„Инсајдер” ће вам драге воље опростити што вас је тукао

Пише Миодраг Зарковић

Поједини телевизијски новинари и извесна новинарска удружења сматрају да друштвено-политички чиниоци у Србији немају право на самоодбрану од Б92

Сцена 1: престони градоначелник Драган Ђилас свечано затвара радове на канализационој мрежи у неком приградском насељу; обраћа се многобројним представницима медија, које је његова служба уредно позвала на догађај; даје појединачне изјаве за неке од телевизија, међу њима и за „Студио Б“, злим језицима оцрњен као гласило искључиво у служби градоначелника; у једном тренутку, Ђиласу прилази екипа телевизије „Свет плус инфо“ и поставља му питање о правој цени моста на Ади, чија је градња недавно започела; градоначелник се, уз љутиту гримасу, окреће од њих, одбијајући да одговори на питање и настављајући да угодно ћаска са извештачима из осталих кућа.
Сцена 2: Драган Ђилас отвара обновљену зграду основне школе у неком другом приградском насељу; обраћа се многобројним представницима медија, које је његова служба уредно позвала на догађај; даје појединачне изјаве за неке од телевизија, међу њима и за „Студио Б“, званично потврђен као гласило искључиво у служби градоначелника; у једном тренутку, до Ђиласа се пробија екипа телевизије „Свет плус инфо“ и поставља му питање о коначној цени моста на Ади, чија је градња увелико у току; напрасно намргођени градоначелник истог часа им окреће леђа и надаље их игнорише, разговарајући само са захвалним извештачима осталих кућа.
Сцена 3: Драган Ђилас пушта у рад шахт у једном београдском насељу; даје изјаву за „Студио Б“; обраћа се многобројним представницима медија, које је његова служба уредно позвала на догађај; даје појединачне изјаве за неке од присутних телевизија; даје изјаву за „Студио Б“; у једном тренутку, испред градоначелника стаје екипа телевизије „Свет плус инфо“ и поставља му питање о укупним трошковима изградње моста на Ади; гађајући их муњама и громовима из тешких, скупљених обрва, Ђилас се бесно окреће од њих, не удостојивши их одговора; даје изјаву за „Студио Б“.
Сцена 4: Драган Ђилас даје изјаву за „Студио Б“; буди се, устаје, умива се, пере зубе, дере се на четкицу, облачи се; даје изјаву за „Студио Б“; излази из куће и стиже у канцеларију, где га чланови Кабинета подсећају на заказану вожњу једним од нових шпанских трамваја, што ће пропратити представници многих медија; градоначелник хита ка трамвају и нема времена да даје изјаву за „Студио Б“, па „Студио Б“ мора да репризира претходну изјаву коју је Ђилас дао за „Студио Б“; градоначелник стиже на место догађаја, тј. улази у трамвај, праћен силним камерама и фотоапаратима; налеће на новинара „Печата“, који се случајно затекао међу путницима у дотичном трамвају; поучен искуством колега са телевизије „Свет плус инфо“, новинар „Печата“ не жели да изазива градоначелника питањем о мосту на Ади; како му уста не би била бржа од памети, новинар „Печата“ из предострожности одгриза свој језик, жваће га и гута; Ђилас га строго пита: „Шта ме гледаш, а? Је л` има неких проблема, а? Ш`а је било, а? А?!“; новинар „Печата“ одмахује главом; градоначелник се окреће од њега; више не виче „А?“, него „Б!“, што није претња, него позив; позвани притрчавају; градоначелник даје изјаву за „Студио Б“.
Сцена 100: „Студио Б“; градоначелник у предграђу; отвара нешто; „Студио Б“; Ђилас се обраћа осталим медијима: „А?!“; сви су срећни, смеју се; екипа телевизије „Свет плус инфо“ покушава да се пробије до градоначелника и постави му питање; новинарка „Студија Б“ саплиће камермана са „Свет плус инфо“, а овај пада низ степенице и ломи кук и камеру; градоначелник наставља ћаскање са осталим представницима медија; сви су срећни, смеју се; сви дају изјаве за „Студио Б“.
Сцена 1.000.000: усхићени Драган Ђилас отвара мост на Ади; и усхићени „Студио Б“ отвара мост на Ади; ту су и многобројни представници медија, такође усхићени због отварања моста на Ади; екипа телевизије „Свет плус инфо“ закорачује према градоначелнику, како би му поставила питање о укупној цени коштања тог усхићења; Ђилас, његово обезбеђење, „Студио Б“ и остали новинари хватају екипу телевизије „Свет плус инфо“ и бацају је преко ограде; силазе доле и узиђују их у темеље моста на Ади; сви су срећни, смеју се; „Студио Б“ уз Ђиласово одобрење даје изјаву за „Студио Б“.
Завршна сцена: екипа „Инсајдера“ долази на конференцију за новинаре у седишту Демократске странке Србије; Слободан Самарџић, потпредседник ДСС-а, излази пред окупљене извештаче; за реч се јавља новинарка (sic) „Инсајдера“, представља се и поставља Самарџићу питање везано за „доказе“ (sic) изнете у текућем серијалу, приказиваном понедељком увече на Б92; Самарџић јој уљудно, не мргодећи се и не претећи, каже да ДСС одбија сарадњу са Б92 све док уредник те телевизије Веран Матић не одговори на писмо које му је странка послала пре више од две године, када је од њега затражила да им појасни хистеричну кампању против ДСС-а и Војислава Коштунице; свемир истог часа експлодира; небо пада доле, а црна земља пропиње се горе; присутни извештач „Бете“ солидарише се са „Инсајдером“ и понавља исто питање Самарџићу; Б92 приказује снимак са те конференције за новинаре у информативним емисијама касније током дана; председник Независног удружења новинара Србије Вукашин Обрадовић даје изјаву за Б92, у којој позива све новинаре да убудуће бојкотују ДСС; (новинарске куће су, како се сазнаје, до краја дана збуњено одговарале Обрадовићу: „Шта је то ДСС?“); Хилари Клинтон и Кетрин Ештон, сасвим случајно на пропутовању кроз Београд баш у том тренутку, тајно шаљу предлог свим политичким странкама у Србији да бојкотују ДСС, а ако странке одбију тај предлог, не уцену и притисак, него предлог, онда ће ЕУ да врати визе за све српске грађане.
Драган Ђилас даје изјаву за „Студио Б“ и, поштујући Обрадовићеву вољу, не помиње ДСС.