Почетна / Друштво / Јавно слушање, далеко од очију јавности

Јавно слушање, далеко од очију јавности

Пише  МАРА КНЕЖЕВИЋ КЕРН

На првом „јавном слушању“ о утицају генетички модификованих организама (трансгена) на животну средину и здравље, одржаном 13. новембра у Народној скупштини, чули су се и критички гласови противника „хармонизације“ односа са Светском трговинском организацијом (СТО), и аргументи против прихватања диктата међународних картела и корумпираних центара моћи

С обзиром на то да је „Танјуг“ објавио вест према којој су се амбасадор САД-а у Србији Мери Ворлик и потпредседник Владе и министар унутрашње и спољне трговине Расим Љајић сложили о неопходности што скоријег приступања Србије Светској трговинској организацији (СТО), уз изражену спремност Америке „да помогне нашој земљи у отклањању преосталих препрека за пуноправно чланство“, остаје отворено питање ко је (испред српског народа) амбасадорку и министра за то овластио?

ТОЛИКО ОД ЗАХАРИЈА Ова изјава ставља под сумњу намере да се озбиљно саслуша и уважи мишљење оних који су позвани у Скупштину. Или је, можда, извештај о условима под којима се обављају преговори, а припремљен од стране Одбора за заштиту животне средине, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине, као и Министарства спољне и унутрашње трговине, само испуњавање „демократске процедуре“? Симптоматично је што се представник Министарства здравља није појавио, иако је био „уредно обавештен“! Његов изостанак може се тумачити и као својеврстан сигнал да са овим споразумом нешто није у реду.
Уместо гаранција о безбедности ГМО од стране Министарства здравља добили смо уверавања новинара Захарија Трнавчевића, који је – на основу двадесетодневног обиласка „Монсантових“ погона у Америци – закључио да је са ГМО све ОК. Утисак је појачао тврдњом да „једна тако велика и угледна земља као што је Америка, не би никад нанела зло сопственом народу“. И шире. Толико од Захарија.

[restrictedarea] Аргумент председавајућих да су преговори стигли у завршну фазу, и да смо се већ „хармонизовали“ са 12 од 18 земаља, као и да су 152 државе чланице УН приведене у СТО јарам, а још 12 је у завршној фази прикључивања, није импресионирао бројне учеснике у дискусији, нити је умањио значај њихове аргументације против пакта са WТО као „услова опстанка“.
Иако су клупе намењене медијима остале празне, следећег јутра су осванули „извештаји са лица места“, из којих се народу унисоно поручује да је отварање државних двери генетички модификованим организмима свршен чин. Изостала је информација о садржају ултиматума, који нас обавезује на безусловно и временски неограничено отварање тржишта за увоз свега што се буде припремало у корпоративним кухињама, укључујући ГМО. Утешна прича о могућности накнадне забране увоза спорних артикала, намењена је онима који нису упознати са судбином Француске, земље која с поносом истиче да на својој територији не дозвољава производњу прехрамбених производа са ГМ састојцима. Француско тржиште је, после либерализације увоза, преплављено застрашујућим количинама „јефтине ГМ хране“, а биолошки гајено воће и поврће може се наћи на посебним ВИП полицама, за оне који себи могу да је приуште.
Заговорници екорамбујеа не изјашњавају се о процедури у случају одлуке о повлачења неког токсичног производа из промета. Ова процедура ће, према тумачењу познавалаца, бити веома компликована, спора, скупа и болна. Речју: немогућа мисија.

ИГРАЊЕ СА СУДБИНОМ СРБИЈЕ Проф. др Миладин Шеварлић је упозорио на члан 16 Закона о ГМО, који прописује да министар пољопривреде „доноси решење којим одобрава употребу ГМО у затвореним системима, намерно увођење у животну средину, одређује мере сигурности и време трајања одобрења“, што значи да се овим актом судбина Србије ставља у руке једног човека?! „Уколико прихватимо диктат СТО, Србија ће будзашто продати пољопривредне институте и сва лиценцна права за, селекцијом добијене, наше сорте и хибриде, а без посла ће индиректно остати преко 5.000 запослених у најпрофитабилнијим секторима агропривреде. Сав профит ће отићи мултинационалним компанијама, произвођачима ГМО.“ Указујући на неопходност предузимања мера, у циљу онемогућавања спровођења сценарија за колонизацију Србије, он подсећа на речи Едварда Буркеа: „Све што је потребно да зло превлада је да нормални људи ништа не предузму.“ Он је поручио сељацима да фотографишу своја поља, парафразирајући Ајзенхауерово упозорење (дато после „слома“ фашизма):„Снимајте све што сте затекли у нацистичким концентрационим логорима и чувајте фотографије да неки курвин син, једног дана, не каже да се то никада није догодило.“ Предвиђајући орвелијанску будућност Србије, он поручује пољопривредницима:„Фотографишите своја поља, како нам једног дана не би рекли да пре ГМО ништа није постојало.“
Проф. др Миодраг Димитријевић са Катедре за генетику и оплемењивање биљака Пољопривредног факултета у Новом Саду изнео је необориве аргументе против увођења ГМО у пољопривреду, како здравствене, тако и економске. „Хармонизација је у ствари дерегулација, којом се гуши основно људско право на здраву животну средину“ и ставља на коцку генетски потенцијал народа.
Проф. др Борислав Кобиљски објавио је резултате сопствених истраживања, доказујући присуство ГМ кукуруза на подручју Војводине, „што угрожава позицију Србије као извозника здраве хране, која зарађује до 500 милиона евра годишње на извозу кукуруза“.
Лекар природне медицине Ирена Берет упозорава да је СТО „вектор који користе корпорације не би ли заобишле законе земље у којој послују, тако да земља домаћин нема никакву контролу над њиховим пословањем, нити механизме заштите од best online casino монопола… Према тумачењу СТО ни приступ води не спада у људско право, већ је дистрибуција воде сврстана у потребе, што је ставља у ред робе и омогућава њену продају и препродају. Уколико дође до светске несташице воде, стране корпорације – власници наших водених ресурса – имаће право да извозе воду, робу за потребе оних који понуде већу цену.“ Др Берет каже да је СТО глобални устав, који се намеће свим владама, а покушај изласка је онемогућен читавим низом санкција. Све накнадне узансе диктирају корпорације, а о свим одлукама се одлучује концензусом четири најбогатије чланице: Канаде, САД-а, Јапана и ЕУ. Храна коју увеземо биће у почетку далеко јефтинија од домаће, због бенефиција које се у тим земљама дају пољопривредницима. С обзиром на то да наша земља нема политичку вољу, ни економску моћ да заштити свог произвођача хране, „у помоћ“ нам стижу разноразне „банке за развој“, нудећи решење у генетском инжењерингу.
Проф. др Миодраг Димитријевић је упозорио да увођењем патентираних организама у ланац исхране не губимо само битку на тржишту хране, већ и слободу. „Производња хране једна је од најдемократскијих активности човека, а генетички модификована биљка је отуђена од природе… Ми смо народ генетички одређен да под тешким притисцима доноси тешке одлуке и потомци оних који су 500 година бирали тежи пут да би остали људи.“

КО ПРЕУЗИМА ОДГОВОРНОСТ

Проф. Миладин Шеварлић је и овом приликом поставио кључна, практична питања, међу којима је и питање Преузимања одговорности. Наводимо део његових недоумица.
– С обзиром на то да се компаније ограђују (и ослобађају) од одговорности, кад је у питању разорни утицај њихових производа на природу и здравље (WТО такву могућност уопште није предвидела), поставља се питање да ли ће се држава, пре потписивања овог „хармонизујућег“ акта обавезати да компензује одштетне захтеве у наступајућим деценијама?
– Ко ће у Србији наћи економски интерес (други интереси и нису у игри) да финансира и спроводи дугорочна испитивања на пацовима (и људима), и колико ћемо дуго бити изложени овом експерименту, док се не обелодани истина да је народ жртвован?
– Да ли ће Србија пренебрегнути чињеницу да у овај Пакт улази без респектабилне институције за регулисање, контролу и кажњавање оних који баратају опасном материјом ГМО, бар у мери у којој се контролише баратање са уранијумским отпадом?
– У којој мери су стручњаци, ангажовани на изради предлога новог закона, сагласни са његовом накнадном изменом, насталом током скупштинке процедуре усвајања?
– Може ли се знати ко је и у чијем интересу прекрајао предложени текст закона, избацујући из правилника делове који се односе на механизам контроле?
– Колико је токсичних и накнадно забрањених хемикалија својевремено било проглашено „безбедним“, од стране истих арбитара који нас данас убеђују да су ГМО „сејф“?
– С обзиром на то да закон, уместо подстицаја домаће конвенционалне пољопривредне производње отвара простор за подстицање корпорација, поставило се питање о заштити наше интелектуалне својине (старе сорте смена, житарица, воћа, поврћа…)

 

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *