Почетна / Култура / Лице злочина без казне

Лице злочина без казне

Пише Наташа Анђелковић

Џон Перкинс „Исповести убице економија“, „Плато“ 2012. – Перкинсова књига документарно говори о догађајима од пре тридесет година, али је за нас важна јер показује општи принцип деловања америчког империјализма и глобализма

Када се ова књига појавила 2004. године, у Америци се у великој мери узбуркала јавност. Књига која је носила истиниту причу, мемоаре човека који је као извршилац политичких и економских програма америчке владе учествовао у сламању економије многих земаља, нашла је лако пут до читалаца и то на свим говорним подручјима. Како је растао њен успех, расла су и настојања интересних група да се оспори и обезвреди све оно што у њој пише.
У угледним америчким листовима, од „Њујорк тајмса“, преко „Вашингтон поста“ и специјализованих магазина, објављивани су критички текстови у којима су давани контраподаци од оних које је износио Перкинс или су изношене економске и политичкоисторијске анализе у којима се покушавало оспорити све оно што је у књизи документовано. Све то је међутим допринело још већем интересовању за ову и друге Перкинсове књиге. Подсетимо и да је „Печат“, нашој јавности не само међу првима представио овог аутора и његову фасцинантну причу, већ да је са Џоном Перкинсом, без сумње први у нашој штампи објавио ексклузиван и обиман, а тематски обухватан интервју.
Описујући свој животни и професионални пут, Џон Перкинс заиста и пише у форми исповести, износећи све време поред чињеница које су се дешавале и свој став о свему у чему је учествовао и изражавајући кајање и откривање истине, што је и главни мотив његовог писања. Врло директно, без ублажавања, он себе и своју професионалну улогу назива њеним правим, а дотад тајним називом – убица економија. Дајући објашњење овог појма, Перкинс открива да су убице економија високо школовани људи који су постигли ванпросечне резултате на тестирањима америчке Националне агенције за безбедност и који после тога бивају ангажовани од стране „независних“ агенција за консалтинг да реализују економске програме америчке владе у нискоразвијеним земљама које су од стратешке важности за Америку. Током седамдесетих и осамдесетих година Џон Перкинс је боравио у земљама Јужне Америке, Африке и Азије, а посао му је био да тамошњим владама наметне интересе америчке корпоратократије (коалиције састављене од владе, банака и корпорација).

[restrictedarea] Механизми тог система политичког и економског поробљавања су врло разрађени и Перкинс у својим исповестима обелодањује и објашњава њихову суштину до најситнијих детаља. Под привидним изговором да сиромашним и економски угроженим земљама нуде финансијску помоћ за изградњу инфраструктуре и покретања привреде, убице економија, које иступају јавно у име консалтинг агенција, а суштински у име Националне агенције за безбедност, стимулишу, односно присиљавају владе тих земаља да се задужују код ММФ-а, „Светске банке“, УСАИД-а и сличних институција, а да за све пројекте који се предузимају унајмљују искључиво америчке компаније. На тај начин се обезбеђује да новац кружи и умножава се унутар америчке корпоратократије, а да све те неразвијене земље, тиме што доспеју у ситуацију да не могу да отплаћују дугове и камате који су им мимо њиховог избора наметнути, трајно поставе у вазални положај у политичком смислу, пошто су економски већ увелико уништене.
Посебна специјалност убица економија је био да у земљама у којима би дошло до политичког отпора према предложеним облицима сарадње спроведу програм унутрашње дестабилизације. То се, пише овај аутор, постиже опробаним сценаријима који се састоје од неколико планских дејстава: поткупљивање политичара, проглашавање терора владајућег режима уз помоћ светског политичког и медијског маркетинга, стварање организованих отпора опозиције, марионетске владе, грађански ратови, терористички напади… Циљ остаје исти, само што у оваквим сценаријима долази до још једне колатералне користи која се састоји у економији „револуције“ и рата. У том погледу Џон Перкинс указује на наличје историјских догађаја, као што је била америчка инвазија на Панаму у току које је страдао њен председник Омар Торихос или с друге стране борба око Ирана и њеног нафтног богатства, која се завршила сломом марионетског шаха.
Перкинсова књига документарно третира догађаје од пре тридесет година, али је за нас важна јер показује општи принцип америчког империјализма и глобализма. Сходно актуелним политичким струјањима, намеће се закључак да америчке убице економија и даље дејствују, а да је наша земља одавно потпала под њихов третман.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *