa za to pokatolicenje krvati su najbolji,skolski,primer!Ipak smo mi sami krivi za sve ovo sto se danas desava!Njima su Srbi komunisti oprostili,krvatima,sve zlocine u Drugom svetskom ratu,zlocine kakve nije covecanstvo gledalo,a oni za to sto su se Srbi branili u svojim kucama hoce da pohapse i pobiju sve sto je srpsko,uz pomoc katolickog degradiranog zapada i amerike!Ali sve ima svoj kraj,pa i oni!Nadam se samo da vise nikada necemo napraviti istu gresku kao posle Drugog svetskog rata!Kolo srece se okrece,oduvek je tako bilo i bice!

  2. Jadni oni koji ponižavaju druge. Mi vas nismo ponizili nego pobijedili a ovaj heroj baš se herojski ne ponaša, već prije, da izvinte – kukavički. Zašto stalno cvili i jadikuje. Ako je tako hrabar i ako je nas ponižavao. Prije će biti obratno.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *