И бебе ће „папити“ прскану шаргарепу

У сусрет припреми Балканског ГМ торнада: Одбор за заштиту животне средине Народне скупштине републике Србије одржао је Прво јавно слушање на тему: „Утицај генетички модификованих организама на животну средину“. Овај скуп је организован изузетно професионално, а већина учесника је снажно подржала став да ГМО нема шта да тражи у Србији

Велика вишемесечна акција калифорнијских активиста за увођење члана закона 37, о обавезном означавању генетски модификованих производа, пропала је због саботаже мегакорпорација и моћних донатора, уплашених од нарастајућег отпора јавности према биоинжењерингу.
Овом приликом је на видело изашла мрежа учесника са испреплетаним интересима, везаним за ГМО индустрију, а огроман новац који су уложили у медијско обмањивање јавности поводом стварне природе ГМ организама донео им је тренутно олакшање. Било је то и прећутно признање да са ГМ храном нешто није у реду. Новинар А. Гућарди објавио је списак најмоћнијих спонзора медијске кампање „не 37“, међу којима су и наши будући партнери с дубоким коренима у агробизнису:

MONSANTO COMPANY $8.112,069;
E.I. DUPONT DE NEMOURS & CO. $5.400,000
PEPSICO, INC. $2.145,400
BASF PLANT SCIENCE $2.000,000
BAYER CROPSCIENCE $2.000,000
DOW AGROSCIENCES LLC $2.000,000
SYNGENTA CORPORATION $2.000,000
KRAFT FOODS GLOBAL, INC. $1.950,500
NESTLE USA, INC. $1.461,600
COCA-COLA NORTH AMERICA $1.455,500
GENERAL MILLS, INC. $1.230,300

Сем аргумената „Обележавање ће вас коштати“ и јавног иступања селебрити клана са изјавама „ја сам против обележавања“, нису изнети никакви научни аргуменати којима би се доказала безопасност конзумирања ГМО хране на дужи рок.

[restrictedarea]

БИТКА ИЗГУБЉЕНА, НЕ И РАТ Било је додуше покушаја лажирања резултата, али је скандал у вези с нарученом Стенфорд студијом, произведеном на Универзитету „Стенфорд“ (тесно повезаном са про ГМО компанијом „Каргил“) показао димензије ове завере. Стенфорд студија је рађена под патронатом Инграма Олкина, аутора сличне студије наручене од „Биг тобако компаније“, којом се „доказивала“ безбедност удисања дуванског дима. Стенфорд студија је рађена на бази испитивања деловања ГМО хране у периоду од два дана до две године, не би ли се доказало да је „генетски модификована храна иста као и природна“. Иако је доказано да се канцер јавља тек после вишегодишњег конзумирања, „Лондон телеграф“ је објавио изјаву про-ГМО лобисте Хати Волопа, да ће „у скорој будућности бебе добијати своју порцију пестицидом прскане шаргарепе“.
„Њујорк тајмс“ је имао довољно храбрости и поштења да објави научну студију рађену на Универзитету „Колумбија“, „Берклију“ и „Маунт Синај“ болници, која доказује да се код деце чије су мајке у трудноћи конзумирале храну са високим садржајем органофосфата, у школском узрасту манифестује знатно смањење ИQ у односу на вршњаке.
У Калифорнији је 5. новембра изгубљена битка, али не и рат, тврди новинар и активиста Сајер Ји, заговарајући наставак борбе бојкотом робе, у чијем саставу се налазе ГМО. „Требало би избегавати производе у чијем саставу се налазе кукуруз, соја, шећер од шећерне репе, уљана репица, кравље млеко, папаја… уколико нису експлицитно означени ‚не ГМО‘, а у случају млечних производа не узимати ништа што није означено да ‚не садрже рБГХ‘ (хормон раста) или УСДА сертификат да је органског порекла. Избегавајте ‚природне брендове‘ проГМО мегакорпорација, као што су Heiz owns Spectrum Organics, M&M у власништву Seed of Change, Hershey Foods у власништву Dagoba, Coca-Cola у власништву Odwalla. Ове брендове требало би избегавати зато што те корпорације подржавају ГМО индустрију или у најгорем случају ознака ‚натурал‘ стоји и на производима који садрже чак и ГМ састојке.“ Следи упутство за наставак борбе у виду избегавања одласка у ресторане, како би их присилили да почну да набављају храну за оне који не желе да конзумирају ГМО.
Широм света се међу пољопривредним произвођачима годишње забележи преко три милиона акутних тровања пестицидима, а преко четири милиона Американаца се суочава са чињеницом да њихова вода више није за пиће. Игноришући све ове налазе, ЕПА у свом извештају тврди да излагање пестицидима „није толико ризично“. Њихове интересе је уздрмала студија водећег истраживача у области тумора код покусних животиња, проф. Жила Ерика Сералинија, који је обухватио цео животни циклус животиња храњених искључиво ГМ храном. Сералини указује на пропусте европске агенције ЕФСА (Europian Food Safety Authority) која се задовољава тестовима од 90 дана (и мање) спровођеним над шокантно малим бројем група (четири или пет) када се ради о ГМ Амфлора кромпиру. Према Сералинијевим резултатима 50 одсто женки мишева и 70 одсто мужјака умире убрзо после конзумирања ГМО или пијења воде загађене „Монсантовим“ Раунд Ап пестицидом.

ГЛОБАЛНА ШЕМА УСДА смернице о сигурности хране базиране су на УН Codex Alimentarius – глобалној шеми за контролу светске производње хране, који је у децембру 2009. почео да се глобално примењује. Овај Кодекс је хранљиве додатке храни (нутритиентс) прогласио за токсичне и опасне за људску исхрану, што је прихваћено од стране WHO и ФАО као и УН (чл 1194). Ко стоји иза Кодекса може се видети из обавезе да све краве широм света морају бити третиране хормоном раста (рБГХ 2) из „Монсантовог“ производног асортимана, а додатно је уведен пропис да све животиње намењене људској исхрани морају бити третиране субклиничким антибиотицима и ендогеним хормоном раста. Ускоро ће и Србија бити уведена у овај мафијашки дил са смрћу, подржан од најугледнијих институција које под патронатом УН спроводе план депопулације становништва.
Напад на житарице добија глобалне размере, па не чуди извештај новинарке Лизе Гарбер о активностима аустралијске владе, одлучне да развије програм генетске модификације пшенице. Ова житарица би, према тврдњама научника, после уношења у организам довела до промене гена, доводећи до преношења аномалија на потомство и проузрокујући прерану смрт.
Commonwealth Scientific and Industrial Research Organisation (ЦСИРО) користи друштвене фондове за житарицу која доводи до трајног уништавања одређених гена, како код људи, тако и код животиња, тврди проф. Џек Хајнеман, са Универзитета „Кентербери“, објашњавајући како то функционише у пракси: „Делови ‚утишаних῾ гена пшенице (познати под називом СЕИ) одговарају секвенцама људских ГБЕ гена, који диктирају депоновање гликогена без којих долази до оштећења јетре и смрти код деце, а код одраслих проузрокује когнитивна оштећења, пирамидалну квадриплегију, периферну неуропатију… што је, без сумње, одличан рецепт за план депопулације.”
Уколико одлучимо да из исхране избацимо пшеницу, соју, кукуруз… сачекаће нас парадајз (модификован међу првима 1994). Трансгенетски парадајз ФлаврСавр, има „деактивирајући“ ген који спречава производњу ензима за омекшавање плода, што омогућава трговцима да га данима излажу на рафовима, тврдећи да је свеж.
Отпор за заштиту животне средине Народне скупштине Републике Србије одржао је Прво јавно слушање на тему: „Утицај генетички модификованих организама на животну средину“. Овај скуп је организован изузетно професионално, а већина учесника је снажно подржала став да ГМО нема шта да тражи у Србији. Судећи према одлучности и кредибилитету учесника у дискусији, овај корпоративни, уцењивачки закон из WTO кухиње неће проћи.
Надајмо се да диктат о измени закона ради његовог „побољшања“ неће проћи и да нас лоби „Европа без алтернативе“ неће на силу генетски упристојити и „мораторијумом“ намамити на рушење последње одбране српског генетског потенцијала.
Некако истовремено, и сасвим случајно, 6. новембра је донесена прва пресуда у Србији којом Основни суд у Новом Саду, по приватној кривичној тужби „МК групе“, осуђује еколошког анти-ГМО активисту Николу Алексића на „три месеца“, али се иста неће извршити „ако окривљени у року од једне године не учини ново кривично дело“.
У пресуди дословно пише да је Никола Алексић осуђен зато што је 12. јанура 2011. у емисији „Јутро са Срђаном“ на радију АСФМ рекао да је „Србију окупирала приватна компанија под именом ‚Монсанто῾, да је 16. маја 2007. са Миодрагом Костићем склопљен уговор да он, његова ‚МК група‘, буде званични дистрибутер њиховог семена са ГМО и њихових хербицида, да се припрема измена закона под притиском ове приватне компаније, те да то представља једини оправдани разлог изласка народа на улице.“ Следећи деликт је изјава дата листу „Правда“, 13. јула 2011, под насловом „Почео биолошки рат“, у којој се окривљени позвао на изјаву проф. др Јана Боћанског, директора Завода за заштиту биља Министарства пољопривреде, да је „од контролисаних парцела 92 одсто било засејано ГМ сојом, што недвосмислено указује да је биолошки рат против становништва Србије започет“.

[/restrictedarea]