Почетна / Регион / Мостови без равнотеже

Мостови без равнотеже

За  „Печат“  из Будимпеште ВЛАСТИМИР ВУЈИЋ

Док највиши представници Мађарске отворено саопштавају спискове својих захтева Србији – руководећи се, како кажу, „искључиво нашим националним интересима“ – власти у Београду амнестирају мађарске фашисте из Другог светског рата, изједначавајући (фашистичко и антифашистичко) наслеђе два народа

После владавине дуге скоро читаву деценију, Демократска странка и државни екс председник Борис Тадић оставили су Српској напредној странци и Томиславу Николићу, нажалост, превелики дефицит да би званични Београд у скоријој будућности успоставио било какав паритетнији однос са Будимпештом. И то на готово свим пољима! Због крајње снисходљивости, подаништва и кукавичлука претходне партократске владе Мирка Цветковића, којом је Тадић из сенке управљао, Србија ће и у билатералним односима с Мађарском још дуго бити у подређеном положају и без довољно ауторитета да се заштити од уцена које ће се с Кошутовог трга „катапултирати“ када год то Будимпешти буде одговарало.

ПО(Р)УКА ВИЦЕПРЕМИЈЕРА Да Будимпешта према Београду неће мењати понашање на које је навикла у време Тадићевог режима, поручио је још 13. септембра у Суботици заменик мађарског премијера Жолт Шемјен. „За нас Мађаре најзначајнији је искључиво наш национални интерес! Наглашавам да мађарска влада, мађарска држава чврсто стоје иза Иштвана Пастора и Националног савета Мађара у Војводини, и од новоизабраног србијанског шефа државе императивно ћемо тражити поклоњење сенима мађарских жртава у Војводини, изградњу меморијалног споменика убијеним и погинулим невиним мађарским жртвама и – ослобађајуће пресуде групи мађарских младића из Темерина, који су раније осуђени на вишегодишње временске затворске казне због убиства једног Србина. Од понашања Београда према овим питањима зависиће и степен сарадње Мађарске са Србијом у области економије, културе и евроинтеграција“, рекао је тада Шемјен.

[restrictedarea] Тачно два месеца касније, Томислава Николића тако су у Парламенту Мађарске и дочекали. Дан пре његовог доласка, 11. новембра, претходила је за европске прилике врло некарактеристична појава; тајни будимпештански сусрет, мимо било каквог службеног протокола, Иштвана Пастора, председника Савеза војвођанских Мађара (политичара Србије и двојног држављанина који је пасош матичне земље добио после полагања заклетве на верност Мађарској, што је апсурд без преседана), са мађарским премијером Виктором Орбаном, који су пропратила два противречна саопштења. „Добри војник Иштван“ том приликом наизуст је „рапортирао“ свом политичком ментору Орбану „целокупне“ проблеме мађарске народности у Републици Србији, затраживши помоћ Будимпеште у „осавремењивању централистичког“ Устава Србије, које би омогућило „европске интеграције војвођанских Мађара”, промену појединих одредби о људским правима, а нарочито у погледу аутономије Војводине (узгред, од 1. јануара 2012. у Мађарској је ступио на снагу нови Фидесов Устав који су Брисел и Берлин у целости оценили као антидемократски и антиевропски, али, пошто су основни закони у ингеренцији држава чланица ЕУ, из Белгије и Немачке интервенисано је само у два случаја – Закона о Централној банци Мађарске и Медијског закона).
У првом саопштењу после сусрета Пастора и Орбана, објављеном на вебсајту мађарског премијера, било је наведено да су се саговорници сагласили да такви „инциденти“ морају да се отклоне како би се обезбедило да Војводина остане саставни део Србије. Потом је, у исправљеном саопштењу, такође објављеном на вебсајту мађарског премијера, речено да су се „саговорници сагласили да такви инциденти изазивају забринутост, зато што могу јачати искљученост региона Војводине“ (формулација са потпуно истим значењем само рогобатно срочена).
„Никакви затегнути односи не постоје између Београда и Новог Сада. У Србији сви закони морају бити сагласни Уставу државе. Ако нешто није у складу са Уставом биће промењено да буде у складу с њим, а аутономију Војводине нико неће да угрози – уставну аутономију Војводине! Устав Србије је нов и модеран, за њега су на референдуму гласали грађани и он важи док не буде промењен. Ми ћемо омогућити Војводини да буде представљена у Бриселу, само на други начин“, децидирано је подвукао Томислав Николић бројним мађарским новинарима, који су се интересовали за ситуацију у северној покрајини Републике Србије после недавних одлука УСС које се односе на елементе аутономије Војводине.

Председник Николић другог дана боравка у Мађарској, 13. новембра, посетио је једину и елитну будимпештанску Српску основну школу и гимназију „Никола Тесла“ (пред чији главни улаз су мађарски неофашисти 23. октобра оставили велики графит с поруком „Одлазите у вашу Србију“, а пред технички улаз – „Оставите Мађаре у Делвидеку (Војводини) да национално живе“). Челника своје матице ученици школе дочекали су хлебом и сољу, културно-уметничким програмом, песмом и српским народним играма, да би касније с њим и разговарали. Председник је са жаљењем констатовао да данас у Мађарској живи драстично мање Срба него у прошлости (до пре само нешто више од три века на истим овим просторима било их је око четврт милиона, тачније 248.000 хиљада, а данас, по попису из 2001. године, тек 3.816). Професорима Српске школе „Никола Тесла“ поручио је да је задивљен њиховим настојањима да очувају српски национални идентитет у Мађарској, али и истакао да је посао наставника не само да граде патриотску свест код ученика, већ пре свега да од њих направе добре и честите људе. „Учите децу родољубљу, морају да воле Србију, али не учите их да мрзе друге, већ да у свакој прилици буду способни да се аргументима бране од напада и да воле своју традицију и историју“, рекао је Николић у разговору са професорима.Одлазећи из школе, Томислав Николић је у књигу утисака написао:„Узбуђен сам као да сам на врху света. Има Србије где год да кренем, али овде, у Будимпешти, има је највише. Хвала вам што и овде чувате нашу милу Србију.“

ОД ХОРТИЈА ДО ОРБАНА Челници двеју држава, Томислав Николић и Јанош Адер, најавили су да ће се, највероватније на пролеће, заједно поклонити и сенима жртава страдалих у Другом светском рату и истакли да помно прате рад мешовите српско–мађарске комисије која се бави истраживањем злочина над цивилним становништвом између 1941. и 1948. године у Војводини (до сада је српски део комисије евидентирао око пет хиљада жртава, без обзира на националност).
Да овде баш и нема паритета међу жртвама, показује нам већ и наслеђе прошлог века. Уступањем мађарских војних база и ваздушног простора НАТО-у за злочиначко бомбардовање Србије и Црне Горе од 24. марта до 10. јуна 1999. године (у којој је од ваздушних удара погинуло 1.002 припадника српске војске и полиције, више од 2.000 цивила, међу којима и 90 деце, а око 10.000 људи је рањено), Мађарска је и на самом крају 20. века поново постала (са)учесник у злочину над Србима; претходни талас мађарских злочина започео је 12. априла 1941. године, када су фашисти Миклоша Хортија окупирали Бачку и побили преко три хиљаде Срба, а наставили га 21, 22. и 23. јануара 1942. у злогласној Новосадској рацији и другим злочинима у деловима Војводине које су окупирали.
Садашњи премијер Мађарске Виктор Орбан, који је своју прву владу водио од 1998. до 2002. године, остаће у колективном памћењу српске нације и по томе што је за време зликовачке агресије НАТО-а (чији је Мађарска члан од 8. јула 1997. године) изјављивао да му је „изузетно драго“ што се Мађарска „изванредно понашала“ током конфликта у СРЈ, издржала пробу чланства у Алијанси испуњавајући обавезе које из ње проистичу, и што је учествовала у једном праведном рату који је вођен за добро мањина – албанске на Космету и мађарске у Војводини! Виктор Орбан, наравно, никада није био судски процесуиран због учешћа у злочину против становника државе са којом се његова граничи, ниједном се до сада није извинио Србима због тога што им је урадио, нити се икада поклонио сенима невиних држављана Републике Србије погинулих у војној акцији (без одобрења Савета безбедности УН), цинично названој „Милосрдни анђео“, од бомби бачених из авиона који су 78 дана долетали из Мађарске…
У овом, 21. веку, Мађарска је, у „пакету“ са Хрватском, 19. марта 2008. године била 18. чланица ЕУ која је признала самопрокламовану државност српског Косова и Метохије (дан раније, за награду, Будимпешта је у Вашингтону потписала Декларацију о укидању америчких виза до 90 дана боравка у САД-у за своје држављане). Више од 200 мађарских специјалаца у саставу КФОР-а, 23. октобра 2011. године, у четири часа после поноћи, жестоко су напали главну барикаду Срба у Зупчу на Космету. У ноћном јуришу на Србе отворили су и ватру, али невиђеном упорношћу и храброшћу Срби су барикаду одбранили. „Идите кући, ово је заштићена зона, применићемо комплетну силу којом располажемо“, чуло се са разгласа, на српском са мађарским нагласком. „Немамо ми куд да идемо, овде је наша кућа, овде су наше породице, све што је наше, ви идите кући у Мађарску“, одговорила је окупљена маса Срба. Мађари су се после сат времена повукли, а присутни запевали „Боже правде“.
Упркос свему томе, када је актуелни министар спољних послова Мађарске Јанош Мартоњи (исту је функцију, иначе, обављао и у првој Орбановој влади, и био један од највећих заговорника НАТО бомбардовања Србије и Црне Горе) припретио Београду опструирањем добијања статуса кандидата за чланство Србије у ЕУ, у српски Закон о повраћају имовине (реституцији) уграђен је и пратећи Закон о рехабилитацији (опросту), којим су војвођански Мађари, припадници фашистичких јединица, амнестирани…

(Не)равноправни партнери

У 2011. години обим трговинске размене Србије с Мађарском износио је 914 милиона евра, од чега је српски извоз (са стопом раста од 8,9 одсто) био 249 милиона евра, а српски увоз из Мађарске (са стопом раста од 9,6 одсто) износио рекордних 665 милиона евра! Достигнути ниво размене у прошлој години сврстава Мађарску на седмо место српске партнерске листе (а четврто од земаља ЕУ, иза Италије, Немачке и Румуније).
Режим Бориса Тадића оставио је новој власти катастрофалну неравнотежу у корист Мађарске, уз врло мали степен покривености у последњој деценији, од свега 35 одсто. Структура размене је поражавајућа за Србију. Преко 47 одсто извоза Мађарске у Србију чине прескупи енергенти, док су у српском увозу у Мађарску најзаступљеније јефтине сировине и производи за репродукцију.
Што се тиче укупних мађарских улагања у Републику Србију у последњих 10 година, она износе око 250 милиона евра. Значајно улагање остварено је у банкарском сектору. ОТП банка постала је власник 75,1 одсто капитала „Цептер банке“, 67 одсто „Кулске банке“ и 83 одсто „Нишке банке“. У приватизационом процесу Србија је мађарским компанијама продала пет предузећа – ађанску „Обнову“, зрењанинску „Слогу“, „Ваљево пут“, београдски „Рад“ (предузеће металних производа) и новобечејски „ПК Соколац“. У истом периоду мађарска компанија МОЛ отворила је 33 бензинске пумпе на територији Србије. „Мастерпласт груп“ је инвестирала у отварање Фабрике за производњу полистирена (пластике) у Суботици, „Форнети“ је у истом граду изградила своју највећу фабрику у региону, а „Конти тех“ је купио 70 одсто „Колубаре универзал“.
За исто то време, Србија није успела да инвестира ни један једини евро у Мађарској. Прва инвестиција, која ће се пласирати у ту земљу, потписана је недавно у Бечу. „Нафтна индустрија Србије“ и аустријска компанија РАГ ставили су параф на Споразум о истраживању нафте и гаса у јужном делу Мађарске. Циљ Споразума је да се удруже инвестиције и поделе ризици у истраживању енергената, а НИС-у ће припасти 50 одсто у будућој производњи у области Кишкунхалаш, која се налази недалеко од Сегедина. Вредност геолошких истраживања је око 10 милиона евра које ће НИС уложити у Мађарској, док ће две компаније у сам пројекат заједно инвестирати 100 милиона евра.

[/restrictedarea]

4 коментара

  1. “ Mostovi se grade/ pruzaju pouzdanje/ a kad padnu – strah i ocajanje..“ ?!




    0



    0
  2. … previse ozbiljnosti od sve te umisljenosti ?! A sta je sa obicnim ‘svetom’, kako bi Jozef Nesit (Pelikan) odgovorio na neka pitanja :
    – Da li se svinje jos uvek kolju – krisom ?(!)
    – da li se jos uvek gaje – zute i kisele (al’ zato – madjarske) pomoranzde ?(!)
    … A – nema vise „Parka socijalisticke strave“ ? Sada je to – „evropska“ ??!
    – Pa, cemu onda taj silni entuzijazam ??!
    A sta ce i sloboda, kad za to uopste nema ‘navike ?! To je vise za one ‘lude’ Srbe, koji su je uvek iznova – skupo placali ( a nemaju para da cestito ‘nacifraju’ i urede kuce, ulice i gradove ?!) ?!
    – A sta su kazali pulinu, kada se ‘predstavio’ kao – ‘pudlica’ ???




    0



    0
  3. Na zahtevima koja dolaze sa vaše strane ne grade se dobrosusedski odnosi. Pogotovu ako su ultimativna. Idu čak dotle da se mogu nazvati, mešanje u unutrašnje poslove susedne države. O pristojnosti da se ne priča. Što se tiče podrške madjarskoj nacionalnoj manjini, nema potrebe da bude tako „čvrsta“ jer ona je potpuno ravnopravna u svim sferama života sa srpskim narodom. Ne znam da li postoji reciprocitet s vaše strane, što se tiče Srpskog naroda kod vas i koliko ih je ostalo? I moraćete imati u vidu da je ova vlast mnogo dostojanstvenija od prethodne.




    0



    0
  4. Danica Mašić

    Treba otesati mnogo balvana da bi se sagradili porušeni mostovi.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *