Путин: Русија неће у ЕУ

Зa „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

„Нама је Бог поручио да стварамо Евроазијску унију“, рекао је Владимир Путин на Међународном форуму „Валдај“, где је констатовано да ће до 2030. године Русија да достигне ниво развоја Швајцарске

И ове године одржан је од 21. до 25. октобра, сада већ традиционални Међународни дискусиони форум „Валдај“, под покровитељством председника Руске Федерације Владимира Путина. По девети пут, угледни експерти из целог света окупили су се у Русији – ове године форумаши су заседали у Москви и Санкт Петербургу – да дискутују о новим економским и политичким тенденцијама, а пре свега да чују мишљење руског председника о овим темама. Али, и да Путин чује њих. Јер, не може се рећи да сви „валдајци“ спадају у ред присталица руског лидера (управо у томе и јесте чар овог форума), али су сви без изузетка утицајни људи у својим земљама. Утолико је значајније да они из прве руке добију најсвежије информације из Русије и да Москви пренесу најбитније поруке са Запада и Истока. Јер, као један од главних циљева приликом оснивања клуба 2004. године, постављено је побољшање имиџа Русије у иностранству. Прилика да уредници великих иностраних медија и утицајни интелектуалци проведу дан са Путином, са њим ручају и поставе му сва питања која желе, несумњиво доприноси угледу Русије као демократске земље отворене за озбиљан бизнис.
Генерално, ово и јесте главна порука руског лидера гостима из САД-а, Велике Британије, Кине, Индије, Јапана, Финске, Турске, Израела, Мексика, Белгије, Француске, Немачке, Пољске, Италије, Словачке, Мађарске…

САГЛЕДАВАЊЕ НА АЛТЕРНАТИВНИ НАЧИН Потврђујући све већи значај који „Валдај“ има на листи светских форума, Путин је и ове године искористио моменат да у неформалној атмосфери изложи суштину руске политичке и економске оријентације. Нагласивши да, осим самих Руса, мало ко у свету боље разуме руску реалност од позваних гостију, Путин је истакао њихову улогу у објективном представљању позиције Русије на глобалном нивоу. Укупно, 90 утицајних људи из 20 земаља, уз 20 нових чланова клуба – добра су гаранција да ће Путинове поруке бити пренете на адекватан начин. Посебан значај „Валдаја“ је у томе што је ово ретка прилика да се горући светски проблеми сагледају на алтернативан начин, који често не прија уху западних политичара.
Један од оних који је отворено проговорио о узроцима проблема, јесте и ветеран „Валдаја“ Александар Рар, познати немачки аналитичар и копредседавајући клуба. Рар, познат и по томе што уме Путину да упути оштре критике, овом приликом је свом дугогодишњем познанику одао признање да је Русију извукао из хаоса деведесетих и спречио најгоре последице светске економске кризе. Немац је оценио да ток кризе, упркос оптимистичким очекивањима и прогнозама западних економиста, није ишао по кривуљама у облику латиничних слова „U“ или „W“, већ оном најгором путањом у облику слова „L“, и констатовао да продубљивање кризе тек предстоји. Зато је Рар питао Путина, који већ годинама упозорава да ова криза није лака пролазна прехлада, већ озбиљна болест – како он види глобалне економске трендове и, у вези с тим, какву енергетску политику ће Русија да води у будућности.
Путин је нагласио да то што Русија унутар својих граница поседује огромну сировинску базу, не мора нужно да буде добро. И подсетио да је крах Совјетског Савеза започео управо као последица повећања екплоатације и продаје енергената – што је довело до деградације осталих привредних грана. „Исти такав изазов пред нама је и данас. Али, управо зато предузимамо напоре за диверзификацију наше економије“, нагласио је руски председник. Путин је појаснио да 50 одсто буџетских прихода стиже од продаје нафте и гаса, али да је држава одлучна да смањи не само проценат средстава која улазе у касу из ових извора, већ и да редукује све врсте финансирања „петрорубљама“.

[restrictedarea]

ТРИ ПИТАЊА ЗА ПУТИНА Велике кораке у вези са овим питањем Путинова Русија је већ направила, усмеравајући огромне суме добијене од продаје нафте и гаса у повећање девизних резерви – уместо да новац преусмери у јефтине кредите и потрошњу, као што то чине на Западу. „Полазимо од тога да је модел развоја економије, заснован на минералним ресурсима, у великој мери сам себе исцрпео“, подсетио је Путин на основни постулат руске државне политике.
И нагласио да се Русија окренула потпуно новој филозофији развоја, заснованој на амбизиозним, али конкретним плановима за прелазак на високотехнолошки привредни модел. „Усвојили смо програме енергетске ефикасности и развоја нанотехнологија. Посебно стимулишемо развој авиоиндустрије, космонаутике, биомедицине“, рекао је председник РФ, навевши конкретан пример – Русија је само за развој медицинске технике и фармацеустске индустрије већ спремила финансијски пакет тежак 120 милијарди рубаља, односно четири милијарде долара.
Три питања за Путина имао је и Јузеф Олекси, бивши премијер и председник Сејма Пољске. Њега је интересовало какав је однос руског лидера према кризи у еврозони, да ли је могућ и улазак Русије у ЕУ, као и да упореди концепте евроинтеграција са пројектом Евроазијске уније, чији је Путин главни протагониста. На друго питање Путин је најкраће одговорио, рекавши тек да улазак у ЕУ „није реалистичан“. То је у складу са његовим познатим ставом да Русија не може да прихвати да за њу важи иста процедура пријема и условљавања, као и за, рецимо, малену Естонију са милион становника, и која је мања и седам пута малобројнија од Московске области.
Међутим, руски лидер понудио је нешто друго: модел интеграције Русије и Европе, заснован на синергији уједињених напора на простору од Лисабона до Владивостока. Једино тај пут гарантује излазак из кризе и опоравак Европе, нагласио је Путин и побројао предности Русије: високообразовано становништво, напредна истраживања у фундаменталним наукама, огромна количина минералних ресурса… „Ако се узму технолошке могућности земаља Европске уније и уједине са огромним територијама Русије, са нашим могућностима које сам набројао, синергетски ефекат био би колосалан, то би повећало нашу заједничку конкурентност. Нажалост, ми се веома споро крећемо у овом правцу“, констатовао је руски председник.

КРИЗА ПОЛИТИЧКОГ КАРАКТЕРА Кризу која већ дуго потреса ЕУ, Путин је назвао „системском“, и нагласио да она није само везана за дугове. „Криза делом носи и политички карактер, делом и технолошки, а делом су то проблеми повезани са самим процесом интеграција“, објаснио је Путин владајућу парадигму у Европи да политичари, да би дошли на власт, дају нереална обећања. А онда прекомерно задужују своје земље да би макар део тих обећања испунили и власт сачували. Према Путиновом мишљењу, то и јесте систем који је погубан и који води у кризу. Други је проблем интеграција, јер је ЕУ из политичких разлога примила велики број земаља које то економски не могу да издрже. Иако се Путин уздржао од директног коментара, ове његове речи су најоштрија критика ЕУ. „Све време се сећам Кондратјева, нашег научника, који је говорио о дугим таласима кризе. Изгледа да је тај дуги талас дошао“, поручио је руски лидер, уместо директне критике либералне и антируске политике ЕУ бирократа, која је довела цео континент на руб пропасти.
Неопходне су сиситемске мере за излазак из овог стања, додао је Путин, али и изразио сумњу да „политички оквири“ у којима делују лидери земаља ЕУ, омогућавају излазак из кризе. Зато ће Русија сва европска искуства узети у обзир приликом изградње Евроазијске уније, али ће искорисити своје предности. То је, нагласио је Путин, пре свега руски језик, за који се процењује да данас говори око 500 милиона људи у свету. Тако ће се избећи ситуација да сви материјали, дискусије и документа у ЕУ морају да се преводе на језике свих 27 земаља чланица, што води у бирократске лавиринте из којих је тешко изаћи. Са друге стране, Евроазијска унија биће заснована на функционалној заједничкој инфраструктури која већ постоји, изграђена је у СССР-у, што је такође велика предност.
„Разумете ли, ради се о томе да је нама сам Бог поручио да размишљамо о интеграцији, што ми и чинимо“, објаснио је Путин суштину евроазијских интеграција. Како је констатовано на валдајском форуму, ако настави овим темпом да се развија, до 2030. године Русија може да достигне ниво развоја који данас има Швајцарска. А до тада ће Евроазијска унија већ увелико да функционише као јединствен организам, са заједничком спољном, унутрашњом и економском политиком. Међутим, експерти у Москви све више говоре о томе да Запад може покушати да спречи овакав сценарио – изазивањем великог рата у који би Русија била увучена. Путинов најближи сарадник Владислав Сурков пре неколико месеци је рекао да је руског председника „сам Бог послао“. Истинитост ове тврдње показаће се у искушењима година које следе.

[/restrictedarea]