О мрзитељима петиција

Пише Стефан Каргановић

Рапорт са излагачког штанда „Историјског пројекта Сребреница“,  места на којем се „промовисало све што је српско“, а што је засметало појединим извештачима са 57. београдског сајма

За атмосферу у супротном табору, када је у питању штанд „Историјског пројекта Сребреница“ на управо затвореном овогодишњем Сајму књига, препоручујемо коментар Бранке Михајловић на сајту „Радио Слободна Европа“ (25.10.2012):
„Међу штандовима на којима се промовише све што је српско, пажњу привлачи онај који је и међу најактивнијим. Ако се тако назива, на пример, промоција на којој је остављена празна столица за директорку Фонда за хуманитарно право Наташу Кандић, уз наслоњену метлу као препознатљив вештичин симбол“.
Разуме се да је учитавање везе између вештичарских симбола и госпође Кандић – искључиво ствар прегрејане маште госпође Михајловић. После оваквог увода, у наставку текста лопту преузима једна сарадница „Е-новина“:
„Прво што сам у понедељак посетила је тај најсрамнији штанд‘Историјски пројекат Сребреница’. Ти људи су буквално дошли да негирају геноцид, каже пољска новинарка Паулина Јануш, наш водич кроз ‘патриотске’ штандове на Београдском сајму“.
„Оно што је на Сарајевском сајму књига пре десетак дана било забрањено, на Београдском је добродошло“, госпођа Михајловић сетно констатује, циљајући на зборник реферата о Сребреници са скупа у Руском дому, у априлу ове године, „Сребреница: фалсификовањеисторије“, који је „Историјски пројекат Сребреница“ у јуну објавио у сарадњи са„Печатом“.
Стога, наставља Михајловићева, „књижевни критичар Владимир Арсенић (чија су најозбиљнија професионална референца такође ‘Е-новине’ – наша примедба) сматра да тај штанд није смео да се појави на Сајму.“

УДАРАЦ ТОТАЛИТАРЦИМА Прижељкивање ове тоталитарне екипе да се штанд (који ове године бележи треће узастопно присуство на Сајму) више „не појави“, сигурно ће се изјаловити следеће и наредних година. Добили смо чврст доказ да је тако, када нас је 25. октобра посетила представница Управе Сајма, госпођа Лукић, да нас љубазно замоли да склонимо плакат и петицију председнику Николићу и Влади Србије да не подрже иницијативу за РЕКОМ госпође Кандић. Од ње смо добили званичан допис, уредно потписан и са печатом Београдског сајма, под редним бројем КО/МЛ/Бр. 1732, где у образложењу молбе стоји да је „неопходно да и поред природе литературе као носиоца идеја и утицаја у култури и другим аспектима живота Београдски сајам сачува неутралност“.
Формулација молбе коју нам је Сајам упутио, а коју смо из поштовања према установи која нам је домаћин одмах уважили,знаковита је и представља ударац за аспирације господина Арсенића и његових идеолошких истомишљеника. Јасан став Сајма о потреби да „сачува неутралност“ (настрану дискутабилно питање како би се петиција грађана председнику њихове државе по једном питању од јавног интереса могла протумачити као повреда неутралности) шаље недвосмислену поруку: Управи Сајма не пада на памет да подлегнеполитичким притисцима и да своју неутралност компромитујеонемогућавањем присуства штандовима који, по мишљењу г. Арсенића, „не би смели да се појаве“.

[restrictedarea] Уосталом, ово тоталитарно друштво сада има целу годину да баца чини и лобира да штанду „Историјског пројекта Сребреница“ буде ускраћено право учешћа на следећем Сајму књига. Међутим, судећи по принципијелном ставу Управе Сајма, не бисмо смо се кладили да ће успети.
Али поставља се једно друго и много интересантније питање. Неко из „невладиног сектора“ за време овогодишњег Сајма без сумње је покушао да застраши Управу захтевајући да се склони петиција против РЕКОМ-а и духовити постер који је на њу скретао пажњу посетилаца. (Симптоматично је да захтев за уклањање метле, која је била саставни део те поставке, није био укључен у пакет, можда зато да се госпођи Кандић не би имплицитно импутирале неоправданеокултне склоности). Вршење притиска такве врсте еклатантан је пример – да парафразирамо наслов једног америчког филма –„репа који маше псом“, уместо обратно.

КО ЗАИСТА УГРОЖАВА ПРАВА ГРАЂАНА Једна кратка лекција из америчког уставног права била би од користи тој дружини. У првом амандману Устава САД-а између осталог пише: „…не може се доносити никакав закон… који ограничава… право народа на мирне зборове и на упућивање петиције влади за исправљање неправди“.
Поента је јасна. Право грађана (у овом случају и Србије, зато што је у питању не само нормативна већ и вредносна одредба, иза које стоји цео амерички народ) да се мирно окупљају и да влади изложе своје ставове под видом петиције – неприкосновено је и уставом заштићено. Да ли амерички порески обвезници „невладином сектору“ у Србији плаћају да систематски подрива америчке вредности? Као амерички држављанин, ја постављам питање: докле ће у Србији реп махати псом и када ће институције моје државе најзад заврнути финансијску славину некомпетентној екипи која у Србији америчке вредностикатастрофално лоше представља и извргава руглу?
„Историјски пројекат Сребреница“ има пуно поверење у храброст Управе Београдског сајма да се убудуће одупре свакој врсти притиска који би могао да доведе у питање професионалност и неутралност те установе. Али ми смо спремни за све исходе. У случају да нам идуће године Београдски сајам одлаже гостопримство, ми ћемо аплицирати за изложбени простор на другом месту, где сигурно нећемо бити одбијени. Реч опет дајемо госпођи Бранки Михајловић, сарадници „Радија Слободна Европа“:
„Већ пет година, упоредо са овим Сајмом књига, одржава се на једном другом месту један другачији, такође Међународни сајам књига. Реч је о сајму који организује аутор библиотеке ‚ХХ век‘ Иван Чоловић, а место сајма је Центар за културну деконтаминацију. Уместо на маргинама Београдског сајма књига, он се определио за алтернативни сајам и тако показао да је сасвим другачији од издавачких гиганата“.
Не прижељкујемо да нас Београдски сајам књига идуће године одбије, али алтернативни сајам г. Чоловића у Центру за културну деконтаминацију звучи као нешто баш по нашој мери.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *