Границе непроменљиве – док се не промене

Пише Зоран Милошевић

Водећи геополитичари света – Тофлер, Дугин, Бжежински, Хантингтон – указују да већ постоје бројни индикатори да ће се политичке границе у Европи мењати и то кардинално, док аналитичари обавештајних служби, пре свих ЦИА, цртају и конкретна велика померања државних граница на старом континенту

Да су политичке и друге мапе држава света подложне променама, то поуздано знамо данас када смо сведоци колико су нестабилне економије свих земаља, демографско стање појединих народа или еколошка ситуација у свету. Тим могућим променама биће, како се предвиђа, такође озбиљније изложена и политичка мапа Европске уније која се сада чини непроменљивом. Као што се некада, рецимо, чинило да је Римска империја вечна, СФРЈ или Совјетски Савез заувек исти. Политичке границе су и у савременом свету постале упитне и често већ не одражавају стварно стање на терену. На пример, Сомалија као држава постоји само у документима Уједињених нација и међународним политичким мапама. Фактички, на њеној територији се налази десетак псеудодржава.
Европски континент када је реч о промени граница није дакле изузетак, без обзира на снажан економски и цивилизацијски развој овог дела света. На ово, поред осталих указују и водећи геополитичари света (Тофлер, Бжежински, Хантингтон, Дугин). Данас већ постоје бројни индикатори да ће се политичке границе у Европи мењати и то кардинално.
Према мишљењу планера и аналитичара Министарства одбране САД-а и ЦИА, а такође и војне обавештајне службе Руске Федерације које преноси руски сајт „vzglyadzagran.ru“ у тексту „Предвиђања аналитичара Пентагона“, промене (граница) у Европи започеће климатским променама 2013. године и трајаће до 2020, односно 2035. године, када би, према овом виђењу, требало да се Европа политички стабилизује. Поред климатских промена, хаосу у Европи допринеће, како се предвиђа, економске недаће, проблем пијаће воде и енергије. То ће довести и до пресељавања становништва, од 2025. до 2027. године Европска унија, тврде ови прогнозери, престаће да постоји. Набројане промене, већ од наредне 2013 године, додатно ће покренути становништво на пресељење, те ће око 10 одсто западноевропског становништва (углавном муслимана) кренути пут Балкана и Турске. Оваква ситуација ослабиће централне власти и подстаћи сепаратизам малих и економски и политички угњетених нација.
Укључујући се у анализу проблема политичких граница држава у Европи, а пратећи отворене изворе војних и цивилних обавештајних служби САД-а и Русије, група аналитичара сајта „rusmir.in.ua“ (Руски свет у Украјини), истиче да је могуће формирати највероватнију будућу политичку мапу Европе до 2035. године. Преносимо њихове закључке, не само као једну „занимљиву анализу“, већ и као подстицајну чињеницу за размишљање поводом стратешких планова наше земље која своју будућност још увек везује за тзв. евроинтеграције и упорно званично политичко инсистирање на опредељености за „европски пут Србије“.

[restrictedarea]

ЗАПАДНА ЕВРОПА Промене граница садашњих држава ће почети са Британских острва, које ће иницирати велике промене граница диљем континента. Већ 2013. године, сагласно референдуму, од Велике Британије може се одвојити Шкотска. Уважавајући чињеницу да су шкотски националисти на власти у Единбургу, могућност одвајања Шкотске од Британије је огромна. Са одвајањем Шкотске, само име државе „Велика Британија“ губи смисао. Осамостаљењем Шкотске, сепаратизам у Алстеру ће се појачати, што може резултирати уједињењем Ирске (или уласком Алстера у састав Ирске на федеративном принципу). При томе, Велс ће остати уз Лондон (уважавајући етничку и менталну блискост са „континенталном“ Енглеском).
Значајне промене претрпеће Пиринејско полуострво. Растућа економска криза (незапосленост у Шпанији је тренутно највећа у Европској унији) довешће до активирања дезинтеграционих процеса, пре свега код Баска и Каталонаца. Ова два етноса имају најмање веза са Шпанцима, те ће појавити најмање две нове државе – Баскија и Каталонија. Остале регионе Мадрид ће вероватно задржати у својој орбити, али ће држава прећи на федерално, може бити и на конфедерално уређење.
Још веће промене граница доживеће, према овим прогнозама, Француска. Ова држава ће претрпети велике промене (културне и социјално-политичке), што ће довести до слабљења централне власти. У суштини, већ сада је јасно да Французи нису могли да асимилују досељенике из Африке и Блиског истока (из некадашњих колонија). Уз садашње демографске процесе бело становништво Француске, приближно 2035. године, биће принуђено да живи у резерватима. Зато је једно од вероватних решења етничких проблема „ампутација“ дела сопствене територије на којем живи највише таквог становништва (потом и депортација обојеног становништва из других делова Француске на ту територију). Тренутно, то је највероватније територија око Марсеља и део јужне Бургундије. Мишљење је наиме да ће се овде појавити арапска исламска држава. Уз то, ако се догоди слабљење централних власти, што је извесно, могу се створити услови да се део Аквитаније одвоји и уједини са Баскијом, а становништво Лотарингије (са центром у Стразбуру) уђе, као федеративна јединица, у састав Немачке. У том случају, потпуно је вероватно да ће независност добити и Корзиканци – иначе, стара сепаратистичка главобоља Француза.
Бенелукс има јасну ситуацију. Фламанци и Валонци ће се раздвојити, а упитно је само коме ће припасти главни град – Брисел, који је фламански по становништву, али се налази на територији Валонаца. У сваком случају разлаз ће бити миран, а Фламанци ће, потом, ући у савез (минимално економски) са Холандијом.

ЦЕНТРАЛНИ ДЕО ЕВРОПЕ Много је аргумената који указују на то да ће се распасти Италија (граница ће ићи по јужном делу Тоскане и Емили-Романије). Иницијатор распада Италије биће Северна Италија, која ће ући у савез (федерацију) са Аустријом и Немачком или Швајцарском. Сардинија и Сицилија ће, такође, прогласити независност. Међутим, распад Италије ће бити више формални, јер ће се сачувати економске везе.
Највеће промене ће доживети Балкан. Залагањем исламског фактора (посебно из Француске) појавиће се лоби за ликвидацију Босне и Херцеговине. Уколико Београд и Загреб нађу заједнички језик, територија БиХ ће се поделити између Хрватске и Србије. Да се задовољи Турска (због нестанка БиХ) дозволиће се уједињење Албаније и Космета и дела Македоније (где Албанци већ чине већину, а у структури целе државе има их 30 одсто). Значајне територије добиће Мађарска, јер ће повратити део румунске Трансилваније, а такође и Северни Банат (Србија). Тешка судбина чека и Пољску. Ова држава ће изгубити територије на којима живе Немци (Померанију и Шлезију), а ако се договоре Москва и Берлин и североисточни део (у том случају Русија може Немцима да уступи садашњи Каљинград). Део Пољске ће се припојити Подкарпатском и Лубинском војводству. На тај начин биће урушено идеолошко јединство Лавова (који ће вероватно до 2035. године постати главни град Галиције) и Варшаве. Од Украјине независност могу изборити Русини, а да би се задовољили Румуни, њима ће припасти Черновицка област.

ИСТОЧНА ЕВРОПА Скандинавија, сагласно прогнозама аналитичара сајта „voprosik.net“, неће доживети промене граница или стварање нових држава. Међутим, промене ће доживети Прибалтик. Слабљењем европског јединства и јачањем Немачке, део територије са руским становништвом (област Нарви у Естонији, Источна Летонија са центром у Даугавпилсу) наћи ће се у саставу Русије. Од губитка територије спашће се само Литванија, али ће изгубити заједничку границу са Русијом. Белорусија ће нестати, јер ће се у потпуности интегрисати у Русију. Велике промене доживеће Украјина и Крим. Политичко јединство Лавова и Кијева биће уништено и држава ће се вратити на границе из средине XVII века. Због губитка Трансилваније Румунија ће бити обештећена добијањем Молдавије (без Придњестровља, које ће ући у састав Русије), али и јужним делом Одеске области. Велике промене доживеће и Кавказ. Наиме, Русија, уколико не измени политику, може остати без Дагестана, Чеченије и Ингушетије. У Закавказују Абхазија ће ући у састав Русије, док ће Јужна Осетија бити враћена (као компензација због губитка Абхазије) Грузији. Да би се решио проблем Нагорно Карабаха, тј. припојио Јерменији (пожељна је граница Русије и Јерменије) биће потребно поделити Грузију на Западну и Источну (одвајајући најмање Кахетију од Тбилсија). Међутим, да би то прихватила Турска, потребно ју је „намирити“ у Сирији и у Бугарској, која има турску националну мањину.

Филм „Демографија муслимана“ уздрмао Ватикан

Недавни догађаји на политичкој и јавној сцени ЕУ, посредно можда већ говоре о комплексној ситуацији која ће одредити будућност Европе, па и њених државних граница. У суботу, 13. октобра ове године, 64-годишњи кардинал Питер Тарксон из Гане, иначе председник Папског савета правде и мира, приказао је наиме учесницима Синода сабраним у Риму седмоминутни филм „Демографија муслимана“. Документарац је посвећен демографском расту муслимана у Европи. Према сведочењу присутних, које је потом представљено и у медијима, то је изазвало шок најпре у редовима Свете курије, а потом и бурне реакције јавности. Ово узнемирење условљено је предвиђањима која из наведених чињеница следе. Математика наиме каже, да ако се настави садашњи темпо раста муслимана у Француској, на пример – за 39 година ова држава ће постати исламска. Француска породица има у просеку 1,8 деце, а муслиманска 8,1 дете. Даље, 30 одсто деце до 20 година старости у Француској већ сада су муслимани. Према мишљењу Стефано Фонтана објављеном у италијанском листу „L’Occidentale“ овај филм, као и медијска бука подигнута око тога, има за циљ да у јавном мњењу Европске уније створи климу подршке Римокатоличкој цркви да крене у покатоличавање муслимана у Европи.

[/restrictedarea]