Стари Београд и нове љубави према Хрватској

Пише Ратко Дмитровић

После краћег прекида, за време и после рата, опет у Србији региструјемо већ патолошку снисходљивост и љубав према Хрватској, налазећи је у политици, култури, новинарству, док истовремено Загреб према Београду показује све веће гађење

То код мене прераста у параноју; са све већим страхом узимам даљински у намери да изађем на РТС, јер ми се по правилу догађа да тамо затекнем неког хрватског певача. Не могу да оманем, сумњам у деловање сопствене подсвести која ме, проф. Јеротић би то савршено објаснио, приморава да пребацујем на РТС баш кад је тамо, шта ја знам, „Парни ваљак“, Нина Бадрић, „Нови фосили“, Масимо Савић, „Ладно пиво“, Борис Новковић…
Ништа немам против дотичне чељади и баш ме брига што су Хрвати, ако су добри певачи (узгред, Нина Бадрић је моја земљакиња, Српкиња са Баније), али ми смета готово необјашњива снисходљивост Београда према свему што долази из Хрватске, та потреба да се подилази некоме ко је према теби, да простите на изразу, свиња. Мислим на подилажење држави Хрватској. Горе споменути јесу појединачни случајеви, јесте да их у Београд не шаље држава, али они су пре свега хрватски певачи и њих у ову причу уводим као доказ једне све мучније и одвратније инфериорности.

ПОНОВО БЕОГРАД У ЗАГРЕБУ ВИДИ ЕВРОПУ То траје деценијама, мало се примирило за време и после рата, али је настављено са још већим жаром. Поново Београд у Загребу види Европу, види развијени и модерни Запад, светлост париских булевара, касну ренесансу и рани барок, чује бечке валцере чији тактови долазе са сликама балова у огромним дворанама двораца подигнутих на мукама поданика једне некада моћне и силне Империје. Опет Београд баца под ноге своја велика имена, гура их у мрачне подруме запуштених националних библиотека и музеја, годинама закатанчених, и клања се пред нечим што никакве вредности нема или је има у назнакама, али је „европско“.
Свака смрдљива сплачина која из Загреба у Београд дође у форми романа, казалишне представе, телевизијске серије, бива у српским медијима оцењена као прворазредни догађај. Крлежа – за којим у Загребу речи хвале више не потежу ни оцвале фрајле из некада високог загребачког друштва, које на ноћним ормарићима већ држе последњу карту за „Максимир“ – у Београду је величина, појам. У Београду државна фирма, „Службени гласник“, штампа његове „Маргиналије“. Оне одвратне, расистичке, Крлежине квалификације о Србима, изговорене по окончању Првог светског рата, са којим може да се мери само згађеност писца Боре Ћосића (добитника националне пензије државе Србије) над српским народом, у Београду се тумаче као интелектуална слобода.
Исти ови који величају Крлежу сматрају да је „Философија паланке“ Радомира Константиновића, највреднија књига двадесетог века, објављена на овим просторима. Њима су Крлежини ставови, изнети по окончању Првог светског рата:„Беч гладује, Аустрије нема, руља завладала свјетом, рат су добили ови балкански цигани, какова ли срамота (…) А тко је нас побједио? Ови ушљиви балкански цигани, који читаве дане жваћу лук и пљуцкају по апсанама, ова неписмена багра за вјешала, тој данас Европа вјерује и дала јој је у руке некакве барјаке“ … сјајан наговештај „Философије паланке“. Једину разлику код Крлеже и Константиновића у вредносним судовима о српским писцима налазимо у случајевима Боре Станковића и Војислава Илића. Крлежа, је држао да су они неоправдано запостављени у српској култури, да је Бора велики писац, а Илић врхунски песник, док Константиновић за ову двојицу у „Философији паланке“ не даје жуту банку. Њему је све то паланачка уметност, а та и таква уметност – учи нас Константиновић, а то учење као јеванђеља разносе београдски заљубљеници у Крлежу и Константиновића – рађа национализам, мржњу, геноциде. Чему су Срби, закључак је јасан, склони.

[restrictedarea]

НЕ ШТАМПАЈУ ОНИ НИ ИВУ АНДРИЋА Спомињу ли у Хрватској српске писце, штампају ли њихова дела? Црњанског, на пример. Ма какви. Не штампају они ни Иву Андрића, иако тврде да је Хрват, а српске писце спомињу тек да би ојачали контекст идеје „велике Србије“. Ту никада не изоставе Добрицу Ћосића који у хрватској перцепцији, ево већ три деценије, има позицију сотоне, монструма који напаја све што српски дише и српски се осећа.
Немам рекох већ, ништа против да у „Јутарњем програму“ и „Београдској хроници“ РТС-а гостују хрватски певачи, глумци и писци, али само ако истовремено у „Јутарњем програму“ и „Загребачкој кроници“ „Хрватске телевизије“ гостују певачи, глумци и писци из Србије. А не гостују, нема их, никада.
Подразумева се, ваљда, да они који воде српску државну телевизију имају додатне сензоре у односу на уредничку чељад која мути одвратне и отровне коктеле по осталим телевизијама са националном фреквенцијом. Једно је кад „Парни ваљак“ гостује на „Пинку“, а сасвим друго кад добије десет минута на „Радио-телевизији Србије“. То не може, није, и никада неће бити исто.
Посебна је прича однос новинара београдских телевизија, на челу са РТС-ом, према гостима из Хрватске. Ту се пуже по поду, љубе се и руке и ноге, топи од милине. Могу ови да причају шта хоће, београдски новинар их не слуша, он дрхти од задовољства што је уопште добио таквог госта. А да га случајно приупита нешто што би се у најслободнијој алузији могло оценити као неугодно… то је искључено. То се не догађа.
Најмање десет година је прошло како нисам одгледао ниједну тзв. дебатну политичку емисију на београдским телевизијама. Ниједну. Не трошим на то више од три, четири минута. Ништа не губим, јер знам, као и ви, коме је дозвољено да гостује, шта ће да га питају, шта ће овај да одговори, како при том држи руке, како се кревељи, све је унапред познато и чему губити време. Тим пре што су све те приче хиљаду пута испричане, што су празне, демагошке, понижавајуће за здрав разум. Уместо тога читам Гогоља, Чехова или Јарослава Хашека. Сваке године бар два пута изнова читам „Доживљаје доброг војника Швејка“, издање у преводу Станислава Винавера, тако се браним од, између осталог, бешчашћа, простаклука, примитивизма и све чешће лудила које се слива са екрана српских телевизијских канала. Узгред, одавно немам дилему да је „Швејк“ најдуховитије дело написано људском руком.

СРЕЋНА ШТО ЈЕ УГОСТИЛА ХРВАТА Како, рекох, не гледам ону врсту програма, што знају моји пријатељи, изненадио сам се кад ме је један од њих назвао да пита јесам ли гледао „Утисак недеље“, на ТВ Б92, каналу са националном фреквенцијом. То води Оља Бећковић, кћерка Матијина. Нисам, кажем. А требало је, вели овај, много си пропустио. Шта сам пропустио, питам га. Ћутање Оље Бећковић када је неки хрватски писац, гост у емисији, председника Србије назвао фашистом. Не верујем да је ћутала, покушам да му опонирам, заиста не верујући да се то може оћутати. Погледај сутра на њиховом порталу, то је сам крај емисије, рече овај. Погледам и заиста је човек, писац из Сплита, Анте Томић, председника Србије назвао фашистом. И лоповом. И заиста је Оља Бећковић ћутала, са блаженим изразом лица, срећна што је угостила једног Хрвата, Далматинца. Шта би се догодило да је неки српски писац, гостујући на „Хрватској телевизији“, председника Хрватске назвао фашистом? Емисија би тог часа била прекинута, а од госта из Београда тражило би се јавно извињење. Наравно, све ово је незамисливо, јер на „Хрватској телевизији“ или неком од малобројних ТВ канала у Загребу, не гостују или се појављују, врло, врло ретко, јавне личности из Београда. Такви се још у ходнику извињавају „због српске агресије“, а на свако спомињање Срба и српства колутају очима, згражавајући се над самим питањем. Подсећам да је прошле година на ХРТ-у сат времена гостовао српски писац из Београда (тако су га најавили) Владимир Арсенијевић. Овај је, не буди лењ, у емисији одбацио свако припадање српском народу, рекавши да он нема то осећање. Ја нисам Србин, ја сам писац, казао је.
У ствари, ниједан Београђанин, да не кажем Србин, који је последњих година добио прилику за наступ на „Хрватској телевизији“, није испољио нормално и очекивано поштовање према народу и држави из које долази, али је испољио ону снисходљивост према свом домаћину какву показују београдски новинари према својим гостима из Хрватске.
Има ту још нешто; нећете дочекати да неки хрватски „јавни дјелатник“, из сфере политике или културе, у Београду каже једну ружну реч о својој држави, политичком систему, да уопште коментарише догађања у земљи из које долази. Код Срба је обрнуто, Срби користе сваку прилику да баш у гостима, у туђој авлији, за туђом трпезом, нарочито у Хрватској, опањкају своју државу, да коментаришу унутрашња питања о којима се, из пристојности, не говори „ван куће“. То је питање доброг одгоја, питање части. Хајде да не трошимо папир на Соњу Бисерко, Жарка Кораћа, Наташу Кандић, разне елдепеовце из другосрбијанских медија и културних институција, ту је све јасно, али не могу, а да не споменем Зорана Живковића, председника Владе Србије после Ђинђићевог убиства, својевремено заменика председника ДС-а, сада кандидата за шефа те странке. Он је, има томе највише недељу дана, прихватио да се из родног Ниша укључи у програм „Хрватске телевизије“ и коментарише политичке односе и у ДС-у и у Србији. Није вам тешко да претпоставите шта је причао.
Мали је ово простор да се упознамо са свим или већином оваквих и сличних понашања политичке, културне и медијске елите у Београду. Љубав према хрватству у Београду добија нове замахе.

[/restrictedarea]

16 коментара

  1. Ne bi se Ratko trebao iscudjivati kad na ni jednoj jedinoj TV nema jednog jedinog pravog Srbina!Donekle TV Palma Plus iz Jagodine dovodi na TV-u i intervjuise one bas prave patriote i rodoljube srpske,a sto se tice RTS,BEeeeee92,i ostalih poltrona……..oni dovode samo neprijatelje,osvedocene,srpskog naroda!Pogledajte samo Blic,Novosti,Politiku,Danas,….pa oni se utrkuju ko ce vise da podidje zapadu!Uzas!!Sve me strah da cete po hrvatskoj cuti srpske pesme!Mnogo je bre naivan ovaj nas narod!

  2. Gospodin Dmitrovic je opsednut Hrvatskom i Hrvatima unazad dve decenije.Od kada je radio za RTS,jos u vreme dok je Vucelic bio direktor.RTS ima ionako katastrofalan program i tu prazninu popunjava hrvatskom estradom.U Srbiji gore od uzbudjenja pri pomisli na hrvatske muzicare,a u Hrvatskoj padaju u nesvest na pojavu srpske estrade iliti turbo-folka.Dva plemena sa identicnim osecanjima i pogledima na muziku.Nista novo na brdovitom Balkanu.

    • A sta mislite gospodine The da odete do Hrvatske i javno izjavite kako su Hrvati isti kao i Srbi?Da su im ista osecanja,da vole istu muziku,itd…!Mislim da je stvarno da ne kazem glupo govoriti kakvi su Hrvati u odnosu prema Srbima!Ajde da pustimo da to oni,Hrvati,sami kazu i pokazu!A ako vama nije bilo dovoljno to “pokazivanje” “slicnosti” izmedju nas i njih kroz istoriju…..onda vam ja tu ne mogu pomoci!Mi znamo da su oni pokatoliceni Srbi,samo je problem,za njih naravno,sto oni to ne zele da znaju,i sve rade na tome da se i nasilno razlikuju od Srba,pocev sve od “okolotrbusnog pantalodrzca”pa do “okolokucnog kisopisuljka”(oluka)!

      • Ocigledno je da su ovde neki otisli van teme.Gospodin Dmitrovic pise o medijima i njihovom uticaju i prisutnosti tkz.estradnih licnosti u istim.I ja komentarisem temu o kojoj gsn.Dmitrovic pise.Mr.Zorbas govori da”Mi znamo da su oni(citaj Hrvati)pokatoliceni Srbi”Ko to mi?!Zasto Zorbas govorite u prvom licu mnozine?Ujedno tvrdite to i u moje ime?Nisam vam dao saglasnost da to radite u moje ime.Moj stav je nepromenjiv,smatram da su muzicki ukusi i potrebe Srba i Hrvata(obe vecine) maltene istovetni.Trash estrada je svojstvena vecini sa obe strane.Nekada sto je bilo kvalitetno,bilo je iz rock muzike.Vi se drzite zadate teme i teksta gospodina Dmitrovica i ne mesajte nesto sto nije zadata tema.Lepo pise:”pridrzavajte se teme teksta koji komentarisete”.

        • Znam ja vrlo dobro na koje to “mi Srbi” mislim!To nisu oni snishodljivi,kapitulantski,licemerni,naivni Srbi koji su nas posle Drugog svetskog rata doveli do ovde gde smo sada! A posto vi rekoste,citiram,” u Srbiji gore od uzbudjenja”itd….,zar to nije i vas govor u moje ime,posto ja ne gorim od uzbudjenja jer ne slusam hrvatsku muziku!Cenite svoje,pa ce vas i drugi ceniti!Ako niste svesni dokle nas je dovela ta politika snishodljivosti,bratstva i jedinstva,podilazenja,….onda vam ja ne mogu pomoci,niti zelim da pomazem bilo kome ukoliko taj sam ne zatrazi pomoc!Nisam ja jedan od zapadnjackih “mozgova” da idem po svetu sa vojskama i da na silu drugima utrpavam pomoc iako je oni sami nisu trazili!Srbima srpsko,hrvatima hrvatsko i bice mnogo manje problema!

          • U odgovoru sam napisao vecina populacije.U Srbiji se vecina uzbudi kao i u Hrvatskoj na prizvuk obe estrade,ovdasnje turbo i ondasnje festivalske estrade i to je fakat.Ne govorim o vasim muzickim dozivljajima,niti me interesuju.Covece,opet skrecete sa teme.Nikakvo”Bratstvo&Jedinstvo”nisam spomenuo,niti me interesuje,niti kome podilazim.To je umrlo zajedno sa SFRJ.Nisam ni jugonostalgican,zasto zaliti za necim sto nije sacuvano kad je mozda trebalo sacuvati.To je danas besmisleno osecanje.Citajte pazljivo sta sam napisao i bez izmisljenih podmetacina,jer ja koji sam odrastao na punk rocku i novom talasu,nemam ama bas nikakvo pozitivno misljenje o muzickom stavu vecine(ne svih ljudi,generalno),podvlacim vecine Srba i Hrvata,kao i”zapadnjaka”odgojenih na Lady Gagi i sl.mediokritetima,koje vi odnekud bez potrebe uplicete u ovu raspravu o medijima i muzici.Nadam se da ste sada shvatili.PS.Pesme ovdasnjih krajeva koje je komponovao jedan Dragisa Nedovic,stare narodne pesme,zatim sevdalinke,pesme juzne Srbije,makedonske narodne pesme,starogradske u izvodjenju Zvonka Bogdana,P.G.Cuneta,pesme Sabana Bajramovica,to je muzika malog broja ljudi,poznavalaca dobre muzike.Privilegija manjine.Recimo zanimljivo je cuti Josipu Lisac kako izvodi bosansku sevdalinku.To je kultura i to su preplitanja ovdasnjih kultura,a ne nekakvo”Bratstvo&Jedinstvo”kako vi to nemusto objasnjavate.Vi hocete da ljudi budu u svojim nacionalnim oborima sa svojim siromasnim kulturama,kao ovce na svojim pasnjacinma.Kad se popase znanje iz svog stada(kulture),onda ostaje ledina neznanja.Toliko od mene,a vi stavite prst na celo.Za kraj,slusajte prepeve starih narodnih pesama iz svih krajeva ovog nesrecnog,brdovitog Balkana od Johnny Stulica,cisto da utvrdite gradivo.

            • Samo ti citaj Stulica i slusaj punk rock,a ja cu stare srpske narodne od Majke Jugovica do Pogibija popa Mila Jovovica!Usput procitaj komentar od “Srpsko Sarajevo”,poucan je !

              • Ocigledno da sa vama ne vredi imati zdravu polemiku,i vidljivo je da ne procitate nikada tekst do kraja.Ako ga procitate,onda to izvadite iz konteksta i izvrnete sustinu.Klasicni metodi nekog ko nije upoznat i obavesten.Naveo sam vam skoro sve sto vredni iz muzicke kulturne bastine,novijeg perioda a vi to i ne primetite ili se pravite da ne primetite.Moja je privatna stvar sto slusam Stulica(ne vidim sta se tom coveku moze zameriti},kao sto je i vasa privatna stvar da slusate epske narodne pesme o braci Jugovica i popu Milu Jovovicu.Moglo se videti iz prethodnog teksta,da je moje znanje vezano za muzicku zostavstinu ovih prostora daleko vece nego vase.I tu zaostavstinu naseg naroda na koju se vi pozivate:epske narodne pesme,lirske narodne pesme i epsko-lirske pesme i te kako poznajem.Zaboravili ste da napomenete da su to epske narodne pesme.Nije problem u kulturnoj bastini srednjeg veka,vec je problem kad ljudi poput vas,ubede sebe da je to jedino vredno,uz to ubedjuju i druge u to verovanje.Ne pocinje i ne zavrsava se srpska kultura u srednjem veku,u vidu epskih narodnih pesama i eventualno u poslovicama.Ni jednog trenutka ne zelim umanjiti vrednost tog perioda,ali ne treba preterivati.Nadam se da necete pozeleti da zivite bez struje,da nosite gunj,opanke,idete pesice,i to sve kako bi bili u skladu svojih duhovnih ubedjenja i zivota iz perioda epskih narodnih pesama.Jednom recju,ne verujem da ste se vratili u srednji vek.U zdravlje,i sa ovim komentarom nasa rasprava se zavrsava.

              • Smrt popa Mila ?Slušate Ramba Amadeusa ? Pa to je upravo ono što vam i Clash govori samo ga ne razumujete.

      • Nude objasni kada se ti Srbi pokatoliče i tko to učini. Druga stvar kako to da Dmitrović i ostali nikada ne pisaše o tome kada i zašto “Srbi” u povijesti naseliše hrvatske krajeve. Kada su provedene te nepostojeće selidbe naroda i tko to provede tako tajno da ih ni povijest ne zabilježi.

        • Prva i osnovna karakteristike jedne grupe ljudi je da bi se mogla nazvati narodom ili nacijom je jezik!A to da vi htvati govorite hrvatskim je isto toliko istina koliko li Dalmatinci govore dalmatinskim,ili sumadinci sumadijskim “jezikom”,pa stoga mozete nekoga drugoga lagati o tom famoznom “hrvatskom jeziku”nas Srbe ne nikako!A kao drugo,Srbi su naselili te kako ti kazes “hrvatske krajeve”(to su bili italijanski i austro-ugarski krajevi a nikako hrvatski)onda kada su im austro-ugari dodelili zemlju za uzvrat da pomazu sveukupnu odbranu austro-ugarskog carstva od Osmanlija!A Hrvatska je dobila tu teritoriju zahvaljujuci kralju Aleksandru koji je osnovao kraljevinu SHS,a komunisti,trag im se utro sa sve Titom mrtvim,vas preko noci od porazenog naroda preveli na stranu pobednika zahvaljujuci naivnim Srbima(za tu naivnost ne optuzujem Hrvate nego samo nas Srbe)!I Bob Dilan zna da Srbin moze lako da prepozna ustasu,,isto kao crnac rasistu i Jevrejin nacistu,ciji ste bili i ostali saveznici!Ziv ti bio!

          • Au, šta ga nadrobi za nevjerovati. Klasično lupetanje, kada se nema šta napisati onda se lupa bez veze. Hrvati čekali Vuka Karadžića da bi dobili jezik, a prije toga vjerojatno pričali kineski. Veliš naselili vas, a odakle su vas naselili, navedi mi kada je bila ta seoba i odakle ste došli i kako to da vas nije nestalo tamo odakle ste došli. Nikada u Bosni i Hrvatskoj nije bio značajan broj Srba. Stjecajem okolnosti posrbili ste pravoslavne Vlase po sistemu pravoslavac jednako Srbin, a za vrijeme Turaka i uz pomoć Turaka preveli na pravoslavlje dobar dio katolika u Bosni.
            A to koliko ste vi pomagali sveukupnu obranu kršćanskog svijeta od Osmanlija najbolje se vidi u bitci kod Nikpolja. Ovako to povjesničari opisuju. “Na trenutak se činilo da će kršćani, vođeni hrabrošću, prije svega francuskih vitezova, ostvariti veliku pobjedu protiv Bajazita, zvanog Jildirim – Munja i tako odbraniti “kršćansku Evropu”. Ali sultan je bio briljantan strateg, koji je u odsudnom trenutku potegao svoje skriveno, a najmoćnije oružje. Na vrhuncu bitke on na kršćane pušta svoju “elitnu vojsku” – pet hiljada srpskih vitezova na čelu sa Stefanom Lazarevićem. Srpskim despotom,a njegovim vazalom”.”
            Hroničar dalje piše: “Dio kršćanske vojske koji uteče pokolju, potopi se u Dunavu, a dio dopade Turskoga ropstva”. “Cijela tri vijeka od tada, sve do Jana Sobieskoga i bitke pod Bečom 1683, neće Zapad uspjeti sakupiti snage ni sloge da se odupre Osmanlijama”.

            I ne samo to. Kao vjerne turske sluge branili ste tursko carstvo i u bitci na Rovinama 1395. i u bitci kod Angore 1402. branili Turke od Mongola. Toliko o vašoj obrani kršćanstva i zapadne civilizacije.

            • Te “vjerne sluge”(poturice)su bili i ostali “hrvatsko cvijece”sa kojima ste se udruzili u Bosni i Hercegovini i napadali na Srbe zajedno kako u Prvom,Drugom svetskom ratu tako i u ovom zadnjem,zato je potpuno lazno(a kako ce lacman nego lazno)optuzivati Srbe za neke stvari!Nisu se svi Srbi niti pokatolicili,niti poturcili,i to je kako balijama tako i vama najveci problem,jer vas podsecamo na pretke!Naravno da je srpski jezzik postojao i pre Vuka,i njega ste i vi koristili!

            • I verovatno ne znas,ili ti nije interes da znas,za naziv Krajina?E to su ta mesta u danasnjoj Hrvatskoj koju su Srbi naselili uz poziv Austro-Ugarske!A ta izjava tvoja “kako to da nisu nestali tamo odakle su ih naselili”!Nisu sve Srbe naselili u Krajinu,nego samo odredjeni broj!Pa i Nemci,vasi mentori,su se naseljavali svuda po Evropi pa ih nije nestalo u samoj Nemackoj!Jaka ti logika!

  3. РАДОСЛАВ

    Велике су разлике између нас Православних и њих Римо католика.
    За Светог Луку био сам у Вуковару на слави код сестричине Свећа,
    Колач и Жито оно друго према могућностима. Сутра дан њихове Сви
    СВЕТИ и одлазаг на гробље уреду нормално.Али има нешто у Вуковару
    што цела хрватска обележава Бранитеље и Овчара ту нема нормалног
    ВЕЋ ТУРБО КИЧ НА на гробљу. Доста оних КУЋЕРИНА обновљено и
    празних јер многим власницима је топлије у приморју у отетим
    српским кућама то чујем кад год посећујем родни крај. Срба све
    мање а гробља све већа.

  4. Ova srpska izvitoperenost tipa “ne mogu oni nas toliko mrziti, koliko mi njih možemo voliti” postaje pomalo patološka.
    Ti srpski autošovinisti su spremni dići Krleži spomenik u centru Beograda, upravo u skladu sa pomenutom patološkom izvitoperenošću sa početka ovog komentara.
    Što se tiče Krleže, tog malog krpelja koji je volio samo srpsku krv da pije kroz svoje “Marginalnije” slična mu djela i eseje (a dosta ih je), najbolji njegov psihološki opis je dao autor ovog teksta zaključkom da je bio narcisoidna kukavica.
    Taj krpelj koji je vremenom postao vampir, taj nesudjeni podpredsjednik AVNOJ-a bio je vjerni sluga AU, NDH i na kraju savjetnik i prijatelj austrijskom kopiletu Brozu.
    Što se tiče ovoga vampira, najviše me je iznenadio Branko Dragaš koji je toliko bio zaludjen krpeljijadom da je 1993. godine u Tudjmanovom NDH “tisku” plaćao i pisao hvalospjeve o ovom vampiru. To sam mogao očekivati od Basare ili V. Draškovića ali od Dragaša NE!
    Dragaš se čak hvalio da je ovaj vampir presudno uticao na njegovo intelektualno odrastanje i sazrijevanje, a da je Borislav Pekić uticao na njegovo intelektualno uobličavanje. Zaista Pekić je srpska književna veličina, ali sudeći po 1993. i Dragašovim pamfletima po Tudjmanovom “tisku”, ni Pekić nije uspio intelektualno uobličiti Dragaša možda je to uobličavanje stalo na pola puta, jer Pekić je “upokojio” svog (i sve) vampira i preživio skakavce a Dragaš je 1993. potonuo.
    Da bi izbjegli tu izvitoperenost, tu dijagnozu sa početka komentara, Srbima bi bilo pametnije da intelektualno odrastaju i sazrijevaju uz Andrića i Selimovića, a da se uobličavaju Njegošem i Dučićem pa će znati da treba poštovati i cijeniti onoga ko to i zaslužuje.
    Kao što napisa naš veliki Jovan Dučić “VJERUJEM U BOGA I SRPSTVO”!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *