Уклети "Фалкон" у српским рукама

Пише Светлана Васовић-Мекина

Вест да српска влада купује нов авион можда не би била занимљива да Дачићева влада не купује управо оно, чега словеначке колеге годинама покушавају да се ратосиљају

Српска влада купује ‚фалкон‘ за 30 милиона долара“ Вест са варијацијама овог наслова осванула је протеклих дана у бројним словеначким медијима. Информација да српска влада купује нов авион можда не би била занимљива за словеначку публику, да Дачићева влада не купује управо оно, чега словеначке колеге годинама покушавају да се ратосиљају. И што је оцењено као највећа грешка бившег (сада покојног) премијера Словеније Јанеза Дрновшека.

„ФАЛКОНОВА“ АГОНИЈА О чему се ради? Словенија је поносна власница „фалкона 2000 ЕX“, набављеног у доба Дрновшекове владавине. Чим су фотографије „фалконове“ луксузне унутрашњости процуриле у јавност – осута је медијска паљба на Дрновшекову администрацију, али и на, до тада (после Кучана) у Словенији најомиљенијег политичара. Дрновшек је разумео поруку и одустао од вожње већ купљеним авионом, а ни после њега није било јунака међу владиним службеницима у Словенији који би, поучен критикама о „луксузу“ и разметању са државним новцем – и помислио да лети злосрећним „фалконом“. И тако, „фалконова агонија“ у Словенији траје већ једанаест година. Дрновшекова политичка опција (либерали) и његов наследник на премијерском месту (Тоне Роп) били су управо због те куповине жестоко кажњени на првим наредним општим изборима. Грађани су на гласачким листићима заокружили конкуренцију, па отуда ниједна потоња влада није имала петљу да седне у такозваног Дрновшековог сокола. Тако је несуђени Дрновшеков авион послат далеко, што даље од очију разјарене домаће јавности. Завршио је преко океана, где је америчком клијенту изнајмљен на период од пет година. Светска економска криза је, међутим, учинила да је већ 2008. године понестало интересената за даље рентирање авиона (још увек у власништву словеначке владе), па је пре две године враћен у Словенију и приземљен у хангару на љубљанском аеродрому „Брник“.
У међувремену је свака влада (почевши од Дрновшекове, па надаље) добила у аманет да реши проблем „уклетог“ „фалкона“. Ниједна у том послу није била успешна. Стога се пре две године латила нове тактике и расписала сакупљање понуда, по цени прилагођеној „светској економској кризи“. Минимум? Шеснаест милиона евра. Али, када је стигао дан да се отворе коверте са понудама „ко да више“ за куповину „фалкона“, разочарању није било краја. Није се јавио нико.

ПО УКУСУ ЕМИРА И ШЕИКА Дрновшекова влада се давне 2001. године, у време када је привреда у држави цветала, намерила да купи модел 900 ЕX са три мотора, који је далеко скупљи од „фалкона 2000 ЕX“. Службена Љубљана се на крају одлучила да пазари „јефтинији“ модел, и за 34 милиона долара купила нови „фалкон 2000 ЕX“. Данас би то износило око 25 милиона евра. Тако су милиони спискани на летелицу која последњих година тавори на војном аеродрому „Церкље“, који је одређен за „ново (‚фалконово‘) гнездо“. Да иронија буде потпуна, испоставило се да тај аеродром, где је „фалкон“ требало да буде у „повременој или привременој употреби“, није адекватан.
„Церкље“, некадашњи аеродром ЈНА – нема навигациону опрему за узлетање и пристајање у лошим временским условима. Од тада се воде полемике између стручне јавности и политичара на тему даље судбине „фалкона“. Влада је вазда тврдила да неће продати Дрновшеков „фалкон“ „испод цене“, а онда се испоставило да ни по цени која је нижа од оне „испод цене“ – нема коме да га „ували“. Ни бајна унутрашњост, достојна истанчаног укуса емира и шеика, не мами купце из белог света, још мање код куће. „Тржиште луксузних пословних авиона је буквално презасићено, зато су цене пале и веома су ниске!“, упозорава саговорник „Печата“ из словеначке јавне управе, који жели да остане анониман. И каква је цена?
Сазнајемо да једанаест година стар „соко“ не може да кошта више од „око 10 милиона евра“, у најбољем случају (ако је купац широке руке) 15 милиона. Није чудно да откако је до Словеније допрла вест да српска влада хоће баш „фалкона“, новог или половног, испод Алпа брује спекулације о цифри за коју би домаћи авион могао бити „продат Србима“. Уз чуђење да Дачићева влада у Србији, која има неколико пута нижи БДП по глави становника од Словеније, усред кризе има новца да купи такав авион, који је у срећније време у тада веома богатој Словенији – оцењен као нерационалан и прескуп пројекат.

[restrictedarea] „Српска влада располаже старим ‚фалконом 50‘, који се често квари. Последњи немио догађај десио се приликом посете потпредседника српске владе Александра Вучића и министра финансија Млађана Динкића Абу Дабију, када се покварио аутоматски пилот. У Јавној агенцији за цивилно ваздухопловство Републике Словеније, која је надлежна за владин „фалкон“, кажу нам да, за сада, између представника две владе (словеначке и српске) није било контакта или разговора у вези са могућим корацима за продају словеначког владиног авиона. Али свакако постоји могућност да у случају да потенцијални купац покаже интересовање да купи словеначки половни „фалкон“ – наши надлежни органи могу у кратком року отворити тендер за продају или изнајмљивање тог авиона, јавља портал СиОЛ, који је у државном власништву и близак владиним круговима у Љубљани. СиОЛ је пренео словеначкој јавности и да се „сви у српској влади слажу да је потребно купити авион“, при чему истиче изјаве министра саобраћаја Милутина Мркоњића и генералног секретара владе Вељка Одаловића.

ИСТРАГА ЈАВНОСТИ И док расте неизвесност поводом будуће дестинације на којој ће завршити Дрновшеков „соколић“, баксузни „фалкон“ самује у хангару аеродрома у „Церкљу“. То је био очајнички потез словеначке владе, која је „фалкон“ испрва држала надомак престонице, у хангару чији је власник фирма „Алфа хистрија“, све док авион није требало послати на редовно сервисирање у Женеву. Томе се успротивио власник хангара, који је влади испоставио позамашан рачун – за гаражирање „фалкона“. У случај се умешала и полиција, па је авион после много бруке и перипетија одлетео пут Женеве. Сервис у Швајцарској је коштао додатних 80.000 долара. Што је била кап која је превршила чашу и због које је глава заболела и Јаншиног претходника, тадашњег словеначког премијера Борута Пахора. Он је јавно признао да је „фалкон“ „сувише раскошан за словеначке потребе“. Горак детаљ у целој причи је да се ни Дрновшек, ни ико од чланова његове, ни потоњих словеначких влада – никада није возио у „соколу“. Авион је свим словеначким политичарима на власти, откако је избила афера око цене и набавке авиона, био и остао кост у грлу. Чак ни у доба благостања и високог стандарда, и чак кад је у питању био политичар (Јанез Дрновшек) који није био споран ни за десницу, а још мање левицу – куповина авиона чија је луксузна унутрашњост урађена по наруџбини, није имала шанси да прође неопажено, ни без велике буке. Али тада је већ било касно да се куповина откаже, авион је био завршен и спреман за примопредају. „Глас народа“ му је пресудио, посебно што су бес пореских обвезника потпиривале контрадикторне изјаве људи из Дрновшековог окружења. Кабинет је прво признао да је авион плаћен 34 милиона долара, а кад је то изазвало нови гнев у плебсу, онда су тврдили да је коштао „свега“ 28 милиона, све док електронски медији нису „провалили“ цифру тешку 50 милиона долара. Авион је проглашен „безобразно скупим“ не само због екстра утаначене скупоцене унутрашње опреме, већ због арчења новца из државне касе. Јавност је била недељама заокупљена истрагом ко је све знао и ко је одговоран, па су Дрновшекови државни секретари пред камерама и у парламенту скрушено правдали расипништво и објашњавали нове државне планове: те да ће отказати уговор произвођачу, те да ће принову препродати или некоме рентирати… Ноћна мора словеначких политичара су представници локалне „седме силе“, који им стално дишу за врат, неуморно постављајући питање: А колико „инвестиција“ кошта? Због учесталих корупционашких и других афера, словеначки медији будно мотре на то како и где власт троши новце из буџета. А откако се и Словенија нашла у групи земаља ЕУ које су на ивици банкрота, уведене су нове мере штедње, па је премијер Јанша уз обзнану још теснијег затезања каиша, објавио и да ће убудуће министри, као и сви нижи функционери, обашка други јавни службеници, на редовне састанке ЕУ у Бриселу, Стразбуру и уопште – „путовати редовним линијама“.
Занимљиво је да је управо (претходна) Јаншина влада (2004-2008) својом халапљивошћу запечатила усуд словеначког „фалкона“. Јаншина министарска екипа је још колико пре четири године закључила да „кирију“ за изнајмљивање „фалкона“ ваља једној америчкој корпорацији повисити бар за трећину; па је клијентима понудила да изнајме „фалкон“ по цени од 164.000 долара месечно. Клијент, међутим, није био за ствар. Јаншин тадашњи министар спољних послова неуспешно је окончао преговоре о раскиду уговора са америчком корпорацијом „ГенМар“ из Њујорка и авион је враћен газдама у Словенији. Тада се још једном показало да „фалкон“ доноси енормне губитке, а куповина из 2001. године остаће забележена у аналима Словеније као највећи „државни јавашлук који никада неће бити заборављен“.

Хало Бинг, како брат? Чињеница да је српска влада, упркос целој палети расположивих типова авиона, обелоданила да је бацила око на врло одређену марку, у словеначком државном врху буди наду да ће се, коначно, решити беде у облику челичног сокола. Зато, јер српска влада тражи баш – „фалкона“. Милозвучно је и што је српска влада признала да није гадљива ни на полован, дакле не тражи искључиво нов авион. Из словеначког угла, то је идеална прилика да се склопи сјајан посао. Сјајан бар за једну страну. Јасно – словеначку.
Зачудо, српска влада увелико размишља о (новом) авиону, али у том подухвату није стигла даље од једне марке. Било би корисно чути зашто се није размишљало и о другим опцијама, на пример о изнајмљивању авиона или закупу летелице од „новог ЈАТ-а“, који се припрема или… нечем сличном, скромнијем. Зна се, на пример, да цена најмодернијег „Аирбуса 319“ са 135 седишта (два таква има и словеначка „Адрија ервејз“) износи око 34 милиона долара. Експерти упозоравају да је могуће купити квалитетан авион и за много мање новца. Рецимо „Канадер регионал Јет ЦРЈ 900“ са 86 седишта, који кошта 24 милиона. У „Адрији“, која има четири такве летелице, кажу да је могуће исти авион, нов, добити већ за 20 милиона долара. Насупрот томе, цена једног сата вожње „фалконом“ који прима 10 путника износи око 9,5 хиљада евра, што је за неколико стотина евра скупље него што словеначкој влади сат лета обрачунавају приватни авио-превозници, од којих повремено изнајмљује ваздухоплове за превоз већих, званичних делегација.
Проста рачуница показује да, ако би српска влада само повремено користила неки већи авион, који би иначе био у употреби за превоз „обичних“ путника, и ако би за путовање нижих чиновника користила редовне линије, то би драстично смањило одлив из буџета државе. Позната изрека – „Нисам толико богат, да бих куповао јефтино“, у овој словеначко-српској причи о „фалкону“, могла би да гласи – „Нисам толико богат да бих од богатијих куповао оно, што је за њих скупо.“

Млазњаком на Башчаршију

Словеначко министарство финансија је израчунало да је сат летења „фалконом“ скупљи од сата вожње било којим другим типом авиона. У Словенији су израчунали и да би држава, уколико би се политичари возили јефтинијим авионима, у периоду од десет година уштедела шест милиона евра. Као и да је могуће „фалкон“, додуше са нешто мање луксузним интеријером од онога који је уграђен у „Дрновшекову ваздушну лимузину“, на тржишту изнајмити већ за 4.000 долара на сат.
Да авионска „посла“ нису неважна по каријеру државника, открива пример актуелног словеначког председника Данила Тирка. Тирк, фаворит за новог председника Словеније на изборима који ће бити одржани 11. новембра, у кампањи муку мучи због „авионског гафа“ с почетка свог мандата. Случај је хтео да у октобру 2008. тадашњи премијер Словеније (Пахор) отпутује на важне састанке у Брисел авионом изнајмљеним за око 16 хиљада евра, док је Тирк за лет у протоколарну посету БиХ потрошио невероватних 89.100 евра. Није чудо ако се зна да је изнајмио авион реактивац (којим би могао и до Њујорка да „скокне“), са 14 седишта. Посета је трајала два дана, првог се одвезао из Љубљане у Сарајево, а другог из Сарајева у Мостар, па у Бањалуку и одатле кући, у Љубљану. Избио је скандал, који је данима рајцао јавност. Иако Тирк касније није ухваћен у сличним работама, омашка са млазњаком му сада, четири године касније, током ТВ дуела са противкандидатима – драстично снижава „рејтинг“. Коментатори оцењују да Тирк има највеће шансе да освоји још један мандат, уколико му у финишу не дође главе скупоцена авио-авантура.

[/restrictedarea] займы онлайн на карту срочно оформить займ на карту сбербанказайм под низкий процентзайм до зарплаты онлайн