Почетна / Колумне / ПОВРАТАК У ИСТИНУ

ПОВРАТАК У ИСТИНУ

Пише АЛЕКСАНДАР ЂАЈА

Да све своје највише политичке и војне руководиоце нисмо транспортовали у Хаг, а затим их препустили њиховој судбини, не би ни Готовина и Маркач били ослобођени, не би нам „највернија супруга на свету“ Хилари Клинтон и „баронеса“ Кетрин Ештон цртале границу према Косову и Метохији, не би они „транжирали“ Србију на делове…

После срамног ослобађања ратних злочинаца, Готовине и Маркача из Хашког трибунала, сви заљубљеници у „хашку правду“ и љубитељи „суочавања са (само српском) сопственом прошлошћу“ – завукли су се у мишје рупе. Рачунајући на, иначе, пословично кратко памћење српског народа, надају се да ће када огромно незадовољство грађана Србије овом пресудом прође, опет некажњено моћи да наставе издајничку пропагандну делатност.

У ТУЗЛУ, У ХАГ, У СМРТ… Међутим, иронија судбине јесте да нама суочавање са сопственом прошлошћу заиста тек предстоји. Али, не по сценарију западних неоколонизатора у којем су Срби криви за све, а њихови овдашњи јаничари задужени да за добар новац о томе шире лажи по свету – него да у том „националном самопрочишћењу“, овог пута, дефинитивно пођемо од праве истине. А она гласи, да је наше погубно национално, историјско и политичко посртање, губљење сваког државничког достојанства и успостављање страховладе ДС-а и њених сателита, почело – кукавичким, срамним слањем на хашко губилиште председника Србије Слободана Милиошевића, на Видовдан 28. јуна 2001. године!
Зоран Ђинђић, премијер Владе Србије из 2001, потпредседници Владе Јожеф Каса, Душан Михајловић, Жарко Кораћ, Момчило Перишић, Небојша Човић, министри Владан Батић, Драган Веселинов, Александар Влаховић, Драгослав Шумарац, Драган Миловановић, Слободан Милосављевић, Драган Домазет, Војислав Миловановић, Божидар Ђелић, Горан Новаковић, Марија Рашета- Вукосављевић, Горан Питић, Гордана Матковић, Гашо Кнежевић и Бранислав Лечић, затим савезни министри Војислава Андрић, Зоран Живковић, Борис Тадић, Расим Љајић, као и министри који су тада били у Бриселу, Мирољуб Лабус, Горан Свилановић, Момчило Грубач и Саша Витошевић – својим су потписима, на основу некаквог члана 90, тачка друга, и члана 135, став други Устава Републике Србије, одлучили да у сарадњи са Трибуналом поступе према хашком статуту и киднапују председника Милошевића из Централног затвора у Београду, да би га у пратњи британских специјалаца хеликоптером транспортовали у Тузлу, у Хаг, у смрт!

[restrictedarea] Против ове одлуке гласао је једино министар за здравље Обрен Јоксимовић из Демократске странке Србије.
После тога поднето је мноштво кривичних пријава Јавном тужилаштву против оваквог, јединственог по својој срамоти, чина у новијој политичкој историји света, а међу првима, кривична пријава Удружења драмских писаца Србије. Али, оно што највише вређа јесте податак да до данашњег дана ниједна од тих кривичних пријава није активирана, као да је за ову земљу и њен народ сасвим нормална ствар да главу свог бившег, до тада на демократским изборима више пута директно изабраног председника – као, својевремено, главу Карађорђа – у џаку пошаље „бриселском султану“! Јер, Милошевића је неко могао да воли или да не воли, да подржава његову политику или да буде против ње, да му евентуално суди и пресуди (али у Србији!), или чак да на њега изврши политички атентат – све би било достојанственије од богохулног чина изручења западној Инквизицији, намерно темпираног да се деси на најсветији српски дан. Убеђен сам да ниједно урођеничко племе у забитима амазонске џунгле никада свог поглавицу није предало другом племену. Можда га је појело, али у односу на поступак српске владе из 2001. године – то би представљало високо морални и демократски чин!

ПОВРАТАК, СА ЛАЖИ У ИСТИНУ Није први пут да о овоме пишем. Нити је ово персонално питање. Сваку реч написану овде поновио бих да је у питању био, на пример, покојни Зоран Ђинђић или било који други председник, или премијер Србије. То се, једноставно, не ради. Али, политичари избегавају да ово питање ставе на дневни ред. За претходну шизофрену владавину „жуте екипе“, то је било логично. Али, за нову власт, више није. Нажалост, нисам сигуран да су и данас, многи грађани Србије свесни колику смо политичку, економску и сваку другу штету за ових једанаест година претрпели због таквог безумног чина. Јер, да се то није догодило, да све своје највише политичке и војне руководиоце нисмо транспортовали у Хаг, а затим их препустили њиховој судбини (као стадо оваца на вучјој територији!), не би ни Готовина и Маркач били ослобођени, не би нам „највернија супруга на свету“ Хилари Клинтон и „баронеса“ Кетрин Ештон цртале границу према Косову и Метохији, не би „транжирали“ Србију на делове као заклану стоку! Али, такве политичке грешке историја не опрашта. Па, иако лично подржавам, а верујем и већина грађана Србије, видне напоре нове власти на челу са СНС-ом да земљу извуче из живог блата у коју је потопила претходна владавина ДС-а, да колико год може сачува интегритет земље (који је својим договорима са ЕУЛЕКС-ом угрозио претходни режим), да се обрачуна са корупцијом и криминалцима који су се енормно обогатили на грбачи грађана Србије, најзад, да прекине непрекидни ланац уцена са Запада условљених претњом потпуне сецесије КиМ – мора да се крене од истине о Слободану Милошевићу, као јединим правим, аутентичним, историјским и политичким кораком повратка достојанства Србији, српском народу и свим грађанима Србије.
А тај повратак, са лажи у истину, мора да претходи само једном – исправљању страшне, гротескне неправде према покојном председнику Србије, учињене на Видовдан, 28. јуна 2001. године – његовој потпуној рехабилитацији, као и испитивању политичке или процесуирању кривичне одговорности свих потписника одлуке о његовом изручењу у Хаг!

[/restrictedarea]

7 коментара

  1. Hvala bogu! Godinama čekam da neko javno prozove i pozove na odgovornost ove ljude koji su potpisali početak naše neviđene sramote i samoponiženja! Bravo, gospodine Đaja! Valjda ovo neće ostati samo „glas vapijućeg u pustinji!




    0



    0
  2. Nadam se da je ovo jedan novi pocetak za SRBIJU. ISTINA OSLOBADJA.Dok SRBIJA ne opere najvecu sramotu,izrucivanje vlastitog predsjednika HAGU , nema sanse da bilo sta krene ka boljem. Svi potpisnici sramnog akta,moraju biti predoceni javnosti a zatim i pravno formalno optuzeni za jedan od najvecih zlocina – VELEIZDAJU.
    Sa sudjenjem ne treba zuriti,sjetimo se samo koliko se dugo sudi Seselju, i koliko se dugo sudilo Milosevicu. Ono sto treba uciniti odmah, jeste podignuti optuznice za VELEIZDAJU i potpisnike ovog gnjusnog cina strpati u ZATVOR!!!!!!!!!!!!!




    0



    0
    • Apsolutno se slažem da je izručenje predsednika Miloševića zaista pravi početak za naše „suočavanje sa sopstvenom prošlošću“ – odnosno, sramotom! Bez toga, svi „počeci obnove Srbije“ za ovih 12 godina, bili si lažni i samo su služili za zamajavanje javnosti. Nisam za odmazdu, već za pravdu. Možda je krivica potpisinka ove sramne odluke samo politička, možda je krivična, možda je i jedno i drugo – ali, jasno je da krivica jeste! Pa, zamislite, jedan od potpisnika ovog gnusnog čina je Rasim Ljajić, čovek koji je bio u svim vladama od tada, pa čak, na moj užas, i u ovoj najnovijoj! Čuvajte se njega ponajviše, prijatelji iz SNS-a, on je napodmukliji, radi samo za sebe, priča čistu demagogiju i nikada ništa konkretno nije uradio za građane Srbije! Inače, svaka čast Aleksandru i redakciji „Pečata“ što je načela ovo bolno pitanje, jer je i to hrabrost. Za istinu treba hrabrost, ali bez istine, sve je ostalo besmisleno.




      0



      0
  3. Vidite, danas se donosi Proglas protiv uspostavljanja granice uzmeđu Srbije – i Srbije! Naravno da se to ne sme dozvoliti i ja ću taj proglas da potpišem. Ali, znate li kada je ta granica uspostavljena. Pa, baš onoga dana – o čemu Đaja i piše – kada je predsednik Milošević isporučen Hagu! Tada je prestalo svako uvažavanje srpske države – i Amerika i NATO i EU su shvatile da imaju posla sa političkim patrljcima i bednicima, koji će za „šaku dolara“ sve da prodaju. Međutim – nije fer za to danas optuživati SNS, koji ne zna na koje će stranu prvo da pogleda i da zapuši rupe pretodnih „žutih“ vlada!… Ako ćemo pošteno, nije fer i od Koštunice da ni reč ne progovori o svojoj odgovornosti za sve – a bio je i predsednik i premijer države – i za njegovg mandata najveći broj Srba je isporučen Hagu! Tobože, po nekom „zakonu o saradnji“koji je on doneo. Kakve ima veze da li ubijaš nekoga po nekom kvazizakonu ili bez zakona?!… Koštunca je nema sumnje patriota, ali političar „salonskog tipa, i u redu je Proglas, ali nije u redu ne pominjati ni jednom rečju svoju krivicu za gubljenje KiM, koja je očigledna…!




    0



    0
  4. Kad smo već kod krivica i povratka u istinu, naravno da nije kriv Milošević za sve ono što nam se desilo, ali ni „žuti“ ne snose baš 100% krivice za Hrvate i Gotovinu. Prvi je granice Hrvatske iscrtao – srpski kralj, Aleksandar Karađorđević, stvarajući prvo Kraljevinu SHS, a posebno Kraljevinu Jugoslaviju. Banovina Hrvatska je tada dobila sadašnje granice (ja mislim čak i veće, koje je, verovali ili ne, Tito smanjio)- a potom su sve ostalo bile „nijanse“. I to je gorka istina, dopadala se ona nekome, ili ne. Naravno, to ne amnestira „žute“ za deportaciju predsednika Miloševića u Had, kao i za sve ostale srpske rodoljube, koje su poslali na haško stratište. Pozdrav Pečatu i jednoj od njegovih perjanica, Đaji – samo neka istraju.




    0



    0
  5. Zaljubljenici i ljubitelji „hadske pravde“ ce i dalje da nastave sa izdajstvom svoje rodjene zemlje sve dok na vlast ne dodje drzavnik,ne politikant,kakvih je Srbija prepuna,svestan svojeg nacionalnog bica!Onaj koji ce da kaze evropi DOVIDJENJA!A ne kao vrli „cetnicki vojvoda“ Vucic koji kaze „bicemo gladni ako ne udjemo u EU“???!!!Mozete misliti….gladni….Srbija koja ima jednu od najplodnijih zemalja u evropi da bude gladna!Pa ako je tako onda i ne treba da postoji ta i takva Srbija!Ko god umre od gladi u Srbiji to je i zasluzio!Mislim na radno sposobne!Ako Srbija ne moze sebe da prehrani onda treba da nestane!Ovo najozbiljnije mislim!




    0



    0
    • Ne tvrdim da Zorbas nije dobrim delom u pravu, ali „fama“ o beskrajno plodnoj srpskoj zemlji, na žalost, danas jeste – samo fama! Srpska poljoprivreda je uništena, desetine hiljada hektara su zarasla u korov, obrađivanje zemlje se gotovo nikome ne isplati, sela su pusta, pristojno žive samo oni „seljaci“ koji primaju doznake iz Austrije i Nemačke! To jeste surova realnost, ali je realnost! Naravno, nisam za ulazak u EU po svaku cenu, više bih voleo da saradnja sa Rusijom i Kinom bude na daleko višem nivou, da investicije dolaze najviše odande, ali je stvar suprotna. Ubedljivo najviše ih je sa Zapada. Zašto je to tako, možda bi bi velika majka Rusija mogla da odgovori. Nisam za poniznost, ali ni za mitomaniju. Mismo danas mala i siromašna zemlja sa uništenom industrijom i poljoprivredom i preskupom hranom! To je strahovito opasno po opstanak nacije!




      0



      0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *