Почетна / Свет / Ко управља Aмериком

Ко управља Aмериком

Пише Драган Филиповић

Уочи предстојећих председничких избора у САД-у, аналитичари се слажу у оцени да је питање – Барак Обама или Мит Ромни – у суштини беспредметно, јер то су два лица истог новчића

Уз огромну медијску пажњу и велику помпу у Сједињеним Америчким Државама ће 6. новембра бити одржани председнички избори које ће цео свет помно да (ис)прати. Оно што је мање познато јесте да ће ОЕБС (Организација за Европску безбедност и сарадњу), по позиву одређених мањина и црначких асоцијација из САД-а (који сматрају да њихово право на гласање може бити угрожено), на разне локације широм Америке послати више од 130 посматрача из тридесетак земаља, укључујући посматраче из Немачке, Француске и Србије.
И поред тога што су амерички медији месецима преплављени политичком пропагандом, по најновијим сондажама, 90 милиона гласача или скоро сваки други Американац са правом гласа нема намеру да изађе на изборе.
Поставља се питање зашто, ако је реч о њиховој будућности и будућности њихове земље?

ОБАМА ПРЕДОДРЕЂЕН На први поглед контраст између два кандидата за председника САД-а не може бити већи – Барак Обама је тамнопути „либерални Демократа“, адвокат по струци који заступа средњу класу, док је Мит Ромни бели „конзервативни Републиканац“, мултимилионерски инвеститор и бивши гувернер државе Масачусетс који заступа интересе послодаваца. Али, према детаљнијој анализи, ипак постаје очигледно да су њихови ставови и виђења америчке будућности готово идентични. Они се разликују само у реторици.
Разлог за идеолошку блискост јесте несумњивото што је сваки кандидат који доспе до финалне фазе избора претходно морао да прође ригорозну селекцију и доказивање оданости систему, чиме се гарантује одржавање status qua и осигуравање континуитета привилегованом статусу владајућег корпоративног и финансијског слоја.
Предизборна кампања траје већ годину дана и до сада су кандидати потрошили близу милијарду долара за политички маркетинг. Реч је о новцу који није бесплатан него је дат quid pro quo од стране њихових богатих спонзора. Финалне анкете не дају предност ни једном, ни другом кандидату, али је ипак за очекивати да ће Обама, 44. амерички председник, успети да спречи Ромнија да постане 45. председник.
Обама је предодређен да продужи мандат за још четири године. Разлог томе је што он, са својом биографијом Афроамериканца скромног порекла који је успео да постане председник, као и са његовим анђеоским осмехом, далеко лакше, у земљи и свету, може у потпуности да спроведе паклени план који се постепено и неприметно спроводи у минулих 30 година, од времена Роналда Регана – план који трансформише Америку из једног релативно егалитаријанског друштва, где је свако, уз знање и тежак рад, имао шансу да се попне на лествици успеха, у једну корпоративну плутократију са империјалистичким амбицијама у којој само најбогатији, узајамно повезани слој неограничено влада и може неометано да умножава своју имовину и моћ.
Овогодишња публикација економисте Едварда Волфа са Универзитета „Њујорк“о дистрибуцији богатства у САД-у, показује да је у 2010. проценат учешћа у БНД најбогатијег дела популације један одсто (виша класа) износио 42.1 одсто, што је дупло већи проценат него у 1980. Следећих 19 одсто (менаџерска и професионална класа) ужива у 53.2 одсто богатства земље, а преосталих 80 одсто популације (запослени и радници) држи свега 4.7 одсто богатства.
Да би запосленост ишла укорак са растом популације од 2002. до 2011. америчка економија је требало да створи 14 милиона нових запослења, односно радних места. Уместо тога, до краја 2011. године је у том периоду створен само један милион нових послова, од којих је само 426.000 у приватном сектору.
Истовремено, педесетак милиона Американца прима социјалну помоћ за исхрану и исти тај број није здравствено осигуран, тако да се процењује да 45.000 болесних умире сваке године због недостатка неге.

[restrictedarea]

ЛАБАВА ОБЕЋАЊА Популарни слоган америчког протесног покрета „Окупирај Волстрит“ гласи „Ми смо 99 одсто“. То је алузија на чињеницу да је један мали број грамзивих банкара и бизнисмена проузроковао економску кризу, а да сада преосталих 99 одсто мора да плаћа цех. Иако су добро познати појединци и банке који су суделовали у нелегалним финансијским трансакцијама које су за њих испале профитабилне, али за остатак Америке катастрофалне, Обамино Министарство правде није процесуирало ни један једини случај. Напротив, његова администрација је пуна министара и саветника који су претходно били активни на Волстриту, а он је наградио њихове раније послодавце са великим субвенцијама и јефтиним кредитима из државне касе, док милиони породица које су због кризе изгубиле кров над главом нису добиле никакву помоћ из Вашингтона.
Све то је изводљиво без икаквих реперкусија у народу пошто, поред финансија, корпоративна елита држи и проток информација под потпуном контролом – само шест гиганата данас контролише цео медијски спектар у Америци – тако да се лако манипулише јавним мњењем и промовише одговарајућа унутрашња и спољна политика, укључујући и питање рата и мира.
Од 1945. године до данас САД су константно инволвиране у конфликте и ратове у преко 70 земаља, од којих је већина недекларисана или увијена у вео тајне. То је један од главних разлога зашто амерички државни дуг данас износи 16.209 милијарди долара, али ни један, ни други кандидат се не усуђује да најави смањење војног буџета и ако држава дугорочно није у стању да издржи тренутне издатке од близу 1.000 милијарди долара годишње за одбрану и 16 обавештајних служби.
Обама је пре четири године био изабран као миротворац од стране народа који је сит ратова, обећавајући да ће повући војску са свих ратишта и затворити срамни затвор у заливу Гвантанамо на Куби. Недуго после ступања на власт он је награђен Нобеловом наградом за мир, иако, не само да није направио ниједан корак у правцу мира, већ је ушао у преговоре са ирачком владом у безуспешном покушају да поништи уговор потписан 2008. од стране његовог претходника који га је обавезао да повуче сву војску из Ирака. У првој години свог мандата, он је послао додатних 30.000 војника у Афганистан.

ЛИКВИДАЦИЈА СУМЊИВИХ – МАЛОЛЕТНИКА Гвантанамо је још у функцији, а најновија занимација миротворца Обаме је доношење одлуке о животу и смрти особа стављених на „листу за одстрел“, списак осумњичених терориста из различитих делова света који се свакодневно ажурира, а на бази којег Обама и његов министар одбране, сваког уторка, доносе одлуку где ће те недеље послати до зуба наоружанебеспилотне летелице „Предатор“ и „Рипер“, чији је посао елиминисање осумњиченог непријатеља. Тај списак не искључује америчке држављане, пошто су тројица на тај начин ликвидирани прошле године у Јемену, од којих је један имао тек 16 година. Само у Пакистану је изведено 336 напада са губитком 2.300 живота и ако је једна студија публикована прошлог месеца од стране Универзитета „Станфорд“ утврдила да је само једна од 50 жртава напада беспилотних летелица заиста терориста, остали су невине особе и случајни пролазници. Студија наводи да у регионима где су учестали напади, људи живе у константном страху и да амерички „пилоти“ тих летелица који седе у 12.000 км удаљеној Невади врло често у кратком интервалу после првог напада циљају особе које су пришле настрадалима у помоћ, тако да сада рањени често морају да чекају сатима на помоћ пре него што се неко усуди да им приђе.
Земља која троши више на војну опрему него цео остатак света заједно и која интензивно ради на наоружању из свемира, плазма зрацима, ласерским топовима, хиперсоничним авионима и ракетним штитовима неће дозволити да јој њена огромна војнотехнолошка предност пропадне, а јасно је да је сва та технологија бескорисна против терориста, већ је уперена против већих мета. После Сирије и Ирана, остаће још само Русија и Кина, и није искључено да ће Ромни, који се отворено залаже за конфликт са тим земљама, бити изабран у следећем циклусу за четири године, да би спровео такав план. Али, све у своје време.
Питање – Обама или Ромни – је у суштини беспредметно, то су два лица истог новчића, а избори су само параван за „нагог“ императора. Добра метафора за положај америчког председника је да је он капетан брода – у овом случају најмоћнијег ратног пловила на свету – који за кормилом може променити курс неколико степени улево или удесно, али власници брода који су га поставили на место капетана су они који одлучују о коначној дестинацији. У овој метафори 300 милиона Американаца су само морнари и путници на броду који плови по све јачем олујном невремену. Нажалост, ако амерички народ жели да њихов брод уплови у мирније воде, једини начин да поставе капетана који ће променити курс за 180 степени нису намештени избори већ побуна. Многи неувијено и у Америци говоре да је потребна нова револуција, као што је била она 1776, када су се отарасили британског монарха. Разлика јешто је овог пута реч о домаћим угњетавачима.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. … a retko se spominje 12.12.2012 – kao dan kada istice ‘zakup’ presa za stancovanje $$$ ?!…. Uzgred, p.n.u. ( pri normalnim uslovima) ‘revolucija’ u SAD nije moguca – vecina stanovnistva je u ropstvu lihvara ( sve na ‘kredu’) i zbog straha od gubljena posla (a time u nemogucnost otplate dugova ?!) nece ni da ‘mrdne’… A glavna radna snaga ( osim neodredjenog broja imigranata) jesu oko 3 miliona robijasa ( a to je 1% populacije)… Ali, ko kaze da ce ‘uslovi’ ostati – „normalni“ ?! A ‘krizu’ su indukovali lihvari – kao „proveru sistema“ ?! I sta je ostalo od „zemlje slobode“ – vladavina strahom (putem lihvarskih medija), zapoceta za vreme ‘hladnog rata’ ( „nuklearna pretnja“) i faktickog ropstva (krediti) lihvarima… ??? Jel’ to „san“ ili – nocna mora ??!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *