Проф. др Мирољуб Јевтић – Џихад није само рат, већ тријумф ислама

Да ли је неоосманизам претпоставка или претња, каква је улога Турске у „сређивању“ прилика у Сирији, те да ли се и са којим се последицама Империја суочава после погрешне процене коју је направила пактирајући са џихадистима у свргавању власти у арапском свету

Циљ ислама је да спаси душу сваког човека на Земаљској кугли и да му омогући улазак у рај. Дакле, како муслимани верују, потребно је да се свуда осети дух и спасоносни мир ислама. И то је циљ сваке религије и ту нема ничег спорног. Али у случају ислама постоји једна важна чињеница, а то је да се исламско спасење остварује кроз исламску државу. Дакле услов за ширење мириса ислама и рајско блаженство јесте успостављање шеријатског поретка у сваком кутку планете. Самим тим нормално и у Србији, али и у Лондону. А то подразумева замену сваке постојеће државе исламском државом. У том смислу као први корак сматра се потреба да се тамо, где је ислам некада владао, исламски поредак опет врати, каже у разговору за „Печат“ проф. др Мирољуб Јевтић, утемељивач политикологије религије као универзитетске дисциплине у Европи.

У којем прстену геополитичког интересовања Турске се налази Србија и да ли је неоосманизам, као стратешки концепт Турске тек претпоставка или реална претња?
Србија је по мојој процени у трећем геополитичком прстену Турске. Први је непосредно окружење, други покушај да се поврати утицај у исламском свету преко политике везане за цео блискоисточни комплекс, пре свега палестински. Али дефинитивно Србима мора бити јасно да нити Турска, нити било који други страни фактор није претња. Претња Србији су пре свега сами Срби који не знају шта хоће. Овако подељена нација око стратешких интереса нема потребе за непријатељем, јер је непријатељ сама себи. Дакле страни фактор не ради ништа што није очекивано. Људи се боре за себе. Да ли та борба нама одговара и у којој мери, то морамо да одлучимо ми. Тек када се ми договоримо шта је наш стратешки интерес може се говорити колико неко са стране може бити или јесте претња остваривању српског циља.

Колико је тачно да иза улагања Турске у Србију стоје њене територијалне претензије?

Нема никаквог спора да политика има велике везе са економијом и обратно, мада веома често иза политичких захвата стоји нематеријалистичка идеологија. У случају турских улагања у нашу земљу сигурно поред економског постоји и велики идеолошки интерес.
Идеолошки интерес је јасно изражен кроз политичку подршку интересима босанских муслимана, и косметским Албанцима, такође муслиманима, која је практично безусловна. Реалност приче о тренутним територијалним претензијама се види кроз границе на Балкану. Између Србије и Турске су Бугарска и Грчка. Дакле требало би да се Турска претходно прошири на ове две државе. И да оне престану да постоје. Колико је то реално, просудите сами. Али је сигурно да политичко јачање муслимана у Рашкој области, Космету, БиХ, Македонији и Албанији, и те како одговара Турској. Зато што су исламске везе које спајају становнике ових региона са Турском нераскидиве. Муслимани поменутих региона никада не би постали следбеници Курана да није било османског освајања ових простора. То је оно и што се тиче реалне политике у садашњем тренутку. У исламском праву фикху постоји Институт хиџра. Он је настао на основу примера исламског веровесника Мухамеда, који се под притиском меканских идолопоклоника преселио у Медину, али са намером и обавезом да се врати у Меку и Меканцима омогући приступ светлости ислама, како муслимани верују. У том смислу сваки муслиман, самим тим и садашњи турски властодршци, ако су искрени муслимани не могу да не одобравају оваке идеје. Колико су оне реалне у овом тренутку, они су показали. Али будућност је сасвим друго, и на њу рачуна и о њој мисли сваки добар домаћин. Летос после конгреса ИПСА у Мадриду нисам могао да одолим зову Алхамбре последњем упоришту муслимана у Шпанији. Тамо сам видео покушаје муслимана да ту покрајину што више врате у 15. век када су је Шпанци ослободили. То се види на сваком кораку. Око Алхамбре све мирише на то.

Како тумачите изјаве упозорења појединих аналитичара да се о Реџепу Ердогану у исламским медијима већ говори као о султану Нове Османске Империје

То може да се схвати само фигуративно. Али дефинитивно је јасно да је Ердоган главна личност савремене Турске и симбол њене спољне и унутрашње политке.

Да ли су процене САД-а у анализирању исламског елемента подложне критици и у којој мери је недавно убиство америчког амбасадора у Бенгазију производ револта муслимана због спорног филма, а у којој је реч о погрешној процени коју је Империја направила, пактирајући са џихадистима у свргавању власти у арапском свету?

САД чине крупне грешке у анализирању исламског феномена. Ако се на дужу стазу посматра политика САД-а према исламском свету може се закључити да су одлучујући потези САД-а према тој поштовања достојној култури од почетка погрешни. Те сам грешке анализирао у критици текста Дагласа Стројсенда, професора америчког војног универзитета који америчке генерале учи исламу. Грешке се могу видети простим упитом на „Гуглу“ на име Douglas Streusand . Kaда вам се страница отвори видећете преко 23.000 погодака. Мој текст који показује Стројсендову погрешну анализу ислама је на петом месту од тих 23.000 погодака. Тај текст написао сам 2005, а он је још увек пети на листи читаности текстова који се Стројсенда тиче. Уз то неколико година био је први по читаности. Како за Стројсенда „нико“ у Србији није чуо јасно вам је да тај текст читају само његове колеге и студенти. Али упркос томе и увиђања где се греши због задатих политичких циљева у вези са питањем ислама праве се стратешке грешке.

Лондонски „Дејли телеграф” недавно је објавио да се  садашњи челник Војног савета Триполија, Абделхаким Белхаџ, сусрео у Истанбулу са командантима Сиријске слободне армије. Какву улогу има Турска у „сређивању“ прилика у Сирији?

Турска је важна регионална сила, која има границу са Сиријом. За њу је мир на тој међи веома важан, а нема га. Зато је турска улога у сиријском паклу веома велика. При том је веома важно да се види да се Турска определила за страну која је противник сиријског режима.

Какав је пут од исламизма до џихадизма?

Нема пута између исламизма и џихадизма зато што је џихад интегрални део сваке врсте ислама, па и оног који се прилично неспретно назива исламизмом. Много би боље било употребити термин исламски радикализам. Али пазите џихад није само рат, џихад је све оно што доприноси тријумфу ислама. То је и убеђивање немуслимана да прихвате исламску веру, али и оружана акција у циљу тријумфа ислама.

Да ли режим у Дамаску мора да падне да би се извело рушење режима у Тахерану, те да ли је сам за себе циљ или иза стоји поход Запада на Подмосковље?

Сигурно је да је рушење режима Башара ал Асада увод у покушај рушења садашњег иранског режима. Али тешко да се може директно повезати са евентуалним продором у Русију, јер су то две самосталне политичке целине. Међутим ако се схвати да би после рушења Ирана, велике снаге САД-а биле ослобођене, онда се та два циља могу повезати. Зато што би се те снаге могле окренути ка Москви.

Колико је тачна процена да што је више демократије на Блиском истоку – мање је верске трпељивости?

To се нажалост показује као тачно. Имам много пријатеља у исламском, посебно у арапском свету и кад год сам у прилици упозоравам их на то. То сам посебно чинио на последњем конгресу ИПСА у Мадриду, у јулу ове године. Ислам има капацитете у изградњи и очувању верског плурализма, плурализма који није скројен по нашој мери, али јесте плурализам. Уосталом да тога нема, не би ове хришћанске и јеврејске енклаве којих има у исламским земљама преживеле до данас. Талас који је захватио исламски свет прети да потре све те чињенице. И подсетио бих наше муслиманске пријатеље на једну реченицу муслиманског посланика Мухамеда:„Како су само драги египатски Копти“.

Може ли се рећи да је ислам кључно духовно обележје Бошњака, као што је православље стуб културног и духовног идентитета Срба?

Парафразираћу један часопис српски говореће заједнице муслимана КиМ „Ислам је главни основ нашег идентитета, да нисмо прихватили ислам не бисмо постали ни Муслимани (овде велико М јер се ради о муслиманима као нацији у време СФРЈ), нити Бошњаци.“

 

14 коментара

  1. Повратак се односи на Будимпешту али и на Немачку! Одоше салафисти изворно немачког порекла до Египта да би се вратили попут Мухамеда. Па , толерантно им било…

  2. Направили сте пропуст када нисте објаснили шта је ИПСА. Па сам то потражио на гоглу. То је међународо удружење за политичке науке. Кровно светско удружење за политикологију. Погледао сам тај конгрес у Мадриду и видео невероватну ствар коју сте прпустили., Проф Јевтић је тамо био руководилац сесије ”Савремени Блики исток с тачке гледипта религије и политике”. Тиме је признат као први човек у свету за политчки ислам

  3. Гугл је заиста чудесна ствар. Да није могао бих се заклети да је први човек за политички ислам Дарко Танасковић а не анонимни Мирољуб Јевтић- домаћој публици познат по неколико интервјуа, а у овом је бриљирао- жали Боже простора који је проарчио. Ста ли тек тај прича на сесијама….
    Jovan, Ј

    • О томе шта Јевтић прича на сесијама, треба питати оне који га зову. А видим да нема свjетског конгреса где није био, ено пре неки дан сам га гледалаa како на студију Б говори о великом конгресу у Аустралији, где учествовао.

    • Јован 2

      Имењаче потпуно си у праву. Танасковић је најбољи исламолог. И не само то он је и најбољи политиколог религије. У Бања Луци на Факултету политичких наука мени је предавао политикологију религије.Дакле предаје један стручни политиколошки предмет а никад није положио ни Увод у политичке науке,јер је студирао лингвистику. Он све може.

    • Забринут Србин

      Јованов коментар је одговoр што пропадамо. Ове новине су једина оаза српства. Овде анти- Срба као приложника нема. Зато би сви као један требало да се држимо заједно. А Јован покушава да омаловажи једног искреног Србина, чију 30-годишњу српску борбу нико озбиљан не доводи у питање. А и он и сви ми не видимо најважнију чињеницу у тексту, коју ни аутор интервјуа није представио како треба. ИПСА је ,( пажљиво сам прегледао њен сајт) http://www.ipsa.org кровна светска организација за политичке науке . Она редовно организује своје конгресе, што је политиколошка олимпијада. Ове године у Мадриду је било преко 4000 учесника са рефератом.Дакле ИПСА је у припреми конгреса од више десетина кандидата из свих крајева света који су хтели да пишу на тему политичког ислама изабрала проф. Јевтића, и овластила га да буде процењивач приложених радова, од којих су многи муслиманских аутора.И сви они прихватили да се подвргну Јевтићевом ауторитету. То је доказ да је Јевтић главни стручњак у ИПСИ за политички ислам.Јер је ИПСА највећа свстка марка за политичке науке. За то су се место,многи борили,али је Јевтић на основу својих радова изабран за сазивача и шефа те сесије. И уместо да славимо што имамо свог ”олимпијског шампион ” у дисциплини” политички ислам”, ми рушимо не њега, него себе.Јер они у ИПСИ не знају српски и не занима их шта мисли било који Србин.
      http://www.ipsa.org/research-committees/rclist/RC43

    • Стварно не раѕумем толику нетрпељивост ,која не дозвољава да се виде чињенице. Јован каже да је Јевтић анониман , а онда вели да има два-три интервјуа. Па кад то зна онда нико , па ни Јевтић , не може бити анониман .Јер и Јован позује да и он зна за њега. А то што су неки људи присутни стално у медијима, то не мора бити израѕ стручности. Познати професор Богумил Храбак је давно писао како се нпр. масони стално хвале и истичу један другог без икакве потребе само да би тако изградили име и имиџ, а онда се докопали позиција. И то је океј друкчије не моше. Али ми морамо бити опрезни и мислити да ли је нко стварно стручан ако је стално у новинама или иза њега стоји неки лоби, не морају то бити само масони,могу то бити друштва за заштиту животиња нпр.

    • Студент

      Студент сам електротехнике,стар 19година .Овај интервју са Јевтића појавио се кад сам имао 13 година.Дакле тада ме баш било брига за политику.Али осећам потребу да реагујем на овај 6година стар коментар,јер сада пратим политику.Само у последњих десетак дана гледао сам проф.Јевтића скоро сваки дан на некој од ТВ и то у емисијама које прати више од милион гледалаца.Данас има привилегију да има интервју у најутицајнијим дневној новини Политици.Дакле не може бити познатији.Свако га види слагао се са њим или не.Мени су се чињенице које је износио јако допале.Зато сам почео да га тражим на Гуглу и тако открио овај коментар.Зато реагујем логично је Јоване да се са неким не слажете и да мислите да је неко бољи од другог.Али шта ће Вам неистине.Како за неког ко се не скида са ТВ,ко је кандидат за САНУ,кажете да је анониман?.А истовремено Ви реагујете на интервју са огромном витком.Занимљива анонимност

  4. Нисам из бранше. Али ме заинтересовало Ако је неко хирург онда га ваљда морају хирурзи прогласити за хирурга.Неког волимо или не. Али чињенице су чињенице. Ми смо овде сви анонимни и наше писаније никога не обавезује, чак и када напишем име свако може да сумња да ли је право.Ко су код нас исламолози? Наведите ми њихова имена и квaлификације и када су то било кога прогласили најбољим између себе? Где,онда, да тражим информациује него на гуглу. Aко се тамо упише islamology у овом моменту се види 66.900 резулата, Др Дарка Танасковића тамо нема.Пробао сам и са arabic studies добио сам са чак 28.300.000 резулатата ни ту га нема Танасковића .Пробао сам и oriental studies добио опет 5,610,000 резулата. Нема га ни ту .Најискреније питам где да га тражим? . Да ли је РТС, односно Тијанић мера колико неко вреди у свету?

    • Јелена

      Прегледала сма у гугл и видјела невереватанб податак.Када се на енглеском гуглу, дакле не на гуглу Србија, упише било која друштвена наука нпр. theory of law. ili political theory, ili sociology, гугл избацује више стотина милоина резултата на сваки упит. Међу њима нажалост нема ни једног Србина ни на милионитом мјесту. Једино када се упише ” Political science religion”дакле без енглеског везника енд, добије се преко 362.000.000 резултата, а права два погодка се односе на рад професора Јевтића. Дакле када Американци, Енглези, Канађани поставе то питање добијају одговор који даје наш професор. То се никада није десило у историји балканске друштвене науке, да неки Србин у свјетски релевантној теми буде водећи стручњак. Не знам да ли то овдје, ико зна,

  5. Profesor Jeftić nije uopšte anonimus, iza njega je više od 30 godina rada i permanentno je je pisao o islamu i to bez ikakve oblande pa su ga zbog toga redovno režimi sklanjali iz javnosti. Verovatno su ove komentari pisali mlađi ljudi pa neznaju za Jeftićeve “rane radove”

  6. СТУДЕНТ

    Био сам студент и Танасковића и Јевтића.Ко је најбољи исламолог? Па сам Дарко Тансковић признаје да Јевтић бољи од њега. У рецензији за Јевтићеву књигу џихад Танасковић је још 1989. написао ”Мирољуб Јевтић је …дао, до данас код нас нејцеловитији и најконзистентнији научни допринос…проучавању радикално политизовсног ислама” У томе моменту Танасковић није имао ни једну монографију о исламу а ни касније није написао ни једну,јер његове књиге:”У дијалогу са исламом”,” Ислам и ми;” Ислам догма и живот ”нису научне монографије већ збирке Танасковићевих текстова и интервјуа. Он нема монографију о исламу,јер ни Неосманизам који је написао тек 2010. није посвећена исламу То је брошурица од 109 страница огромних словних знакова, само да буде већа. Дакле оцена Танасковића Јевтићу важи и данас.

  7. Милица Српкиња

    Пре неки дан су новине писале да је Јевтић, био и председвајући на светском конгресу социоога у Јапану, који се одржао пре десеатк дана.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *