Почетна / Култура / Маштање о зеленој грани

Маштање о зеленој грани

Многе је зачудило када је Нобелов комитет саопштио да је после десет година „Нобелову награду за књижевност“ поново добио кинески писац. Потом се открило да је један од најутицајнијих чланова жирија синолог који управо на шведски преводи роман награђеног Мо Јана! Да се ово десило у Малој Крсни (извињавам се њеним становницима) или Великој Плани (извињавам се и Планањима) – дежурни српски колумнисти би причали о овдашњем провинцијализму до бесвести и до Утиска недеље, овако је шведска афера сместа препуштена забораву!

1. Најава зиме
Прво је кроз медије прострујала вест да ће наредна зима бити најхладнија у задњих сто година. Убрзо потом демантована је тврдњом друге агенције да ће бити хладнија него и једна зима у последњих двеста година. На крају је нека агенција јавила да ће бити хладнија од било које зиме у последњих хиљаду година! Срећом није се чекaло дуго на деманти из овдашњег метеоролошког завода. Шалећи се, дежурни метеоролог је изјавио да су метеостатистике од пре двеста година биле слабе, а да су још слабије биле статистике о зимском времену пре хиљаду година и да не постоји ниједан доказ за тврдње каква ће бити следећа зима. Тако нам је, на срећу, преостало само да певушимо хит групе „Сунцокрет“ од пре тридесетак година: „Долази зима, дуга и хладна…“ а каква ће бити – видеће се!

[restrictedarea]

2. Ни Нобел није што је био!
Многе је зачудило када је Нобелов комитет саопштио да је после десет година „Нобелову награду за књижевност“ поново добио кинески писац. Месец касније све је много извесније и тривијалније. Један од најутицајнијих чланова жирија је синолог и управо на шведски преводи роман награђеног кинеског писца Мо Јана! Када се роман премијерно буде појавио на скандинавском полуострву за месец-два, биће добро не само нобеловцу него и поменутом синологу. Неким „чудом“ исти је био преводилац и романа претходног кинеског нобеловца Гао Сјингђијана! Да се ово десило у Малој Крсни (извињавам се њеним становницима) или Великој Плани (извињавам се и Планањима) – дежурни српски колумнисти би причали о овдашњем провинцијализму до бесвести и до Утиска недеље, овако је шведска афера сместа препуштена забораву!

3. Ивана, држ’се!
Вишемесечном акцијом већине глумаца „Атељеа 212“ смењен је управник Кокан Младеновић, један од наших најбољих савремених редитеља. Разноразне градске комисије му нису пронашле гафове у вишегодишњем раду, а неки од београдских званичника чак су истакли успехе које је постигао у пословању током тешких сезона. Ипак, то му није помогло у сукобу са глумцима. На његово место долази вероватно наш најбољи драматург Ивана Димић, која је истовремено и један од најбољих приповедача које има савремена српска књижевност. Шта да кажем сем да Ивани пожелим свако добро у месецима и (можда) годинама које су пред њом на челу славног позоришта. Биће јој потребно и среће, и живаца, и подршке, и добрих прича!

4. Стратегија реклама
У једној ТВ реклами помиње се биљка пасифлора… У другој биљка пачули. У трећој хијерулон – што није биљка, али као пасифлора и пачули добро звучи, а шта је Бог зна! Сумњам да и творци рекламе, који поручују да га у неком козметичком производу има више него икад, знају о чему се ради. Наравно да то није битно! Битно је да звучи егзотично и неразумљиво, да звечи и звекеће као тржишни мамац!
У једном од класичних стрипова о Паји Патку он излази на неки морски док и звони школским звонцетом. Све рибе које искоче из воде лови мрежом, па се обраћа читаоцима стрипа речима: „Ово су оне које су жељне знања“!
С рекламама је очито сасвим супротно – али и стрип и рекламе поручују исто: спаса нам нема!

5. Фостеров Тарзан
Кад смо већ код стрипова, за Сајам књига се појавио један од најбољих стрип подухвата који је икада објавио неки српски издавач. Наиме, полетни „Дарквуд“ је у два тома сабрао и у пуном, оригиналном колору објавио целокупан Фостеров рад на Тарзану, то јест његовим недељним таблама. Тако се у одличном преводу пред љубитељима класичног стрипа нашао величанствено цртан краљ џунгле, из периода 1931-1937, из година у којима је Фостер сазревао цртајући Тарзана и спремајући се (под)свесно за животни подухват – Принца Валијанта.
Иако сценарио Фостеровог Тарзана пати од свих симплификација тог стрипског раздобља, цртеж и колор представљају овај класични стрип као један од врхунаца новинског стрипа уопште – постављајући сваком таблом пред посматрача аксиом да стрип пре свега представља ликовну дисциплину и да ако је цртеж (изван)вредан, сценарио скоро да може бити на нивоу дечјих бајки за лаку ноћ.

6. Томаж Шаламун у Београду
Пре неколико дана у Београду је боравио Томаж Шаламун, један од најутицајнијих европских песника друге половине 20. века. Овај симбол поетског либертинизма дао је и интервју нашем најстаријем дневном листу. У њему се дотиче и чувене песме „Зашто сам фашиста“, која је далеке 1985. узбуркала духове у целој Југославији. Томаж Шаламун каже да се песма појавила на насловној страници „Књижевних новина“.
Међутим, живо се сећам како су нама у редакцији Књижевне речи дрхтала срца док смо је смештали на корицу, где је одиста и била објављена. Посебно главном и одговорном Николи Вујчићу, али и Басари, Марчетићу, Васовићу, Пеђи Марковићу и мени – који смо на коцку стављали СВЕ ради ширења простора песничке слободе!
Нажалост, Томаж Шаламун, творац те песме, који је целу драму посматрао из Љубљане, више се и не сећа где је она први и једини пут угледала светло дана!

7. Прислушкивање
Млађи људи не знају колико је био цењен Кополин филм Прислушкивање, а још млађи не знају ни да је Зоран Ћирић много година касније написао кратак роман Прислушкивање, можда најбољу књигу о рату Србије с НАТО-ом. Па ипак ова реч је у последње две недеље окупирала пажњу и младих и старих у Србији, захваљујући тврдњама вође „напредњака“ да су он и актуелни председник Србије месецима прислушкивани и праћени. Најбољи коментар целе ситуације дао је, како често бива, карикатуриста Сомборац у свом дневном стрипу. У њему актуелни председници, премијери, министри и други званичници земље Србије унакрст прислушкују један другог, при чему им се жице неразмрсиво преплићу у чвор који тешко да било ко може да раздреши – као у неким архаичним енигматским забавницима од пре неколико деценија!

8. Сирија ишчезава
Побуна и грађански рат у Сирији као да су престали да буду интересантни западним медијима. Зашто је то тако – није тешко докучити. Читава акција свргавања сиријског председника требало је да се обави у некој врсти блицкрига, али се Асадов режим одржао, упркос оркестрираним медијским кампањама и нападима побуњеника, које „милосрдни, анђеоски Запад“ снабдева оружјем. Очито је негде потцењен сиријски милитарни потенцијал и сада, док сиријски народ крвари, све што се види у медијима јесте, једном седмично, нејасни „снимак“ наводног масакра, за који ни његови „преносиоци“ не знају да ли су га починиле владине снаге или устаници. Извесна је само „прекомерна употреба силе“ и мртва тела на асфалту… И тако једна, до пре две године примерно мирна земља, као да полако ишчезава… из медија и стварности.

9. Ако Бог да
Ако Бог да, зима ће бити блага.
Ако Бог да, пролеће ће бити сунчано и кишовито.
Ако Бог да, лето ће бити много мање суво него овогодишње…
Ако све то буде, како се надамо и стрепимо, без олуја, града, земљотреса, поплава, пожара … можда и дођемо на зелену грану следеће јесени!

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *