Веселин Јевросимовић, оснивач и први човек „Комтрејда“ – Помогли смо и Билу Гејтсу

„Српски стручњаци, заједно са колегама из околних земаља, представљају најозбиљнији наш ресурс у многим областима, па и у све развијенијој и све значајнијој информационој технологији“, оцењује у разговору за „Печат“ Веселин Јевросимовић, оснивач и први човек „Комтрејда“

Многима би, у владајућој клими дефетизма, спајање Србије са софтвером и врхунским пословањем изгледало немогуће. Ви сте, међутим, успели да обједините управо та три појма. Како?
У Србији је одувек било и увек ће бити паметних људи. То је основни рецепт. Ако је Србија ичим богата, онда су то људски ресурси. Проблем је што изгледа многи то не знају да искористе на прави начин. Као компанија, први смо успели да на овим просторима окупимо најталентованије у овој области. Не само најталентованије у Србији, већ у целом региону. Успели смо да са тим изађемо у свет и да, практично, уз помоћ домаће памети претворимо „Комтрејд“ у светску компанију. Наша групација је позната и призната у свету, и прави смо амбасадор наше земље и нашег знања.

На шта мислите када кажете „светска компанија“?
То кажем зато што је 80 одсто наших решења, дакле софтверских решења које ми развијамо, за инострано тржиште. Наше највеће тржиште се налази у Америци и земљама Европске уније.

Какав софтвер вам највише траже оданде?
„Комтрејд“ је компанија специјализована за израду комплексних софтверских решења. Оно што европске земље и Америка траже од софтвера, то је првенствено квалитет. Ви морате да им понудите квалитет и морате да им понудите знање, и ако вам недостаје једна од те две ствари ви не можете тамо да прођете. Са друге стране, „Комтрејд“ развија софтвер за потребе великих компанија, као што су ХП, ИБМ, „Бали технолоџис“, „Телеком Аустрија груп“ и многе друге. Рецимо, први смо успели да направимо јединствену апликацију која омогућава да „Цитриксова“ („Citrix“) софтверска решења буду директно повезана са „Мајкрософтовим“ („Microsoft“) окружењем. Компанија „Цитрикс“ је светски лидер у области виртуализације и пословања у области „клауда“, то су фарме сервера, које ће у будућности бити све популарније и популарније. А „Мајкрософт“ сви знамо шта је. Наши инжењери су веома иновативни и једини у свету смо успели да направимо мост за комуникацију помоћу којег се повезују софтверска решења два технолошка гиганта „Цитрикса“ и „Мајкрософта“.

Хоћете да кажете да сте, на неки начин, помогли Билу Гејтсу?
Управо тако. Али, када је то било објављено код нас, мало ко је схватио шта то значи. „Комтрејд“ већ дуже време интензивно сарађује са компанијом „Цитрикс“, и једина је фирма у свету чије решење за повезивање са „Мајкрософтом“ „Цитрикс“ признаје и активно промовише, и препоручује великом броју потенцијалних клијената. Тиме смо уз помоћ сопствених капацитета успели да унапредимо производ најпознатијег произвођача софтвера на свету, а не морам посебно да вам објашњавам шта то значи за углед „Комтрејда“ у оквирима светске ИТ индустрије.

У којим је још областима ваша компанија остварила тако значајне резултате?
„Комтрејд“ у области гејминга има велико искуство у развоју производа за онлајн казино, као и робусну, а прилагодљиву онлајн платформу за игре на срећу. Подсетићу вас да смо почетком године склопили вишемилионски уговор са водећом светском компанијом у области напредних уређаја и система за игре на срећу, америчком компанијом „Бали технолоџис“ („Bally Technologies“). Овим уговором предвиђено је ангажовање „Комтрејдових“ развојних стручњака како би се „Балијеве“ награђиване игре за класичне слот апарате „преселиле“ у онлајн окружење. Такође, недавно смо објавили потписивање уговора о лиценцирању са компанијом „Гентинг Алдерни“, чланицом „Гентинг груп“ која је тренутно трећи највећи казино оператер на свету и која је купила нашу платформу „иГаминг“. Када се ови уговори узму у обзир, јасно је да „Комтрејд“ успева да производе домаће памети пласира на најразвијенијим светским тржиштима, као што је британско тржиште онлајн игара на срећу. То значи да у будућности можемо само напредовати, јер ће наше производе користити бројне компаније које желе да послују преко Интернета. То је све направила домаћа памет, сакупљена од Вардара па до Триглава, јер мислим да је будућност пословања на овим просторима у регионализацији, у удруживању. Уосталом, да радимо како би и требало, види се и по томе што је „Комтрејд“ једини наш представник на Светском економском форуму.

Од када?
Светски економски форум је 2009. године препознао „Комтрејд“ као једну од 300 најбрже растућих компанија у свету. То нам је највеће признање и познато је да се од њих позив тешко добија. Ми се налазимо у тој групи. Они су препознали квалитет наших софтверских решења и тамо смо због технологије коју развијамо. Једина смо компанија из целе Источне Европе која је сваке године присутна у Давосу и на другим економским самитима. То је веома затворена организација, са строго ограниченим бројем учесника на свим догађајима. У Давосу је тај број ограничен на 2.000 учесника из целог света, док је на овим мањим форумима, као што су афрички или јужноамерички, дозвољено до 500 учесника. Самим тим, квалитет посетилаца је на врло високом нивоу. Углавном долазе председници и власници великих компанија.

Колико вам тамо помаже или одмаже то што сте из Србије?
Ако хоћете да прођете у свету, ако желите да се пробијете на пример на америчко тржиште, ви морате да имате јак тим, морате да имате људе који су препознатљиви сами за себе. Ми смо почетком септембра представили наш борд директора у којем се налазе признати светски стручњаци, истакнути професионалци у сфери информационих технологија. У борду је Марк Миневић, велико име у ИТ бизнису, који је био један од техничких директора „ИБМ“. Други члан борда је Тсви Гал, човек са вишедеценијским искуством у инвестиционо
-финансијском сектору, који је и технички директор компаније „Морган Стенли“. Ту је и дугогодишњи финансијски директор наше компаније Тери Куртис, иначе некадашњи директор „Тимберленда“. Затим, Алексис Лопе-Бело, извршни директор наше групације, који има дугогодишње искуство у аквизицијама и који је водио велике корпорације. Пети члан борда је Кристофер Кин, који је своју каријеру градио у компанији „УниКредит груп“, у области инвестиционог банкарства. Сви појединачно су велике звезде у ИТ индустрији, што њихове биографије довољно говоре. Они ће искористити своје богато међународно искуство да креирају додатну вредност за „Комтрејд“. Као председавајући борда, могу да кажем да, иако смо компанија из Србије, ипак смо првенствено светска компанија, што се види и по оваквом саставу менаџмента.

Са толиким контактима широм планете, можете ли да нам кажете докле ће да траје ово чудо, од милоште названо СЕКА, тј. светска економска криза?
Пре три године, када су сви говорили да ће криза проћи за годину дана, рекао сам да то неће ићи тако брзо и да се криза неће смирити још десетак година. Управо тако сам одговарао на новинарска питања, а ево, недавно је и ММФ потврдио моја предвиђања када су изашли са проценом да ће криза ипак трајати најмање до 2018. године.

Да сте у борду „предузећа“ које се зове Србија, шта бисте предузели у циљу економског опоравка земље и изласка наше државе из кризе?
Као мала земља морамо да усредсредимо и усмеримо свој развој, не можемо да се расплинемо на сто страна. А никакав развој није могућ без развоја технологије. Зато сам и уверен да напредак наше економије не може да буде остварен без одговарајућег напретка информационих технологија, најзначајније делатности на светском нивоу. Више се не прича само о економији, већ о информационој економији. И зато се чудим када неко говори о економском развоју, а занемарује информационе технологије. Тај неко не разуме економију. Тај неко не зна да је наш извоз софтвера већи од извоза малине.

Имате ли неке податке да поткрепите ту тврдњу?
Па, услужно програмирање у Србији доноси годишње око 100 милиона евра. Са друге стране, ова цифра би могла бити и далеко већа када би држава унапредила законска решења која регулишу ову област. Код нас се извоз софтвера и даље посматра на традиционалан начин, док су модели испоруке у свету узнапредовали за целу генерацију. Ми сада не можемо да у Србији направимо „клауд“ систем попут овог који смо направили у Словенији, и да онда преко њега продајемо софтвер и онлајн сервисе, јер то наш закон не препознаје као вид извоза и као вид плаћања. А софтвер и те како може да буде јак извозни производ ове земље. Да се вратим на економију: ја не видим ту математику, како може Србија да се развије без информатике. Сматрам информатику инфраструктурном делатношћу и нашим најбитнијим прозором у свет.

Недавно сте почели да улажете и у медије, тачније у портал „Телеграф“. Шта се ту може надаље очекивати?
Што се тиче „Телеграфа“, који припада нашој пословној групи, то је експериментални пројекат, јер смо закључили да у нашем региону има веома мало квалитетно урађених и функционалних портала који су уједно оптимизовани и за мобилне уређаје. Покушавамо да тај портал иде укорак са савременим трендовима, који све већи нагласак стављају на интеракцију са корисницима кроз повезивање са социјалним мрежама и приступ преко мобилних апликација. Зато хоћу да од „Телеграфа“ направимо комплетан производ који ће садржати велики избор графичких тема, плаг-ин додатке са различитим функционалностима, готове сервисе за медије и подршку за мобилне уређаје. Као такав, овај производ ћемо моћи да понудимо било ком клијенту у свету. То је наш искорак у свет дигиталних медија и модерних интернет комуникација, који недвосмислено представља будућност медијске индустрије.

Можда јавности није много познато да сте се дуго и озбиљно бавили атлетиком. Колико вам то искуство значи у високом пословању?
Моја дисциплина је била скок с мотком и тренирао сам у „Црвеној звезди“ 12 година. Био сам репрезентативац и Србије и тадашње Југославије. Мени свакодневно бављење спортом не пада тешко, јер тако живим још од 12. године. Вежбам бар сат времена или трчим, идем на фудбал… Волим спорт и редовна физичка активност ми много значи. Сматрам да у овом послу морате да имате врло снажну психичку кондицију, а она је врло уско везана за физичку кондицију, то иде једно с другим. То је једноставно стил живота. Веома ми је драго што данас као председник Атлетског савеза Србије имам прилику да своју љубав према спорту преточим у конкретан допринос за даљи развој краљице спортова.

Да ли бисте данас могли да надскочите Сергеја Бубку, најпознатијег скакача с мотком?
Па, тешко, још увек је он у одличној форми. Упознали смо се одавно и он је мој велики пријатељ. Ево, сада се у Смедереву гради атлетски стадион који ће носити име Сергеја Бубке. Он је заиста велико име у спорту, велико име у Међународном олимпијском комитету, потпредседник је Светске атлетске федерације и председник Олимпијског комитета Украјине. То је човек са задивљујућим физичким способностима. У оно време, када се такмичио, могао је да буде шампион у пола атлетских дисциплина.